[Рецензија] Jake Bugg – Shangri La

[Рецензија] Jake Bugg – Shangri LaМладиот дечко од Англија, Jake Bugg, пред неполни три недели го издаде својот втор студиски албум Shangri La. Името на албумот доаѓа од истоименото студио во Малибу во кое и беше создаден Shangri La. Местото во кое има многу ретки стари гитари и класична опрема за снимање, помогна да се добие уникатниот звук во новиот албум. Всушност, сето ова не е случаен избор, студиото во Малибу е едно од омилените на продуцентот Rick Rubin. Jake носи звук кој е мешавина на Bob Dylan и Johnny Cash, а Rubin во минатото има соработувано со Cash (дури 9 пати).

Мешавината на фолк и „роакабили звук“ е тоа што го стави Jake на музичкиот врв со неговиот деби албум, но големи промени не се чувстуваат во Shangri La. Иако во однос на топ листите и нема голема разлика, сепак во вториот албумот нема песни кои остануваат во сеќавање по првото слушање. Всушност, целиот албум делува како Rubin да создава музика за текстовите на Jake (одредени песни потсетуваат на Red Hot Chilli Peppers, Johnny Cash итн), притоа губејќи го шмекот и креативната слобода од првиот албум.

[Рецензија] Jake Bugg – Shangri LaГрубиот и гласен пристап на Rubin (што во минатото му донесе голем број  Grammy награди) успева да се вклопи фантастично во „There’s a Beast and We All Feed It“ и „Slumville Sunrise“. Низ целиот албум има „шетање“ низ музички жанрови, од фолк-рок во „Messed Up Kids“, панк во What Doesn’t Kill You“ па се до кантри баладите „A Song About Love“ и „Storm Passes Away“.

Слушањето на албумот претставува вистинско задоволство, но треба повеќе пати да се ислуша за да влезе под кожа. Со оцена 6/10 за Shangri La, Jake Bugg не разочарува бидејќи станува збор за млад 19 -годишен човек пред кого стои сјајна музичка кариера.

Николај Митрески