„Рушење на сонот“ – уметност меѓу четири ѕида создадена за наскоро да се уништи

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Куќата на семејството на Весела Моловска на ул. Рузвелтова 44а, со генерации наназад била место за дружба со соседите, место со отворени врати каде се ценело добро поминатото време и уметноста. Оваа куќа кон крајот на месецот ќе ја снема, а со неа ќе ги снема спомените на семејството, но и уметничките дела кои изминатиов викенд беа оставени на ѕидовите на куќата, за наскоро да ги снема.

    „Еволуција на сонот“ беше дружење и настан во чест на уметноста, кој се одржа на 15 и 16 октовмри. Куќата на оваа адреса беше уметнички епицентар во Скопје – десетици уметници сликаа на ѕидовите на старата куќа, а имаше и богата музичка, театарска и филмска програма.  Куќата била изградена во 50-тите години и го преживеала земјотресот од 63-та година. Кон крајот на месец октомври оваа куќа ќе биде срушена, и на нејзино место ќе биде изградена зграда.

    „Мене ми се руши срцето со тоа што се руши куќата, што се рушеше Дебар маало. Едноставно, дојде домомент да ја снема и оваа куќа. Во неа го поминав цело детство. Меѓу овие ѕидови е и на мајка ми детството, тука има многу спомени“, вели скопјанката Весела Моловска.

    Идејата да го организира настанот „Еволуција на сонот“, и паднала на памет уште пред четири години. Смета дека денес сосема се изгубила уметноста во нашето општество, па отворањето на куќата за творештво, но и за јавноста да ја посети, е начин да направи мала промена во тоа, а воедно и да „се поздрави“ од семејната куќа.

    Раскажува дека со соседите се многу блиски, и отсекогаш се дружеле. Но, иако Дебар маало е познато како скромна населба, со дворчиња пред семејните куќи и соседска дружба, дошло до момент во кој веќе сѐ е изградено и  морало да се гради и таму.

    „Нашиот првичен план беше да правиме огромна зграда, парцелата да ја искористиме сите заедно со соседите за да не се цепкаме. На нив веќе им е потребно да градат, нивното семејство се зголеми многу и им недостига простор. Затоа тие ја преземаат парцелата и ќе градат овде. Ова никогаш не било којзнае колку богато маало, туку било скромно отсекогаш. Но, сега урбанизацијата нѐ потисна. Чекавме, но одоколу се подигнаа згради. Соседите почнаа да градат, бидејќи им дојде време, а ние останавме последни и сѐ уште чекавме“, раскажува Моловска.

    Одеднаш останале во дупка. Сонцето од сите страни им е заградено, вели таа, пред нив се подигнаал уште еден кров и небото се скратило. Останале само кајсиите во дворот на дедо ѝ. Решила дека кога ќе ја испразнат куќата, ќе ја наполни со уметност, бидејќи таму отсекогаш правела забави. Таму секогаш го славела и својот роденден – 14 јуни.

    Вели дека и мајка ѝ и дедо ѝ се правници, па куќата си ја нарекува и „Куќа на правдата“. Сите соседи доаѓале од дедо ѝ да бараат да им помогне со пишување на молби, но никогаш не им земал пари. Куќата отсекогаш била отворена за соседите, а тие биле навикнати на гости. Токму затоа, сметала дека куќата треба за последен пат да ги отвори своите врати – а на сите кои сакаат да ја посетат да им понуди уметност, дружење и забава.

    Со создавањето на уметност, која наскоро ќе биде уништена, сака да испрати порака дека ние луѓето, по природа сме автодеструктивни.

    „Создаваме за самите за себе да си уништиме. Преку автодеструкција, го претставуваме она што ни се случува насекаде – не само во Македонија, туку на целиот свет“, додава таа.

    Преку уништувањето на создадената уметност, го прикажано уништувањето на сето тоа што човекот го создава. Современоста и подемот полека, полека ја уништуваат природата, го уништуваат соживотот, не уништуваат нас како интелигентно битие. И сето тоа, самите си го правиме, без да придаваме значење, без да сме свесни и да приметиме што ли си направивме.

    Успеала да ги собере сите луѓе кои поминаа меѓу ѕидовите на семејната куќа на Моловски бидејќи сите ѝ се пријатели, и со задоволство се согласиле. Сите сметаат дека приказната која ја раскажаа преку својата уметност е многу убава.

    „Ова е пријателско дружење, и ништо повеќе од тоа. Сите се пријатели едни со други, а во оваа куќа пријателите секогаш доаѓале“.

    За промената на ликот на Скопје и „урбанистичката ренесанса“, вели дека нејзиното мислење го искажува токму со уметничкиот викенд во куќата – се создава уметност и убавина, па се урива. Избрала да го изрази својот став на тие ѕидови, заедно со помошта на сите уметници кои сликале на нив.

    На ѕидовите на семејната куќа на Моловски, викендов сликаа познатите македонски ликовни уметници: Ване Костуранов, Горан Костовски – Инд Ог, Јана Куновска, Мирослав Стојановиќ – Шуки, Милан Андов, Атанас Ботев, Матеј Богдановски, Иван Ивановски, Мирослав Масин, Сергеј Андреевски, Владимир Лукаш, Јана Манева, Јана Јакимовска, Ѓорѓе Јовановиќ, Матеа Матевска, Ненад Тонкин и  Доротеј Нешовски.

    Иако нивните дела наскоро ќе ги снема, дебармаалците сигурно ќе го паметат овој викенд, последен за куќата на Рузвелтова 44а, исполнет со пријатели и смеа.

     

    Стефанија Тенекеџиева

  • Rrënimi i një ëndrre “- ART i krijuar brenda katër mureve që shpejtë do të shkatërrohet.

     Shtëpia eVeselaMolovska Rr. Ruzveltova 44a, me gjenerata ka qenë vendi i shoqërimit me fqinjët, një vend me dyer të hapura, ku çmohej mirë arti dhe koha e kaluar. Kjo shtëpi do të zhduket në fund të muajit dhe bashkë me të do të zhduken kujtimet e familjes dhe të veprave të artit të cilat vikendin e kaluar kishin mbetur nëpër muret e shtëpisë, që nuk do t’i ketë së shpejti.

    “Evolucioni i ëndrrës”ishte shoqërim dhe ngjarje në nder të artit, që u mbajt më 15 dhe 16 tetor. Shtëpia në këtë adresë ishte epiqendra artistike në Shkup – dhjetëra artistë pikturuan muret e shtëpisë së vjetër dhe kishte një program të pasur muzikor teatral dhe filmik. Shtëpia ishte e ndërtuar në vitet e 50-ta dhe e kishte mbijetuar tërmetin e vitit 1963. Në fund të tetorit, kjo shtëpi do të rrëzohet dhe në vend të saj do të ndërtohet godinë.

    1

    2

    “Mua më rrënohet zemra me atë që rrënohet shtëpia, që rrënohej Debarmaalo. Thjesht erdhi çasti të mos ekzistojë edhe kjo shtëpi. Aty e kalova të gjithë fëmijërinë. Në mesin e këtyre mureve është dhe fëmijëria e nënës sime, këtu ka shumë kujtime”, thotë shkupjania VeselaMolovska.

    Ideja për ta organizuar ngjarjen “Evolucioni i ëndrrës,” i ra ndër mend qysh para katër viteve. Konsideron se sot plotësisht ka humbur arti në shoqërinë tonë, kështu që hapja e shtëpisë për krijimtari, por për tu vizituar edhe nga publiku, është një mënyrë për të bërë një ndryshim të vogël në të, por njëkohësisht edhe të “përshëndetemi” nga shtëpia e familjes.

    Tregon se me fqinjët janë shumë të afërt dhe gjithmonë janë shoqëruar. Edhe pse Debarmaalo është e njohur si lagje modeste me oborre para shtëpive dhe miqësisë fqinjësore, por ja erdhi një moment kur tashmë është ndërtuar kudo dhe duhej të ndërtohet edhe aty.

    “Plani ynë fillestar ishte të bëjmë një godinë të madhe, parcelën ta shfrytëzonim të gjithë së bashku me fqinjët që të mos copëtohemi. Ata tashmë kanë nevojë të ndërtojnë, familjet e tyre u rritën shumë dhe mungon hapësira. Prandaj ata e ndërmarrin parcelën dhe do të ndërtojnë këtu. Kjo kur nuk ka qenë ndonjë lagje kush e di sa e pasur, por ka qenë gjithmonë modeste. Tani, urbanizimi na shtypi. Pritëm, por përreth u ngritën godina. Fqinjët filluan të ndërtojnë, pasi u erdhi koha, ndërsa ne mbetëm të fundit dhe ende prisnim”, thotë Molovska.

    3Menjëherë mbetën në vrimë. Dielli nga të gjitha anët u është rrethuar me ndërtime, thotë ajo, përballë tyre ishte ngritur edhe një kulm dhe u ishte shkurtuar qielli. Kishin mbetur vetëm kajsitë në kopshtin e gjyshit të saj. Vendosi se kur do ta zbrazin shtëpinë, do ta mbushë me art, sepse atje gjithmonë bënte ahengje. Atje gjithmonë e ka festuar ditëlindjen e saj – 14 qershorin.

    Ajo thotë si nëna po ashtu dhe gjyshi i saj janë avokatë, kështu që shtëpinë e quan edhe “Shtëpia e Drejtësisë”. Të gjithë fqinjët vinin të kërkojnë nga gjyshi i saj tu ndihmonte me shkrimin e lutjeve, por kurrë nuk u merrte para. Shtëpia ka qenë gjithmonë e hapur për fqinjët, ata ishin mësuar me mysafirë. Për këtë arsye, ajo konsideron se shtëpia për herë të fundit duhet t’i hapë dyert e saj – dhe për të gjithë ata që dëshirojnë ta vizitojnë tu ofrojë art, shoqërim dhe argëtim.

    Me krijimin e artit, i cili së shpejti do të shkatërrohet, do të dërgojë një mesazh se ne njerëzit nga natyra jemi vetë-shkatërrues.

    “Ne krijojmë për vete për të shkatërruar. Nëpërmjet vetë-shkatërrimit, ne paraqesim atë që po na ndodh kudo – jo vetëm në Maqedoni, por në të gjithë botën”, thotë ajo.

    Përmes shkatërrimit të artit të krijuar, e tregon shkatërrimin e të gjithë asaj që ka krijuar njeriu. Moderniteti dhe zhvillimi ndal ngadalë e shkatërrojnë natyrën, e shkatërrojnë bashkëjetesën, na shkatërrojnë neve si qenie inteligjente. Dhe të gjithë këtë e krijomë vetë, pa i kushtuar rëndësi, pa qenë të vetëdijshëm dhe të vërejmë se çfarë kemi bërë.

    Arriti t’i mbledhë të gjithë njerëzit që kaluan mes mureve të shtëpisë së familjes Molovski, sepse të gjithë janë miqtë e saj dhe me kënaqësi ishin pajtuar. Të gjithë besojnë se tregimi i treguar përmes artit të tyre është shumë i bukur.

    “Ky është një shoqërim miqësor dhe asgjë më shumë. Të gjithë janë miq me njëri-tjetrin dhe në këtë shtëpi gjithmonë vinin miqtë. ”

    Për ta ndryshuar imazhin e Shkupit dhe “rilindjen urbane”, ajo thotë se mendimin e saj e shpreh pikërisht me fundjavën artistike në shtëpinë – krijohet art dhe bukuri, pastaj të shembet. Zgjodhi ta shprehë qëndrimin e saj në ato mure, së bashku me ndihmën e të gjithë artistëve të cilët i pikturonin ato.

    Në muret e familjare Molovski, në fundjavë pikturuan piktorët e famshëm maqedonas: Vane Kosturanov, GoranKostovski – Ind Og, JanaKunovska, MiroslavStojanoviq – Shuki, MilanAndov, AtanasBotev, Matej Bogdanovski, IvanIvanovski, MiroslavMasin, SergejAndreevski, VladimirLukash, JanaManeva, JanaJakimovska, GjorgjeJovanoviq, MateaMatevska, NenadTonkin dhe DorotejNeshovski.

    Edhe pse veprat e tyre së shpejti nuk do t’i ketë, debarmalasit me siguri do ta mbajnë në mend këtë fundjavë, të fundit për shtëpinë në Ruzveltova 44a, të mbushur me miq dhe buzëqeshje.

    6

    7

    8
    10
    11
    12

    StefanijaTenekexhieva