Балканскиот рис вметнат во Бонската конвенција, Македонија и Албанија со здружени сили ќе го штитат неговиот опстанок

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Евроазискиот рис и неговиот загрозен подвид, балканскиот рис, се најдоа на списокот на преселни видови.

    Ваквите вести дојдоа од четиринаесеттата Конференција на Бонската конвенција, која од 12 до 17 февруари се одвива во Самарканд, Узбекистан.

    Диме Меловски од Македонското еколошкото друштво (МЕД) ги карактеризира како „одлични вести за сите заштитари од Европа и Азија“.

    Тој во Самарканд го образложи поднесокот за вметнување на балканскиот рис во Бонската конвенција.

    „Што се однесува до балканскиот рис, со поддршката на владите на Македонија и Албанија сега може да преземеме понатамошни важни чекори за заштита на загрозената популација“, вели Меловски.

    Фото: МЕД

    Предлогот балканскиот рис да биде ставен на Прилог 1 од Бонската конвенција го даде македонската Влада со поддршка на албанската.

    „Ова е особено важно, бидејќи, со овој чин, властите недвосмислено се заложуваат да ја заштитат оваа ретка мачка. Преостанати се помалку од 50 возрасни единки од балканскиот рис. Распространувањето му е расцепкано низ Македонија, Албанија и Косово. Пред одржувањето на Конференцијата, партнерите на проектот – МЕД во Македонија и ППНЕА во Албанија – спроведоа кампања за овој важен исчекор во заштитата на балканскиот рис и лобираа кај владите во Скопје и Тирана“, соопштуваат од МЕД.

    Со вклучувањето на балканскиот рис на Бонската конвенција, велат тие, владите од земјите се заложуваат да создадат најдобри можни услови за зачувување на балканскиот рис.

    Ова, меѓу другото, подразбира и развој на регионална стратегија за заштита на загрозениот подвид и нејзино преточување во национални акциски планови. Со ова ќе се овозможат прекугранични заштитарски активности, како што е мониторинг на балканскиот рис.

    „Со оваа одлука властите во С. Македонија и Албанија прават јасна заложба за заштита на балканскиот рис“, вели Лиса Лешински, проектен раководител во партнерската организација Еуронатур. „Будно ќе следиме дали се спроведува ветеното“.

    Инаку, Конвенција за заштита на миграторни видови диви животни (Бонска конвенција), како договор на Обединетите Нации, обезбедува глобална платформа за заштита на преселните животни и нивните живеалишта. Таквите видови на кои им се заканува истребување се вклучени на Прилог 1 од Конвенцијата.

    Страните што претставуваат земји на опфат на миграторните видови ќе настојуваат да ги зачуваат овие животни, да ги зачувуваат и обновуваат нивните живеалишта, да ги отстрануваат пречките за нивната миграција и да ги контролираат факторите што го загрозуваат видот.

    „Покрај обврските што ги презема секоја земја потписничка на Конвенцијата, овој договор промовира и заедничко дејствување помеѓу земјите на опфат на видот“, велат од МЕД.

    Од таму објаснуваат дека поднесокот за вклучување на рисот кон Бонската конвенција ги опфати евроазискиот рис – кон Прилог 2, и еден негов подвид, балканскиот рис – кон Прилог 1. Освен Македонија и Албанија, Босна и Херцеговина и Узбекистан беа копредлагачи за вклучување на балканскиот рис кон списокот на миграторни видови.

    „Балканскиот рис (Lynx lynx balcanicus) претставува подвид на евроазискиот рис (Lynx lynx). Нешто помалку од 50 возрасни единки талкаат низ планинските шуми на Јужен Балкан. Балканскиот рис се соочува со недостиг на поволни и поврзани живеалишта поради прекумерната експлоатација на шумите. Ова резултира и со намалена достапност на пленот. Дополнителна отежнителна околност е криволовот на веќе намалената дива популација на пленот. Згора на тоа, и самиот рис е жртва на криволов поради ловот на трофеи или погрешната перцепција дека убива стока“, соопштуваат од МЕД.

    Сите партнерски организации од Програмата за закрепнување на балканскиот рис (Еуронатур од Германија, КОРА од Швајцарија, МЕД од Македонија, ППНЕА од Албанија и ЕРА од Косово) се залагаат да ги прошират и споделат сознанијата за рисот, да остварат ефективна заштита на оваа таинствена мачка и да ги зачуваат нејзините живеалишта.

    Радио МОФ изминативе години истражуваше и пишуваше за балканскиот рис, за тоа како здружени организации од Балканот се обединија како заштитници на оваа „голема мачка со мали шанси“, врежана на македонската петденарка, но сепак со статус на „критично загрозена“ според Црвената листа на загрозени видови. Ако рисот исчезне, тоа може да доведе до огромни и непредвидливи промени во природниот екосистем.

    По трагите на Лиса и Филипче, балканските рисови кои обединија три држави


  • Rrëqebulli ballkanik është futur në Konventën e Bonit, Maqedonia dhe Shqipëria do të bashkojnë forcat për të mbrojtur mbijetesën e tij

    Rrëqebulli euroaziatik dhe nëngrupi i tij i rrezikuar, rrëqebulli ballkanik, u gjendën në listën e llojeve të specieve migratore.
    Lajmet e këtilla erdhën nga Konferenca e 14-të e Konventës së Bonit, e cila u mbajt në Samarkand të Uzbekistanit nga data 12 deri në 17 shkurtt.

    Dime Mellovski nga Shoqata Ekologjike e Maqedonisë (SHEM) i karakterizon si “lajme të shkëlqyeshme për të gjithë mbrojtësit nga Evropa dhe Azia”.

    Ai në Samarkandi e elaboroi parashtresën për përfshirjen e rrëqebullit ballkanik në Konventën e Bonit.

    “Sa i përket rrëqebullit ballkanik, me mbështetje të qeverive të Maqedonisë dhe Shqipërisë tani mund të ndërmarrim hapa të mëtejmë të rëndësishëm për mbrojtjen e popullimit të rrezikuar”, tha Mellovski.

    Propozimin që rrëqebulli ballkanik të futet në Aneksin 1 të Konventës së Bonit e ka dhënë Qeveria e Maqedonisë me mbështetje të asaj të Shqipërsië.

    “Kjo është veçanërisht e rëndësishme, sepse, me këtë akt, autoritetet zotohen padyshime që të mbrojnë këtë mace të rrallë. Kanë mbetur më pak se 50 macë të rritura të rrëqebullit ballkanit. Përhapja e tij është e shpërndarë në Maqedoni, Shqipëri dhe Kosovë. Para mbajtjes së konferencës, partnerët e projektit – MESH në Maqedoni dhe PPNEA në Shqipëria – kanë zbatuar fushata për këtë hap të rëndësishëm në mbrojtje të rrëqebullit ballkanik dhe kanë lobuar te qeveritë në Shkup dhe Tiranë”, njoftuan nga MESH.

    Me përfshrijen e rrëqebullit ballkanik në Konventën e Bonit, thonë ata, qeveritë e dy vendeve zotohet të krijojnë kushte më të mira të mundshme për mbrojtjen e rrëqebullit ballkanik.

    Kjo mes tjerash, nënkupton edhe zhvillim të strategjisë nacionale për mbrojtje të nëngrupit të rrezikuar dhe transferimin e tij në planet nacionale aksionale. Me këtë do të mundësohet aktivitete ndërkufitare të mbrojtjes, siç është monitorimi i rrëqebullit ballkanik.

    “Me këtë vendim autoritetet në Maqedoninë e Veriut dhe Shqipëri bëjnë zotim të qartë për mbrojtje të rrëqebullit ballkanit”, thotë Lisa Leshinski, udhëheqës projektues në organizatën partnere Euronatur. “Ne do ta ndjekim me vigjilencë se a zbatohet ajo që është premtuar”.

    Ndryshe, konventa për mbrojtjen e specieve migratore të kafshëve të egra (Konventa e Bonit), si marrëveshje e Kombeve të Bashkuara, siguron platformë globale për mbrojtjen kafshëve migratore dhe habitateve të tyre. Speciet e këtilla të cilat rrezikohen të zhduken janë të përfshira në Aneksin 1 të Konventës.

    Palët që përfaqësojnë vende të përfshira që përfshijë specie migratore do të këmbëngulin t’i ruajnë këto kafshë, t’i ruajnë dhe ripërtërijnë habitatet e tyre, t’i largojnë pengesat për migrimin e tyre dhe t’i kontrollojnë faktorët që rrezikojnë specien.

    “Përkrah obligimeve që i ndërmerr çdo shtet nënshkrues i konventës, kjo marrëveshje promovon edhe veprim të përbashkët mes vendeve që përfshijn specien”, thonë nga MESH.

    Prej aty sqarojnë se, parashtresa për përfshirjen e rrëqebullit në Konventën e Bonit i përfshin rrëqebullin euroaziatik – ndaj Aneksit 2, dhe një nënspecie të tij, rrëqebullin ballkanit – ndaj Aneksit 1.

    Përpos Maqedonisë dhe Shqipërisë, Bosnjë e Hercegovina dhe Uzbekistani ishin bashkë-propozues për përfshirjes e rrëqebullit ballkanit në listën e specieve migratore.

    “Rrëqebulli ballkanik (Lynx lynx balcanicus) paraqet nënspecie të rrëqebullit euroaziatik (Lynx lynx). Pak më pak se 50 njësi të rritura enden nëpër pyjet malore të Ballkanit Jugor. Rrëqebulli ballkanik përballet me mungesë të habitateve të volitshme dhe të lidhura përshkak të eksploatimit tejmase të pyjeve. Kjo rezulton edhe me reduktimin e gjahut të disponueshëm. Rrethanë shtesë rënduese është edhe gjuetia pa leje e popullimit veç më të reduktuar të gjahut. Për më tepër, edhe vet rrëqebulli është viktimë e gjuetisë pa leje për shkak të gjuetisë së trofeve apo perceptimit të gabuar se vret bagëtinë”, njoftojnë nga MESH.

    Të gjitha organizatat partnere nga programi për rimëkëmbje të rrëqebullit ballkanit (Euronatur nga Gjermania, KORA nga Zvicra, MESH nga Maqedonia, PPNEA nga Shqipëria nga Shqipëria dhe ERA nga Kosova), synojnë t’i zgjerojnë dhe ndajnë njohuritë për rrëqebullin, të realizojnë mbrojtje efektive të kësaj mace misterioze dhe t’i ruajnë habitatet e tyre.

    Radio MOF viteve të fundit ka hulumtuar dhe shkruajtur për rrëqebullin ballkanik, për atë se si organizatat e bashkuara nga Ballkani u unifikuan si mbrojtës të kësaj “mace të madhe me gjasa të vogla”, të gdhendur në monedhën pesëdenarëshe të Maqedonisë, por megjithatë me status të “rrezikuara kritikie” sipas listës së kuqe të specieve të rrezikuara. Nëse rrëqebulli zhduhet, ajo mund të sjellë në ndryshime shumë të mëdha dhe të paparashikueshme në ekosistemin natyror.