Дирекцијата за заштита и спасување се соочува со предизвик поради недостаток на квалификуван персонал, покажа ревизија на ДЗР

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Дирекцијата за заштита и спасување (ДЗС) се соочува со сериозни предизвици во своето функционирање, поради недостаток на Национална стратегија за заштита и спасување, недостаток на квалификуван персонал и неадекватно управување со имотот и опремата. Ова создава значителни ризици за безбедноста на земјата, особено во услови на природни непогоди и други несреќи, каде брзата и ефективна реакција е од клучно значење, покажуваат наоодите од извештајот на Државниот завод за ревизија (ДЗР).

    Со извршената ревизија на финансиските извештаи заедно со ревизија на усогласеност на ДЗС за 2023 година, ревизорите изразиле неповолно мислење за реалноста и објективноста на финансиските извештаи за 2023 година и за усогласеност со законската регулатива, упатствата и воспоставените политики.

    Во 2005 година, ревизорите посочуваат дека со одлуки на Владата на ДЗС ѝ биле отстапени на користење вкупно 198 објекти, односно 100 засолништа и 98 деловни простории – канцеларии, магацини, гаражи и друго, меѓутоа, во деловните книги евидентирани се 24 градежни објекти – 12% од вкупниот број на доделени објекти, но за истите не биле презентирани имотни листови како и документација за применетата методологија по која е извршена проценката на нивната вредност, велат од ДЗР.

    „Во 2019 година ДЗС, до Бирото за судски вештачења има доставено барање за извршување на процена на 32 градежни објекти. Бирото доставило Процена на  вредноста, но до денот на известување од извршената ревизија деловните објекти не се евидентирани во деловните книги на ДЗС. За останатите 142 градежни објекти, 72% од вкупниот број дадени на користење, не е започната постапка за проценка на вредноста и евидентирање во деловните книги на ДЗС, иако за оваа состојба дадена е препорака и во Конечниот извештај на овластениот државен ревизор за извршена ревизија за 2010 година“, додаваат од ДЗР.

    Со посета на дел од засолништата кои и се доделени на ДЗС, а се наоѓаат во подрачните одделенија во Општините Центар, Аеродром, Карпош, Гази Баба, Велес и Штипкои располагаат со вкупно 32 засолништа, ревизорите утврдиле дека ДЗС не врши нивно тековно одржување.

    „Голем дел од засолништата се блокирани или затворени од препреки од дрва и кабаст отпад, дел од нив се отворени и личат на депонии, а некои  се магацини за стара опрема. Некои засолништа не се во функција поради неисправни системи за вентилација и недостаток на струја и вода. Истовремено, едно засолниште се користи од приватно правно лице, за кое користење не ни беше доставена документација за закуп, ниту пак утврдивме соодветен приход по овој основ“, истакнуваат од ДЗР.

    Дел од опремата на ДЗС сместена во магацините е нефункционална, неупотреблива и технолошки застарена, некомпатибилна, непроверена, несервисирана веќе подолг период, со поминат рок на употреба, велат од ДЗР и додаваат дека дел од опремата која е доделена од МО согласно делбен биланс уште во 2005 година е постара од 40 години.

    Во меѓувреме, согласно Правилникот за систематизација на работните места, во ДЗС предвидени се седум работни места за пилоти, но до јуни лани пополнети три. По заминувањето на двајца пилоти во пензија, ДЗС остана со еден активен пилот.

    „По извршениот вонреден инспекциски надзор, АЦВ времено го ограничила ДЗС во извршувањето на летечки операции поради недостигот на квалификуван воздухопловен персонал. ДЗС поднела барање до Владата за согласност за ангажирање на двајца пилоти по договор за дело, Поради недостиг на пилоти воздухопловите на ДЗС нема да можат да се користат, што ќе има влијание врз целокупниот процес на заштита од пожари. Имајќи предвид дека во првата половина на месец јули 2024 година на територијата на Републиката активни се повеќе од 10 пожари на отворено, од страна на ДЗС со пензионираните пилоти, склучени се договори за дело за период од три месеци“, посочуваат од ДЗР.

    Ревизорите истакнуваат и дека ДЗС нема донесено пишани критериуми за утврдување на потребите и приоритетите за набавка на противпожарна опрема и средства за гасење на пожари за противпожарните единици.

    „Во 2023 година набавени се 40 изолациски дишни апарати и 20 рачни термални камери за пожарникари, но истите не се распоредени на ТППЕ по општините, туку се складирани во магацините на ДЗС. Дополнително во март 2024 година набавени се уште 40 изолациски дишни апаратикои исто така се наоѓаат во магацините на ДЗС“, додаваат од ДЗР.

    Оттаму велат и дека за периодот по 2018 година не е донесена Национална стратегија за заштита и спасување, иако во 2021 година биле изработени нацрт Национална стратегија за заштита и спасување и Акциски план за период од 2022-2025, но се’ уште не се донесени.

    „Ваквата состојба создава ризик од некоординирани активности на локално, национално, регионално и меѓународно ниво при справувањето со опасностите од природни непогоди и други несреќи и влијае врз целокупниот систем на заштита и спасување во државата“, децидни се од ДЗР.

    Целиот извештај е достапен на следниов ЛИНК.

  • Drejtoria për Mbrojtje dhe Shpëtim përballet me sfida për shkak të mungesës së personelit të kualifikuar, tregoi revizioni i ESHR-së

    Drejtoria për Mbrojtje dhe Shëptim (DMSH) përballet me sfida serioze me funksionimin e saj, për shkak të mungesës së Strategjisë nacionale për mbrojtje dhe shpëtim, mungesës së personelit të kualifikuar dhe menaxhimin joadekuat me pronën dhe pajisjen. Kjo krijon rreziqe të konsiderueshme për sigurinë e vendit, veçanërisht në kushte të fatkeqësive natyrore dhe fatkeqësi të tjera, ku reagimi i shpejtë dhe efektivë është i një rëndësie kyçe, tregojnë gjetjent nga raporti i Entit Shtetëror të Revizionit (ESHR).

    Me revizionin e realizuar të raporteve financiare së bashku me revizionin e harmonizimit të DMSH-së për vitin 2023, auditorët shprehën mendim jo të favorshëm për realitetin dhe objektivitetin e pasqyrave financiare për vitin 2023 dhe për pajtueshmërinë me legjislacionin, udhëzimet dhe politikat e përcaktuara.

    Në vitin 2005, auditorët theksojnë se, me vendimet e Qeverisë, i janë dhënë për përdorim gjithsej 198 objekte, përkatësisht 100 strehimore dhe 98 hapësira afariste – zyra, depo, garazhe dhe të tjera, megjithatë në librat afariste janë evidentuar 24 objekte ndërtimore – 12% nga numri i përgjithshëm i objekteve të ndara, por për të njëjtat nuk janë prezantuar fletë pronësi si dhe dokumente për metodologjinë e zbatuar sipas së cilës është kryer llogaritja e vlerës së tyre, thonë nga ESHR.

    “Në vitin 2019, DMSH-ja dërgoi një kërkesë për vlerësimin e 32 objekteve ndërtimore në Byronë e Ekspertizës Gjyqësore. Byroja dërgoi një Vlerësim të vlerës, por deri në ditën e njoftimit nga revizioni i kryer, objektet e biznesit nuk ishin regjistruar në librat e biznesit të DMSH-së. Për 142 objekte të tjera ndërtimore, që përbëjnë 72% të numrit të përgjithshëm të objekteve të dhëna për përdorim, nuk ishte filluar procedura për vlerësimin e vlerës dhe regjistrimin e tyre në librat e biznesit të DMSH-së, edhe pse për këtë situatë ishte dhënë një rekomandim në Raportin përfundimtar të audituesit shtetëror për revizionin e kryer të vitit 2010”, shtojnë nga ESHR.

    Gjatë vizitave në disa nga strehimoret që janë dhënë DMSH-së dhe që ndodhen në njësitë përkatëse të Komunave të Qendrës, Aerodromit, Karposhit, Gazi Babës, Velesit dhe Shkupit, të cilat disponojnë gjithsej me 32 strehimore, auditorët kanë konstatuar se DMSH-ja nuk kryen mirëmbajtjen e tyre të rregullt.

    “Një pjesë e madhe e strehimoreve janë bllokuar ose të mbyllura për shkak të pengesave nga drurët dhe mbeturinat e mëdha, disa prej tyre janë të hapura dhe duken si depozita mbeturinash, ndërsa disa janë depo për pajisje të vjetra. Disa strehimore nuk janë në funksion për shkak të sistemeve të papërshtatshme të ventilimit dhe mungesës së energjisë elektrike dhe ujit. Në të njëjtën kohë, një strehimore përdoret nga një person juridik privat, për të cilin nuk është dorëzuar dokumentacion për qira, as nuk kemi konstatuar të ardhura për këtë bazë”, theksojnë nga ESHR.

    Pjesa e pajisjeve të DMSH-së, të vendosura në depo, është jo funksionale, e papërdorshme dhe teknologjikisht e vjetëruar, e papajtueshme, e pasiguruar dhe e paservisuar për një periudhë të gjatë, me afat përdorimi të kaluar, thonë nga ESHR dhe shtojnë se disa nga pajisjet që janë dhënë nga Ministria e Mbrojtjes sipas bilancit të ndarjes që në vitin 2005 janë më të vjetra se 40 vjet.

    Në ndërkohë, sipas Rregullores për sistematizimin e vendeve të punës, në DMSH janë parashikuar shtatë vende pune për pilota, por deri në qershor të vitit të kaluar ishin mbushur vetëm tre prej tyre. Pas largimit në pension të dy pilotëve, DMSH-ja mbeti me një pilot aktiv.

    “Pas kryerjes së inspektimit të jashtëzakonshëm, AAC-ja përkohësisht e ka kufizuar DMSH-në në realizimin e operacioneve fluturues për shkak të mungesës së personelit ajror të kualifikuar. DMSH-ja ka paraqitur një kërkesë te Qeveria për miratimin e angazhimit të dy pilotëve me kontratë pune. Për shkak të mungesës së pilotëve, aeroplanët e DMSH-së nuk do të mund të përdoren, çka do të ndikojë në procesin e përgjithshëm të mbrojtjes nga zjarret. Duke pasur parasysh se në gjysmën e parë të muajit korrik 2024, në territorin e Republikës janë aktive më shumë se 10 zjarre në natyrë, nga DMSH-ja, janë lidhur kontrata pune për periudhën tre-mujore me pilotët e pensionuar”, theksojnë nga ESHR.

    Auditorët theksojnë gjithashtu se DMSH-ja nuk ka miratuar kritere të shkruara për përcaktimin e nevojave dhe prioriteteve për blerjen e pajisjeve dhe mjeteve kundër zjarrit për njësitë e shpëtimit nga zjarri.

    “Në vitin 2023 janë blerë 40 aparate izolues për frymëmarrje dhe 20 kamera termale dore për zjarrfikësit, por ato nuk janë shpërndarë në njësitet e zjarrfikëve të komunave, përkundrazi janë magazinuar në depo të DMSH-së. Po ashtu, në mars 2024 janë blerë edhe 40 aparate izolues për frymëmarrje, të cilat gjithashtu ndodhen në depo të DMSH-së”, shtojnë nga ESHR.

    Ata po ashtu theksojnë se për periudhën pas vitit 2018 nuk është miratuar Strategji Kombëtare për Mbrojtje dhe Shpëtim, megjithëse në vitin 2021 është përgatitur një draft i Strategjisë Kombëtare për Mbrojtje dhe Shpëtim dhe një Plan veprimi për periudhën 2022-2025, por ato ende nuk janë miratuar.

    “Kjo situatë krijon rrezik për aktivitete të pakoordinuara në nivel lokal, kombëtar, rajonal dhe ndërkombëtar për përballimin me rreziqet nga fatkeqësitë natyrore dhe katastrofat e tjera dhe ka ndikim në të gjithë sistemin e mbrojtjes dhe shpëtimit në shtet”, sqarojnë nga ESHR.

    Raporti i plotë është i qasshëm në këtë LINK.