Новинарите се плашат да зборуваат за притисоците во редакциите

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • „Во прв момент не ни даваа ништо да работиме. Тоа траеше доста долго. Ќе дојдеш на работа, ќе отидеш во кафуле и седиш и пиеш. Немаш што да правиш. Ниту тие сакаат да ти дадат нешто, ниту пак ги прифаќаат твоите предлози. Никогаш не е речено не може, туку ајде, ќе видиме. На крајот сфаќаш каде си. Со време се откажуваш од тие приказни, за кои знаеш оти од старт нема да поминат, гледаш дека не вреди и се предаваш“.

    Ова е едно од сведоштвата на новинари кои се најдоа во публикацијата „Невидливо насилство: стории од редакциите“, изработено од пет новинарки од регионов. Низ повеќе од педесет интервјуа со колегите вработени во јавни, комерцијални и непрофитни медиуми, тие до јавноста ги доближуваат притисоците со кои се соочуваат новинарите од Македонија, Србија, Косово, Црна Гора Босна и Херцеговина.

    Она што е заедничко за сите, велат, е стравот.

    „Новинарот е уморен, навредуван, понижуван, притиснат, не може да преживее. Новинарите се плашат, стравуваат за себе, за својата професија. И сите инсистираат да бидат анонимни ( во публикацијата н.з.) “, вели новинарката Билјана Секуловска, една од новинарките кои го работеа проектот.

    Според неа, новинарите молчат пред поради политичките притисоци и стравот од уредниците, но и поради немањето работнички права.

    „Новинарите се плашат од своите уредници затоа што можат да ја изгубат својата работа, затоа што се плашат дека нема да можат да најдат работа, тие се понижени, малтретирани, обесправени, со нивните мизерни минимални плати“, додава Секуловска.

    За Жарка Радојa, новинарка од Србија, не може да постои слободно општество со исплашени новинари.

    „Тоа што го знаевме од почетокот е дека постои автоцензура, постои цензура, различни видови на притисок, но она што навистина не го очекувавме е овој степен на страв кај колегите, не очекувавме дека не се слободни да зборуваат за ситуацијата во која работат. Мислам дека поради самата улога на новинарството во општеството, не може да се зборува за слободно општество ако новинарите не се чувствуваат слободно кога се бават со својата работа“, вели Радоја.

    Дури 70 отсто од анкетираните новинари во регионот од петте земји, одговориле дека би ја смениле работата или редакцијата во која работат, а главните причини се ниските плати (42 отсто) и цензурата во редакцијата (15 отсто). Голем дел од анкетираните посочиле дека не се слободни јавно да зборуваат за притисоците со кои се соочуваат во редакцијата.

    J.J.

  • Gazetarët frikësohen të flasin për presionet në redaksi

    23/08/2018-#FUQIAESHTATË, LAJME, QYTETARË

    “Në moment të parë nuk na jepnin asgjë të punojmë.  Kjo zgjati tepër.  Do të vish në punë, do të shkosh në kafene dhe ri dhe pi.  Nuk kam çfarë të bëj. As ata duan të të japin diçka, as që i pranojnë propozimet tënde. Asnjëherë nuk u tha nuk mundet, por hajde, do të shohim. Në fund e kupton ku je. Me kohë heq dorë nga ato tregime, për të cilat e di që nga fillimi se nuk do të kalojnë, e sheh se nuk ja vlen dhe dorëzohesh”.

    Kjo është një nga dëshmitë e gazetarëve të cilët u gjendën në publikimin “Dhuna e pa dukshme: storje nga redaksitë”, e punuar nga pesë gazetare nga rajoni.  Ne më tepër se pesëdhjetë intervista me kolegë të punësuar në media publike, komerciale dhe jo profitabile, ata publikut i ofruan presionin me të cilin përballen gazetarët nga Maqedonia, Serbia, Kosova, Mali i Zi, Bosnja dhe Hercegovina.

    Ajo që është e përbashkët për të gjithë, thonë, është frika.

    “Gazetari është i lodhur, i ofenduar,  nënçmuar, i shtypur, nuk mund të mbijetojë.  Gazetarët kanë frikë, druajnë për veten, për profesionin e tyre. Dhe të gjithë insistojnë të jenë anonim (në publikimin )  “, thotë gazetarja Biljana Sekullovska, një nga gazetaret që e punuan projektin.

    Sipas saj, gazetarët heshtin para së gjithash për shkak të presioneve politike dhe frikës nga redaktorët, por edhe për shkak të mos pasjes së të drejtave të punëtorëve.

    “Gazetarët kanë frikë nga redaktorët e tyre, sepse mund të humbin punën, sepse nuk do të gjejnë punë, ata janë të ofenduar, maltretuar, të ç inkurajuar, me rrogat e tyre mizore”, shton Sekullovska.

    Për Zharka Radoja, gazetare nga Serbia, nuk mund të ekzistojë shoqëri e lire me gazetarë të frikësuar.

    “Arë që e dimë nga fillimi është se ekziston auto censurë, ekziston censurë, lloje të ndryshme të presionit, por ajo që vërtet nuk e presim është kjo shkallë e frikës tek kolegët, nuk prisnim se nuk janë të lirë të flasin rreth situatës në të cilën punojnë.  Mendoj se për shkak të vetë rolit të gazetarisë në shoqëri, nuk mund të flitet për shoqëri të lirë nëse gazetarët nuk ndihen të lirë kur merren me punën e tyre”, thotë Radoja.

    Madje 70 përqind e gazetarëve të anketuar në rajonin në pesë shtete, janë përgjigjur se do të kishin ndërruar punën ose redaksinë ku punojnë, ndërsa shkaqet kryesore janë rrogat e vogla (42 përqind) dhe censura në redaksi (15 përqind).  Pjesë e madhe e të anketuarve kanë thënë se nuk janë të lirë publikisht të flasin për presionet me të cilat përballen në redaksi.

    J.J.

* Оваа содржина е изработена со помош на Европската Унија во рамките на Проектот за младинско изразување. За објавените содржини е одговорен Младински образовен форум и истите нужно не ги одразуваат ставовите на Европската Унија.