Од промена на училниците, до дигитализација – Конференција за иднината на македонското образование

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Иднината на македонското образование, приоритетните младински прашања и неформалното образование беа во фокусот на трите дискусии на Конференцијата по повод 20 години постоење и работа на Младински образовен форум.

    За Дона Костуранова од Вестиминстер Фондација и поранешна директорка на МОФ, проблематично е што дискусиите за образованието во земјава сè уште се заглавени во проблеми кои не треба да постојат и се застарени – од лоша инфраструктура, презафатеност на наставниците, лоши наставни програми…

    Според неа образованието за иднината вклучува три работи: материјата – она што се предава; учеството – гласањето и одлучувањето да започнува уште од училишните клупи; како и физичкиот простор – од пристапноста на училиштата, па до самиот изглед на просторот во кој младите се школуваат.

    „Проблематичен е начинот на кој изгледаат училниците, кој не е променет од 19 век. Тоа е и глобален проблем. Фабрички систем на наредени ученици само за предавањето и времето на професорот да тече ефикасно, наместено за фронтална настава, стимулира авторитарни ставови и чувство на контрола од авторитет. Затоа можеби и една половина од нашите ученици не би го поправиле професорот ако тој или таа згреши. Да не зборуваме за тоа дека сакаме современи методи на настава, работа во групи, сакаме повеќе симулации наместо „голо“ предавање, повеќе вежби наместо повторување и тестови. Но, во училница која изгледа така и која мора да има 30 ученици, едноставно тоа не е возможно. Така што треба да размислиме како сакаме да изгледаат нашите училници и не секогаш за тоа се потребни огромни ресурси“, посочи Костуранова.

    „Да дебатираш за иднината на образованието е исто како да дебатираш каква ќе ни биде идната економија, идниот правен систем, здравство, животна средина… Бидејќи квалитетот на образованието денеска го детерминира и квалитетот на кадрите кои утре ќе ги водат овие значајни сектори. Така што, колку квалитетно образование имаме денеска, зависи каков живот ќе живееме во оваа земја утре“, рече Илија Жупаноски, советник на Премиерот на Северна Македонија и поранешен директор на МОФ.

    Михаела Трајкоска, средношколка и дебатер во МОФ, вели дека преку учеството во младински организации може да се слушне гласот на младите.

    „Ги охрабрувам сите млади да се вклучат во општеството, бидејќи тие се директно опфатени од проблемите. Но, проблемот тука е мрзливоста и недовербата во институциите. Мрзливоста е кога ги знаеме проблемите, но не правиме ништо за тие да се решат. Едноставно чекаме некој друг да го направи тоа, што е погрешно. А, недовербата во институциите е навистина голем проблем. Се среќавам со деца кои ми велат – што правите вие таму? Дали вашиот глас се слуша и дали се решаваат проблемите? Овие организации всушност придонесуваат за да го искажеме нашето мислење, со надеж дека институциите ќе мора да направат промени бидејќи иднината е на нас“, вели Трајкоска.

    За директорот на СУГС „Орце Николов“, Митко Димовски, неформалното учење станува многу важно за младите, а додава и дека образованието треба да се менува со прифаќање на дигиталните трендови.

    „Треба да се напрати една комплетна реформа во образовниот процес, тој дигитален аспект да влезе во формалното учење, бидејќи денешните млади многу полесно учат преку визуелизација. Сме имале случаи, кога ученици велат дека многу полесно ја сфатиле хемиската реакција кога ја виделе на Јутјуб. Дел од она што го има во учебниците, можеби е време да се промени. Да се стават нови помодерни содржини, да се користат новите наставни помагала за подобра визуелизација, за младите да имаат комплетна слика“, смета Димовски.

    Патриција Ди Џовани, од УНИЦЕФ, напомена дека дел од главните проблеми кои ги засегаат младите од С. Македонија се движат од климатските промени, преку младинската невработеност и „brain-drain“, булингот и насилството во училиштата, па се‘ до учеството на младите во законодавната власт.

    „Од дискусиите со младите, една од работите кои ме импресионираа, е тоа дека кога тие ги искажуваат своите проблеми, тоа не го прават со жалење за статус квото, туку нудат, она што сметаат дека се исправни решенија за проблемите. Тоа дополнително не охрабрува да ги слушаме уште повеќе. Значи не се работи само за критикување, туку и за критичко размислување“, рече Ди Џовани.

    Министерот за образование и наука, Арбер Адеми, посочи дека главната промена последниве неколку години е тоа што Министерството почнало да креира политики базирани на анализи, наместо, како дотогаш, политики базирани на перцепции.

    „Веќе го имаме фатено чекорот на глобалните трендови и стандарди за квалитет. Во тоа не сме сами, имаме голем број на домашни и странски партнери. Не сакам да звучам арогантно ако кажам дека изминативе две-три години направивме крупни промени“, рече Адеми осврнувајќи се на процесот на изработка на новите закони за основно и средно образование.

    Учесниците на третиот панел, разговараа за младинските прашања кои треба да добијат приоритет. За Марјан Забрчанец, поранешен директор на МОФ, а актуелен советник на Премиерот, алармантни се резултатите кои покажуваат дека голем број од младите посакуваат лидерство со цврста рака и присуството на национализмот во нивните ставови. Тој ги повика младите и младинските организации да ги притискаат институциите со конкретни идеи и барања, затоа што, како што напомена, овој владин состав сака да соработува со младите.

    Професорот Владимир Петрушевски, посочи дека во врвот на УКИМ владее апатија, а напомена и дека младите треба да бидат свесни дека партиите сакаат да ги придобијат на своја страна. Тој посочи дека студентите треба да внимаваат на непристојни партиски понуди, кои можат да се претворат во сериозни пречки за нивно функционирање.

    За најмладата пратеничка во Собранието на С. Македонија, Ирена Туфегџиќ, трендот на млади пратеници постои, но предизвикот е да се стават младинските прашања на дневен ред на законодавниот дом.

    „Ја разбирам перцепцијата на младите дека стануваат тема само пред избори што е реален проблем. Правењето на законот за млади беше огромен предизвик за Парламентот. Беше постојано на тенок лед, заради политички изјави, кои често партиите сакаат да ги даваат за да си го присвојат процесот. Вториот проблем беше да ги убедиме дека ова е прашање кое треба да биде високо на агендата“, рече Туфегџиќ.

    Конференцијата е последен од низата настани за прославување на дваесеттиот роденден на МОФ, меѓу кои беа и осмото издание на ENGAGE – Конференција за социјален активизам, Станица: Студентска 7.0, Младинската Академија, Дебатниот турнир за почетници, како и деветтото издание на Аргумент: Организирано изразување.

    „Ако пред две години славевме полнолетство, сега можам да кажам дека МОФ е сериозен, посветен студент кој се труди да стане што е можно подобар во својата работа. Силно се залагаме за унапредување на образованието и образовниот систем, но преку младинските клубови веќе две декади наназад обезбедуваме простор за она што најмногу недостасува на формалното образование – поттик и развој на критичката мисла“, рече претседателката на МОФ, Стефани Спировска.

    МОФ низ годините работи на полето на подобрување на формалното образование и обезбедување на младински простор низ кој младите учат аргументирано да дискутираат и ги унапредуваат своите права, кактивно ќе се борат за промените што сакаат да ги направат. Од основањето до денес, во клубовите за млади на МОФ членуваа повеќе од 15.000 млади.

    Даниел Евросимоски

  • Nga ndërrimi i klasave, deri në digjitalizim – Konferencë për të  ardhmen e arsimit në Maqedoni

     

    E ardhmja e arsimit në Maqedoni, çështjet prioritare të rinisë dhe arsimi jozyrtar ishin në qendër të tre diskutimeve në Konferencën për 20 vjetorin e Forumit Rinor Arsimor.

    Për  Dona Kosturanova nga Fondacioni Westminster dhe ish drejtoresha e FRA, është problematike që diskutimet rreth arsimit në vend janë akoma të përfshira në probleme që nuk duhet të ekzistojnë dhe janë të vjetruara – nga infrastruktura e keqe, angazhimi i tepërt i mësuesve, programet arsimore të këqija…

    Sipas saj, arsimi për të ardhmen përfshin tre gjëra: lëndën- ajo çfarë mësohet; pjesëmarrja – votimi dhe vendimmarrja për të filluar qysh nga bankat e shkollës; si dhe hapësira fizike – nga qasshmëria e shkollave e deri në vet pamjen e hapësirës në të cilën arsimohen të rinjtë.

    “ Është problematike mënyra se si duken klasat që nuk kanë ndryshuar që nga shekulli 19-të. Kjo gjithashtu është problem global. Një sistem fabrike i nxënësve të renditur vetëm për ligjërimin dhe koha e profesorit të rrjedhë në mënyrë më efikase, i vendosur për mësimdhënie frontale, stimulon qëndrime autoritare dhe një sens kontrolli prej autoriteti. Prandaj, mbase gjysma e nxënësve tanë nuk do ta korrigjonin profesorin nëse ai ose ajo do të bënin gabim. Le të mos flasim për atë se duam metoda moderne të mësimdhënies, punë në grupe, se duam më shumë simulime në vend të ligjërimeve “të zhveshura”, më shumë ushtrime në vend të përsëritjeve dhe testeve. Por në një klasë që duket ashtu dhe e cila duhet të ketë 30 studentë, thjesht kjo nuk është e mundur. Prandaj, duhet të mendojmë se si duam të duken klasat tona dhe jo gjithmonë nevojiten burime të mëdha për këtë”, tha Kosturanova.

    “Të debatosh për të ardhmen e arsimit është njëlloj sikur të debatosh si do të jetë ekonomia e ardhshme, sistemi ligjor i ardhshëm, shëndetësia, mjedisi jetësor… Sepse cilësia e arsimit sot përcakton cilësinë e stafit që do të udhëheqë nesër këta sektorë të rëndësishëm. Pra, sa arsim cilësor kemi sot varet se çfarë lloj jete do të jetojmë nesër në këtë vend”, tha  Ilija Zhupanoski, këshilltar i Kryeministrit të Maqedonisë Veriore dhe ish Drejtor i MOF.

    Mihaela Trajkoska, gjimnaziste dhe debatuese në FRA, thotë se pjesëmarrja në organizata rinore mund të ndihmojë që të dëgjohet zëri i të rinjve.

    “I inkurajoj të gjithë të rinjtë të përfshihen në shoqëri, sepse ata janë drejtpërdrejtë të prekur nga problemet” Por problemi këtu është dembelizmi dhe mosbesimi në institucione. Dembelia është kur i dimë problemet, por nuk bëjmë asgjë për t’i zgjidhur ato. Thjesht presim që dikush tjetër ta bëjë atë, që është gabim. Dhe mosbesimi në institucione është një problem i madh. Takoj fëmijë që më thonë – çfarë po bëni ju atje? A dëgjohet zëri juaj dhe a zgjidhen problemet? Këto organizata në të vërtetë kontribuojnë për të shprehur mendimin tonë, me shpresën se institucionet do të duhet të bëjnë ndryshime sepse e ardhmja është mbi ne, ”thotë Trajkoska.

    Për Drejtorin e Shkollës së Mesme “Orce Nikolov”, z. Mitko Dimovski, mësimi jozyrtar po bëhet gjithnjë e më i rëndësishëm për të rinjtë dhe shton se arsimi duhet të ndryshojë me miratimin e trendeve digjitale.

    “Duhet të bëhet reformë e plotë e procesit arsimor, që ai aspekt digjital të hyjë në mësimin zyrtar, sepse të rinjtë e sotëm e kanë më lehtë të mësojnë përmes vizualizimit. Kemi pasur raste kur nxënësit thonë se e kishin kuptuar shumë më lehtë reaksionin kimik pasi e kishin parë atë në YouTube. Një pjesë e asaj që është në librat shkollorë, ndoshta është koha që duhet ndryshuar. Të vendosen përmbajtje të reja më moderne, të shfrytëzohen ndihmësit e rinj arsimorë për përfytyrim më të mirë, që të rinjtë të kenë një pasqyrë të plotë ”, thotë Dimovski.

    Patricia Di Giovanni, nga UNICEF, vuri në dukje se disa nga problemet kryesore që prekin të rinjtë nga M. e Veriut janë si nga ndryshimi i klimës, ashtu dhe ndaj papunësisë së të rinjve dhe „brain-drain“ (migrimit të trurit), bulizmit dhe dhunës në shkollë dhe deri te pjesëmarrja e të rinjve në legjislaturë.

    “Nga diskutimet me të rinjtë, një nga gjërat që më bëri përshtypje është se kur ata shprehin problemet e tyre, nuk e bëjnë këtë duke u ankuar për status quo-në, por duke ofruar atë që ata mendojnë se janë zgjidhjet e duhura për problemet. Për më tepër, kjo na inkurajon t’i dëgjojmë ata edhe më shumë. Pra, nuk ka të bëjë vetëm me kritikën, por ka të bëjë me të menduarit kritik, “tha Di Giovanni.

    Ministri i Arsimit dhe Shkencës, Arbër Ademi theksoi se ndryshimi kryesor në vitet e fundit është që Ministria ka filluar hartimin e politikave të bazuara në analiza në vend si më parë, politika të bazuara në perceptime.

    “Tashmë kemi kapur trendet globale dhe standardet e cilësisë. Ne nuk jemi vetëm në këtë, kemi një numër të madh partnerësh vendas dhe të huaj. Nuk dua të tingëlloi arrogant nëse them se kemi bërë ndryshime të mëdha në dy ose tre vitet e fundit, “tha Ademi, duke iu referuar procesit të hartimit të ligjeve të reja të arsimit fillor dhe të mesëm.

    Pjesëmarrësit në panelin e tretë diskutuan për çështjet rinore që duhet t’i jepen prioritet. për Marjan Zabraçanec, ish drejtor i FRA dhe këshilltar aktual i Kryeministrit, janë rezultate alarmante që tregojnë se shumë të rinj duan lidership me krah të fortë dhe praninë e nacionalizmit në qëndrimet e tyre. Ai u bëri thirrje të rinjve dhe organizatave rinore që t’i bëjnë presion institucioneve me ide dhe kërkesa konkrete, sepse, siç përmendi, kjo përbërje e qeverisë dëshiron të bashkëpunojë me rininë.

    Profesori Vladimir Petrushevski theksoi se në krye të UKIM sundon apatia dhe theksoi se të rinjtë duhet të jenë të vetëdijshëm se partitë duan të përfitojnë ata për vete. Ai sugjeroi që studentët të jenë të kujdesshëm në oferta të papërshtatshme të partive, të cilat mund të shndërrohen në pengesa serioze për funksionimin e tyre.

    Për deputetin më të ri në Kuvendin e Republikës së Maqedonisë së Veriut  Ivana Tufegxhiq, trendi i deputetëve të rinj është i pranishëm, por sfida është që çështjet e të rinjve të vendosen në agjendën e legjislaturës.

    “E kuptoj perceptimin e të rinjve se ata bëhen çështje tematike pak para zgjedhjeve, që është një problem i vërtetë. Bërja e ligjit për të rinjtë ishte sfidë e madhe për Kuvendin. Ka qenë vazhdimisht në akull të hollë për shkak të deklaratave politike, që partitë shpesh dëshirojnë t’i japin për ta përvetësuar procesin. Problemi i dytë ishte t’i binim ata se kjo është çështje që duhet të jetë lartë në agjendën, “tha Tufegxhiq.

    Konferenca është e fundit nga një seri ngjarjesh për të festuar ditëlindjen e 20-të të FRA, mes së cilës ishte dhe edicioni i tetë i Konferencës për Aktivizëm Social- ENGAGE , Stacioni: Studentska 7.0, Akademia Rinore, Turneu i Debatit për fillestarët, dhe edicioni i nëntë i Argument: Shprehje e organizuar.

    “Nëse e festuam moshën e rritur dy vjet më parë, tani mund të them që FRA është student serioz, i përkushtuar që përpiqet të bëjë punën e tij sa më mirë. Ne jemi të përkushtuar fuqimisht për avancimin e arsimit dhe sistemin arsimor, por përmes klubeve rinore për dy dekadat e fundit kemi siguruar hapësirë për atë që mungon më shumë në arsimin zyrtar – inkurajimin dhe zhvillimin e të menduarit kritik “, tha zëvendëskryetarja e FRA, Stefani Spirovska.

    FRA ka punuar me vite për ta përmirësuar arsimin zyrtar dhe sigurimin e hapësirës rinore përmes së cilës të rinjtë mësojnë të diskutojnë në mënyrë të argumentuar dhe t’i avancojnë të drejtat e tyre, duke luftuar në mënyrë aktive për ndryshimet që duan t’i bëjnë. Që nga fillimi i saj, në klubet për të rinj të FRA ka pasur më shumë se 15,000 anëtarë.

     

    Daniell Evrosimoski