Сведувањето на книгата на инструмент за „тепање време“ е банализирачко – издаваштвото и пишувањето во корона кризата

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • „Добрата страна на коронавирусот е што нè натера да мислиме за моделите на одржливост, за издавачките формати, за важноста на поврзувањето. Книгите можат да живеат само во комплексна, но пријателска екумена во која релативно складно се испреплетуваат авторите, читателите, книжарниците, библиотеките, медиумите, донаторите. Кај нас се прекинати цели ланци на тие фини еколошки меѓузависности. На пример, библиотеките се во многу лоша состојба, особено централната, НУБ. Некни прочитав податок дека во Македонија има вкупно 79 библиотеки, од сите видови – стручни, универзитетски, факултетски… А само во Скопската епархија (не во цела Македонија) има 94 цркви и 24 манастири“  вели Никола Гелевски, уредникот на издавачката куќа „Темплум“.

    Пандемијата од коронавирусот натера да се врежуваме на социјалните мрежи, да споделуваме листи од книги, музика, филмови со цел да ја задоволиме социјалната интеракција и да ја избегнеме досадата. Но дали книгите треба да се сведат само на средство за „тепање“ време? Дали пандемијата од коронавирусот навистина ги натера македонските граѓани повеќе да читаат?

    За тоа како македонското издаваштво се справува со кризата поттикната од коронавирусот, дали е во раст интересот за онлајн книжевни изданија, но и за тоа како влијаеше карантинот врз продуктивноста на македонските автори, Радио МОФ поразговара со неколку издавачки куќи и дел од современите македонски автори.

    Гелевски потенцира дека се забележува голем пад во продажбата на (онлајн) книги, дури и по релаксирањето на  епидемиолошките мерки.

    „Ние го имаме и порталот за култура, Окно, но ни таму немаше раст на читаност, освен на статиите поврзани со пандемијата“, нагласи тој.

    Според него, дел од писателите биле поттикнати од преломот, но дел се стаписале и парализирале.

    Сведувањето на книгата на инструмент за „тепање време“ е банализирачко

    Според Иван Шопов, дел од помладата генерација на македонски писатели, вонредната состојба нема да донесе драстични промени во самата книжевност или пак во процесите и начините на пишување. Тој смета дека краткорочно ќе доминираат карантинските и изолациски приказни, но писателот повторно ќе се соочува со предизвици пред празниот лист.

    „Она што може да се промени повеќе е начинот на дистрибуција на книгите. Времето на пандемија и изолација не работи ниту против ниту за книжевноста – читањето останува активност која нуди задоволство неспоредливо со кое било друго. Сведувањето на книгата на инструмент за „тепање време“ е банализирачко, а романтизирањето на изолацијата е опасно. За многу луѓе, читањето беше секојдневна потреба и пред пандемијата. Но, за оние што се принудени да работат од дома, да се грижат за домаќинството, семејството и образованието на децата, пандемијата сигурно не носи дополнително време за пишување, читање и „медитација“, вели авторот.

    За Шопов, концентрација и порив за пишување секогаш има, иако според него ситуацијата со пандемијата на ковид-19 дополнително  ја зголемува анксиозноста.

    „Секојдневниот живот на кој бевме навикнати досега е отежнат и променет, и тоа се одразува врз дневните рутини, ритамот на живот, но време и простор за пишување секогаш се наоѓа“, додава тој.

    Според Шопов, видливи и очигледни се разните акции за приближување на книгата до читателот, бројните попусти и достави до дома – сето она кое повеќе се случувало додека на сила беа карантинот и полицискиот час.

    „Не сум сигурен дека може зборуваме за зголемен интерес за читање, затоа што нема како да бидеме запознаени со статистичките податоци за продажба на книги. Можеме да се обидеме да претпоставиме дека принудени да седат во своите домови, граѓаните повеќе се свртеле, меѓу другото, и кон читањето. Кога последен пат зборував со издавачот на оваа тема, продажбата се одвиваше во рамките не очекуваното, без некакво особено зголемување на интересот“, вели тој.

    Како што вели авторот, тој бил љубопитен за она што го пишувале колегите и пред несреќната ситуација.

    „Секогаш наоѓам време да го читам она што ме интересира и интригира, а постојат многубројни наслови од македонските автори кои ми се генерациски блиски (па и подалечни) кои ми го привлекуваат вниманието и читателската љубопитност“, вели Шопов.

    Дали и колку чита македонската публика?

    Според Инстаграм анкетата на Радио МОФ, во која учествуваа 550 гласачи, 362 од нив одговорија дека читале повеќе книги за време на карантинот, додека 194 се изјаснија дека карантинот не ја зголемил читачката навика.

    Кај 360 од читателите се зголемила навиката за читање на онлајн книги и подолги статии, додека кај 186 од нив заинтересираноста за онлајн читање не се зголемила.

    396 од испитаниците не го потрошиле времето за откривање на македонските писатели, додека само 114 од читателите читале македонски автори.

    Винка Саздова, Драган Танески, Ксенија Николова, Вера Калин, Венко Андоновски, Коста Петров, Игор Џамбазов, Ана Јовковска, Блаже Аризанов, Јана Мишо, Елена Пренџова, Ана Бунтевска, Горјан Петрески, Марија Јанеска, Ирена Јурчева, Ива Дамјановски, Лидија Димковска, Румена Бужаровска, Петар Андоновски, Кица Колбе, Горан Стефановски, Влада Урошевиќ, Петре М. Андреевски и Гоце Смилевски беа писателите кои читателите ги наведоа во нашата анкета.

    Кон крајот на мај, медиумот „Мета.мк“, објави анкета која го обработи однесувањето на младите за време на првите два месеци од карантинот, односно мај и април. На анкетата на која учествуваа 2500 испитаници, дури 47 отсто  одговориле дека во тој период не прочитале ниту една книга, наспроти 54 отсто од младите кои потврдиле дека активно следат серии.

    Според анкетата една книга прочитале 21 отсто од испитаниците, додека две или повеќе книги 32 отсто од испитаниците.

    Помеѓу прочитаните книги, преовладуваа оние на Гијом Мисо, а најпопуларен автор беше Себастијан Фицек.  Од домашните дела за најчитани беа наведени „Будење на свеста“ од Катерина Ангеловска и Радован Витошевиќ, како и „Вештица“ на Венко Андоновски.

    Пишувањето книги во пандемија

    „Короната ми разгоре некои стари страсти и опсесии, веќе некое време мислам да напишам роман кој би бил втор дел од „Страв од варвари“, но тоа ќе биде сосем нов роман, единствено што ќе ги спојува е тоа што ќе бидат дел од Критски терцет: три романи за три острови околу Крит. Ова идеја настана дури откако го завршив најновиот роман „Лето во кое те нема“, кој можеби уште ќе го пишував да не беше карантинот“, вели македонскиот писател Петар Андоновски.

    Андоновски дополни дека почетокот на пандемијата бил доста продуктивен, но ситуацијата веќе се чини предолга.

    „Првиот месец додека уште не бевме целосно свесни што ни се случува, дури мислевме дека сме на одмор и ќе имаме време да се изнаспиеме и да се изначитаме книги имав концентрација, така и успеав да го завршам новиот роман“, истакна тој.

    Според него, продажбата на книгите за време на карантинот била зголемена, а онлајн продажбата „скокнала“ дури три пати, со тоа што интересот за македонската книжевност бил голем.

    Според Ненад Стевовиќ, дел од издавачката куќа „Или-Или“, во втората половина на март и во април се почувствувал драстичен пад особено во посетата и во продажбата во книжарницата.

    „Од мај навaму се забележува значителен раст во продажбата, онлајн нарачките и за електронските изданија.  За разлика од многу други сфери во културата, да бидеме реални, издаваштвото веројатно најмалку ги почувствува последиците од пандемијата. Сè се одвива според планираното, единствено промотивните активности се битно намалени или видоизменети. Што се однесува до писателите на Или-Или што ги подготвуваат своите нови ракописи досега се се одвива според планираното“, изјави Стевовиќ.

    За поетесата Ива Дамјановски, една од ретките позитивни работи со пандемијата, короната и карантинот е тоа дека биле доста инспиративни.

    „Има концентрација, можеби малку помалку од вообичаено за нас кои живееме во стан со уште тројца членови од семејството, но сепак, има“, вели таа.

    Дамјановски вели дека во извесна мера е забележан раст кај читателите.

    „Искрено, не би можела да знам, бидејќи сите информации околу продадените примероци на мојата книга моментално ги има мојата издавачка куќа. Најверојатно да, особено бидејќи промоцијата на мојата книга „Двоумење“ беше меѓу првите јавни настани од овој карактер по олабавувањето на мерките, но не би знаела на кој начин точно влијаел“, нагласи таа, додавајќи дека за време на карантинот имала повеќе време за да се посвети на делата на домашните колеги.

    Саемот на книга не се одржа во мај, што негативно се одрази на издавачкиот сектор

    Од издавачката куќа „Артконект“ велат дека за некои луѓе можеби се отворило и „вишок“ време што треба со нешто корисно да се исполни. Сепак, оттаму  го оставаат отворено прашањето дали ситуацијата со коронавирусот ги направи луѓето покреативни.

    „Короната влијаеше и на издаваштвото, како на сите останати сегменти на живеењето. Ние сме мали издавачи и како такви бевме доста погодени од оваа криза.Во секој случај, неуморно продолжуваме да се бориме за убави работи. Во моментов работиме на еден прекрасен проект насловен „Европски приказни на надеж“, кој вклучува превод и промоција на десет дела од квалитетни и наградувани современи европски автори. До крајот на годинава Артконект ќе издаде и други значајни дела, меѓу кои и „Ада“ од Набоков, „Кишот“ од Салман Ружди, „Сула“ од Тони Морисон“, велат оттаму.

    Тие нагласуваат дека забележале мал пораст на онлајн продажбата на книги, но не и преголем.

    „Прилично тежок за нас издавачите беше периодот кога не работеа книжарниците. Сега полека се враќаме во „нормала“, истакнуваат од издавачката куќа.

    Од издавачката куќа „Антолог“ велат дека периодот на карантини и изолации буквално ги затворило книжарниците, со што продажбата на книгите драстично опаднала и се свела на минимум. Оттаму дополнуваат дека корона кризата значително се одразила врз целокупната економија, и издаваштвото не било ниту е изземено од поразителните бројки на намалена продажба, но и продукција.

    „Еве и сега, по два месеца на некое нормализирање во функционирањето, не може да се забележи нормализирање и на продажбата од едноставна причина што луѓето се исплашени, одбиваат да имаат физички контакт и избегнуваат сè што не им е неопходно. За жал, кај дел од читателите и книгата е во тој шешир. Исто така, знаете дека и саемот на книга не се одржа во мај, што само по себе негативно се одрази и на секторот бидејќи овој настан традиционално е очекуван и од издавачите и од читателите“, велат од „Антолог“.

    Оттаму истакнуваат дека луѓето сепак не избегаа од литературата, па онлајн-книгите беа една од нивните читателски опции.

    „Во тој период „Антолог“ го организираше и првиот е-саем на книги кај нас, кој, покрај попусти, имаше и многу саемски содржини што беа модифицирани за онлајн-презентација, но интересот за книгата беше, ми се чини, како никогаш дотогаш. Нашите онлајн-изданија на „Книготека“ поминаа одлично, еве на пример во викенд акцијата на платформата (првиот викенд со полициски час во март) онлајн-книгите  беа апсолутни рекордери по симнување“, дополнуваат од Антолог.

    Една од мерките за спречување на ширењето на коронавирусот беше и затворањето на јавните библиотеки кон средината на март оваа година. Библиотеките беа отворени на 6 јуни, меѓутоа читалните сè уште не се достапни за читателите и студентите.

    Ивана Смилевска

  • Sublimimi i librit në instrument për “humbje kohë” është banalizues – botimi dhe shkrimi në krizën e koronës

    “Ana e mirë e koronavirusit është ajo që na bëri të mendojmë për modelet e qëndrueshmërisë, për formatet e botimit, për rëndësinë e lidhjes. Librat mund të jetojnë vetëm në ambient të ndërlikuar, por miqësor në të cilin gërshetohen autorët, lexuesit, libraritë, bibliotekat, mediat, donatorët. Te ne janë ndërprerë zinxhirë të tërë të atyre ndërvarësive ekologjike. Për shembull, bibliotekat janë në gjendje shumë të keqe, veçanërisht biblioteka qendrore, BNU. Para disa ditësh lexova një informatë se në Maqedoni ka gjithsej 79 biblioteka, të të gjitha llojeve – biblioteka profesionale, universitare, biblioteka të fakultetit… Ndërsa vetëm në dioqezën e Shkupit (jo në gjithë Maqedoninë) ka 94 kisha dhe 24 manastire” thotë Nikolla Gelevski, redaktori i shtëpisë botuese “Templum”.

    Pandemia nga koronavirusi bëri që të shoqërohemi në rrjetet sociale, të ndajmë lista të librave, të muzikës, filmave me qëllim të bashkëveprimit social dhe ta shmangim mërzinë. Por a duhet librat të jenë vetëm mjet për “humbje kohë”? Vallë pandemia nga koronavirusi vërtetë i bën qytetarët e Maqedonisë të lexojnë më shumë?

    Në lidhje me atë se si ballafaqohet veprimtaria botuese e Maqedonisë me krizën e shkaktuar nga koronavirusi,nëse interesi për botime letrare online është në rritje, por edhe për atë se si ndikoi karantina mbi produktivitetin e autorëve të Maqedonisë, Radio MOF bisedoi me disa shtëpi botuese dhe me një pjesë të autorëve bashkëkohorë të Maqedonisë.

    Gelevski potencoi se vërehet një rënie e madhe në shitjen e librave (online), bile edhe pas zbutjes së masave ndaj epidemisë.

    “Ne e kemi edhe portalin për kulturë, Okno, por as atje nuk kishte rritje të lexueshmërisë, përveç të artikujve me pandeminë”, theksoi ai.

    Sipas tij, një pjesë e shkrimtarëve janë nxitur nga ky ndryshim, por një pjesë janë shtangur dhe paralizuar.

    Sublimimi i librit në instrument për “humbje kohë” është banalizues

    Sipas Ivan Shopov, te një pjesë e gjeneratës më të re të shkrimtarëve maqedonas, gjendja e jashtëzakonshme nuk do të sjellë ndryshime drastike në letërsi ose në proceset dhe mënyrat e të shkruarit. Ai konsideron se do të dominojnë shkurt tregimet e karantinës dhe izolimet, por shkrimtari përsëri do të ballafaqohet me sfida para listës së zbrazët.

    “Ajo që mund të ndryshohet më shumë është mënyra e shpërndarjes së librave. Koha e pandemisë dhe izolimit nuk punon as kundër as për letërsinë – leximi mbetet aktivitet i cili ofron kënaqësi të pakrahasueshme me cilindo tjetër. Sublimimi i librit në instrument për “humbje kohë” është banalizues, ndërsa romantizmi i izolimit është i rrezikshëm. Për shumë njerëz, leximi ishte nevojë e përditshme edhe para pandemisë. Por, për ato që janë detyruar të punojnë nga shtëpia, të kujdesen për ekonominë familjare, familjen dhe arsimin e fëmijëve, pandemia sigurisht se nuk sjell kohë plotësuese për shkrim, lexim dhe “meditim”, thotë autori.

    Për Shopov, gjithmonë ka koncentrim dhe dëshirë për lexim, megjithëse sipas tij gjendja me pandeminë e shton shqetësimin.

    “Jeta e përditshme me të cilën ishim mësuar tani është vështirësuar dhe ndryshuar, dhe kjo reflektohet mbi rutina ditore, ritmin e jetës, por kohë dhe hapësirë për të shkruar gjendet gjithmonë” shton ai.

    Sipas Shopov, të dukshme dhe evidente janë aksionet e ndryshme për afrimin e librit me lexuesin, lëshimet dhe dërgimet e shumta në shtëpi – gjithë kjo ka ndodhur më shumë derisa ishin në fuqi karantina dhe ora policore.

    “Nuk jam i sigurt se mund të flasim për interes të shtuar për lexim, sepse nuk ekziston mënyrë për t’u informuar për të dhënat statistikore për shitjen e librave. Mund të përpiqemi të supozojmë se të detyruar të qëndrojnë në shtëpitë e tyre, qytetarët më shumë janë fokusuar, mes tjerash, edhe në leximin. Kur fola për së fundi herë me botuesin lidhur me këtë temë, shitja bëhej në kuadër të asaj që pritej, pa njëfarë rritjeje të veçantë të interesit”, thotë ai.

    Siç thotë autori, ai paska qenë kureshtar për atë që kanë shkruar kolegët edhe para situatës fatkeqe.

    “Gjithmonë gjej kohë për ta lexuar atë që më intereson dhe më intrigon, ndërsa ekzistojnë tituj të shumtë nga autorë maqedonas të gjeneratës (por edhe më të largët) që ma tërheqin vëmendjen dhe ma ngjallin kureshtjen e leximit”, thotë Shopov.

    A lexon dhe sa lexon publiku maqedonas?

    Sipas anketës në Instagram të Radio MOF, ku morën pjesë 550 persona, 362 prej tyre u përgjigjën se kanë lexuar më shumë libra gjatë karantinës, ndërsa 194 janë prononcuar se karantina nuk e ka rritur shprehinë e leximit.

    Te 360 lexues është rritur shprehia e leximit të librave online dhe artikujve më të gjatë, ndërsa te 186 interesimi për lexim online nuk është rritur.

    396 nga të anketuarit nuk e kanë harxhuar kohën për zbulim të shkrimtarëve maqedonas, ndërsa vetëm 114 lexues kanë lexuar autorë maqedonas.

    Vinka Sazdova, Dragan Taneski, Ksenija Nikollova, Vera Kalin, Venko Andonovski, Kosta Petrov, Igor Xhambazov, Ana Jovkovska, Bllazhe Arizanov, Jana Misho, Elena Prenxhova, Ana Buntevska, Gorjan Petreski, Marija Janeska, Irena Jurçeva, Iva Damjanovski, Lidija Dimkovska, Rumena Buzharovska, Petar Andonovski, Kica Kolbe, Goran Stefanovski, Vllada Uroshoeviq, Petre M. Andreevski dhe Goce Smilevski ishin shkrimtarët të cilët i potencuan lexuesit në anketën tonë.

    Kah fundi i majit, media “Meta.mk”, publikoi anketë për sjelljen e të rinjve gjatë dy muajve të parë të karantinës, përkatësisht muaji maj dhe prill. Në anketën në të cilën morën pjesë 2500 të anketuar, 47 për qind janë përgjigjur se në atë periudhë nuk kanë lexuar asnjë libër, ndërsa 54 për qind të të rinjve kanë theksuar se ndjekin aktivisht seriale.

    Sipas anketës një libër e kanë lexuar 21 për qind të të anketuarve, ndërsa dy ose më shumë libra 32 për qind të të anketuarve.

    Ndër librat më të lexuara mbizotëronin ato të Gijom Miso, ndërsa autori më i njohur ishte Sebastijan Ficek. Nga veprat vendore më të lexuara ishin “Zgjimi i vetëdijes” nga Katerina Angellovska dhe Radovan Vitosheviq, si dhe “Shtriga” nga Venko Andonovski.

    Të shkruarit libra në kohë të pandemisë

    “Korona më ngjalli disa pasione dhe opsesione të vjetra, tanimë një kohë mendoj të shkruaj roman i cili do të jetë pjesa e dytë e veprës “Frika nga barbarët”, por ky do të jetë një roman krejtësisht i ri, gjëja e vetme që do t’i lidhë është se do të jenë pjesë e treshit të Kretës: tre romane për tre ishuj rreth Kretës. Kjo ide lindi pasi e mbarova romanin e fundit “Vera në të cilën nuk je”, të cilin ndoshta ende do të isha duke e shkruar po të mos ishte karantina”, thotë shkrimtari maqedonas Petar Andonovski.

    Andonoski shtoi se fillimi i pandemisë ka qenë mjaft produktiv, por gjendja duket tepër e gjatë.

    “Në muajin e parë derisa ende nuk ishim tërësisht të vetëdijshëm se çfarë na ndodh, bile mendonim se jemi në pushim dhe do të kemi kohë për të fjetur dhe për të lexuar libra, më mbante koncentrimi, ashtu edhe arrita ta mbaroj romanin e parë”, theksoi ai.

    Sipas tij, shitja e librave gjatë karantinës ka shënuar trend rritës, ndërsa shitja online “është rritur” për tre herë, me atë që interesi për letërsinë maqedonase ka qenë i madh.

    Sipas Nenad Stevoviq, një pjesë e shtëpisë botuese “Ili-Ili”, në gjysmën e dytë të muajit mars dhe në prill është shënuar rënie drastike veçanërisht në vizitën dhe në shitjen në librarinë.

    “Nga muaji maj shënohet rritje e dukshme në shitje, në porositë online dhe botimet elektronike.  Për dallim nga shumë sfera tjera në kulturë, të jemi të realët, veprimtaria botuese me siguri më së paku i ndjen pasojat nga pandemia. Gjithçka zhvillohet sipas asaj që është planifikuar, vetëm aktivitetet promovuese janë zvogëluar ose ndryshuar dukshëm. Sa u përket shkrimtarëve të Ili-Ili që i përgatisin shkrimet e tyre të reja, deri tani zhvillohet gjithçka sipas asaj që është planifikuar”, deklaroi Stevoviq.

    Për poeten Iva Damjanovski, një prej punëve të rralla pozitive me pandeminë, koronën dhe karantinën është ajo se kanë qenë mjaft frymëzues.

    “Ka koncentrim, ndoshta më pak se zakonisht për ne që jetojmë në banesë me edhe tre anëtarë tjerë të familjes, por megjithatë ka”, thotë ajo.

    Damjanovski thotë se është shënuar rritje te lexuesit deri në një masë të caktuar.

    “Sinqerisht, nuk mund të di, sepse të gjitha informatat rreth ekzemplarëve të shitura të librit tim momentalisht i posedon shtëpia ime botuese. Me siguri po, sepse promovimi i librit tim “Mëdyshje” ishte një prej evenimenteve të para publike të këtij karakteri pas zbutjes së masave, por nuk mund të di se në cilën mënyrë ka ndikuar”, theksoi ajo, duke shtuar se gjatë karantinës ka pasur më shumë kohë për t’u përkushtuar veprave të kolegëve vendorë.

    Panairi i librit nuk u mbajt në maj, gjë që reflektoi negativisht në sektorin e botimit

    Nga shtëpia botuese “Artkonekt” thonë se për disa njerëz ndoshta është hapur edhe “tepricë” kohe që duhet të plotësohet me diçka të dobishme. Megjithatë, e lënë të hapur pyetjen nëse situata me koronavirusin i ka bërë njerëzit më kreativë.

    “Korona ndikoi edhe në veprimtarinë e botimit, si në çdo segment tjetër të jetesës. Ne jemi botues të vegjël dhe si të tillë ishim mjaft të prekur nga kjo krizë. Në çdo rast, vazhdojmë në mënyrë të palodhshme të luftojmë për punë të mira. Momentalisht punojmë në një projekt të mrekullueshëm të titulluar “Tregimet evropiane të shpresës”, që përfshin përkthim dhe promovim të dhjetë veprave të autorëve evropianë bashkëkohorë cilësorë dhe që kanë fituar çmime. Deri në fund të vitit Artkonekt do të botojë edhe vepra tjera të rëndësishme, ndër të cilat edhe “Ada” nga Nabokov, “Kishot” nga Salman Ruzhdi, “Sula” nga Toni Morison”, thonë ato.

    Ato theksojnë se kanë vërejtur rritje të vogël të shitjes online të librave, por jo rritje shumë të madhe.

    “Për ne botuesit periudha kur nuk punonin libraritë ishte mjaft e vështirë. Tani dalë nga dalë kthehemi në gjendjen normale, theksojnë nga shtëpia botuese.

    Nga shtëpia botuese “Antolog” thonë se periudha e karantinave dhe izolimeve i ka mbyllur libraritë, me ç’rast shitja e librave ka shënuar rënie drastike dhe është ulur në minimum.  Gjithashtu shtojnë se kriza e koronës është reflektuar dukshëm mbi ekonominë, dhe veprimtaria e botimit nuk ka qenë as që është përjashtuar nga numrat shqetësuese të shitjes së zvogëluar, por edhe të produksionit.

    “Ja edhe tani, pas dy muajsh njëfarë normalizimi në funksionimin, nuk mund të vërehet normalizim edhe të shitjes për arsye të thjeshtë që njerëzit janë të frikësuar, refuzojnë të kenë kontakt fizik dhe shmangin gjithçka që nuk është e domosdoshme. Fatkeqësisht, te një pjesë e lexuesve në këtë “thes” është edhe libri. Gjithashtu, e dini se edhe panairi i librit nuk u mbajt në maj, që vetvetiu reflektoi negativisht edhe në sektorin përkatës sepse ky eveniment pritet tradicionalisht edhe nga botuesit edhe nga lexuesit”, thonë nga “Antolog”.

    Ato theksojnë se njerëzit megjithatë nuk u larguan nga literatura, kështu që librat online ishin një prej opsioneve të tyre të leximit.

    “Në atë periudhë “Antolog” e organizoi edhe panairin e parë elektronik të librave te ne, i cili, krahas zbritjeve, kishte edhe shumë përmbajtje që u modifikuan për prezantim online, por interesi për librat ishte, më duket, si asnjëherë më parë. Botimet tona online në “Knigoteka” kaluan shkëlqyeshëm, ja për shembull në aksionin për fundjavë në platformën (fundjava e parë me orë policore në mars) librat online shënuan rekord në shkarkimin”, theksojnë nga Antolog”.

    Njëra prej masave për parandalimin e përhapjes së koronavirusit ishte edhe mbyllja e bibliotekave publike kah mesi i muajit mars të këtij viti. Bibliotekat u hapën më 6 qershor, megjithatë leximoret ende nuk janë të arritshme për lexuesit dhe studentët.

    Ivana Smilevska

    * Kjo përmbajtje është përpunuar me ndihmën e Bashkimit Evropian në kuadër të Projektit për shprehjen e të rinjve. Për përmbajtjet e publikuara përgjegjës është Forumi Arsimor Rinor dhe të njëjtat nuk i reflektojnë domosdoshmërish qëndrimet e Bashkimit Evropian.

* Оваа содржина е изработена со помош на Европската Унија во рамките на Проектот за младинско изразување. За објавените содржини е одговорен Младински образовен форум и истите нужно не ги одразуваат ставовите на Европската Унија.