Надлежните да соработуваат со младите за квалитетно домување, за тие да не го бараат домот надвор

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Млади луѓе на возраст од 18 до 25 години својот идеален дом го замислуваат со многу зеленило и голем двор. Тие сакаат да живеат во близина на центар, на безбедно место, во дом кој ќе им биде блиску до работа, факултет или некој настан. Наспроти желбите, тие најчесто живеат во загаден и бучен град кој не им нуди доволно безбедност, ги истоштува економски, а истовремено ги става во позиција на немање избор што доведува до разочарување.

    Ова го посочуваат од Организацијата за домување и станари (ОДС) во новиот Прирачник за активно учество во процеси на одлучување и за соодветно домување на млади.

    „Домувањето е директно поврзано со чувството за сигурност и безбедност кое младите го бараат надвор од државата бидејќи кириите се огромни. Луѓето се заглавени со станбени и потрошувачки кредити, а пазарот расте со цени“, вели за Радио МОФ, Маја Сталеска, претседателка на ОДС.

    Според неа младите мора да се гласни и да бидат носители на промените кои сакаат да ги видат бидејќи нивната улога е клучна во застапувањето за нивните права. Како што вели, ним треба да им се дозволи да бидат дел од креирање на политиките за домување.

    „Учеството во процесите е важно и за да се обезбеди сигурност на изнајмувачите, кои во најголем дел се млади луѓе, и чии примања во најголема мера се користат за плаќање на прекумерни кирии за изнајмување, кои не секогаш соодвествуваат со реалната вредност на станбениот простор“, објаснува Сталеска и притоа додава дека во земјава нема официјален податок за тоа колку од населението живее под кирија.

    Неопходни се заложби од државата

    Организацијата за домување и станари работи на тоа да се промени состојбата со договорите за закуп, каде секој закуподавец ќе го пријавува својот стан и редовно ќе плаќа данок, како и да се регулираат високите цени на пазарот на издавање на недвижнини.

    „Државата од друга страна треба да вложува во иновативни решенија за соодветно домување за млади за тие да не ја напуштаат земјата и да се фокусираат на својот развој тука во Македонија“, поентира Сталеска.

    Активистката за домување посочува на примерите во развиените европски земји каде се промовира јавното домување – начин преку кој државата е сопственик на станови и ги издава за поволни цени, а потоа средствата ги вложува во подобрување на условите за живот на потстанарите.

    „Ние имаме менталитет оти културата кај нас и на Балканот воопшто е дека ти треба да поседуваш стан за да имаш чувство на дом, прав дом, мој стан – моја куќа. Државата треба да има во своја сопственост станбени објекти, станови и куќи кои ќе ги опреми и ќе ги издава за многу поволна цена. Наместо 300 евра, да плати 100 евра бидејќи тоа нема многу да го отежни неговиот/нејзиниот буџет. Нека почне со 100 станови, со 200 станови нека вложи државата во рекреирање на нејзините ресурси“, укажува Сталеска.

    Прашањето за домување во голема мера ги засега студентите

    Бленди Ходаи, од Форумот за образовни промени вели дека иселувањето на младите е комплексна тема во која домувањето е само една од причините и поради тоа во повеќе наврати апелирале до институциите да се одважат за исполнување на ветеното – студентски домови со добри услови.

    „Тоа подразбира овозможување на европски услови за студирање, модерни програми, дигитализирани административни услуги но и унапредување на економскиот стандард на студентот. За да можат студентите квалитетно да се посветат на учењето мора да имаат и соодветни услови за престој т.е студентско домување со прифатливи надоместоци. Особено оние кои доаѓаат во поголемите градови од внатрешноста каде што има универзитетите“, смета Ходаи.

    Студентскиот дом „Кузман Јосифовски – Питу“ во центарот на Скопје веќе две години е затворен за студентите / фото: Радио МОФ

    Истовремено, вели тој, државата треба да продолжи да дава субвенции за купување на живеалишта наменети за млади луѓе и да создава клима за отворање на работни места со достоинствени приходи.

    „Верувам дека на сите институционални фактори им е познато со какви економски предизвици се соочуваат студентите и потребно е дела на виделина. Зборовите и празните ветувања одамна веќе немаат влијание врз
    нас“, дециден е младиот активист. Сепак додава тој, не се откажуваат од студентската борба за она што има следува.

    И Сталеска е оптимистка дека сѐ уште има простор за промена.

    „Младинското домување се’ уште не во фокусот на политиките за домување кај нас, но не е изоставено од можностите да се делува на него и да се влијае за да биде соодветно за неговите корисници“, вели таа.

    Посочува дека има потреба од измена и на Законот за домување, за кој како што вели, веќе има работна група која извесно време работи за негово унапредување.

    Во однос на Стратегијата за домување која е истечена веќе 11 години, Стаелска вели дека подолго време разговараат и предлагаат, а и дека има начелен интерес кај надлежните за изработка на сеопфатна стратегија за домување.

    „Продолжуваме со средбите со институциите, каде имаме ветување од нивна страна дека наскоро ќе се почне со процесот“, вели таа.

    Фестивал за домување

    Во прилог на едуцирање на младите зошто е важно да размислуваат за своите можности за домување, ОДС во изминатиов период организираше и неколку работилници за домување со млади, а годинава се одржа и првиот Фестивал за домување.

    „На фестивалот отворивме комплексна тема и испративме директни пораки за потреба од стратешки пристап во обезбедување на безбедно, пристапно и достапно домување за сите, но во исто време посочивме кон потребата за справување со негативните последици од урбаниот хаос, бетонизацијата, нерегулираниот пазар на недвижности, социјалните нееднаквости, родовиот аспект и младинската сиромаштија“, посочува Сталеска.

    Фото: ОДС

    Од друга страна, тука се и работилниците кои како што раскажува, ги прават за зајакнување на младите за темата домување.

    „За да научат што е соодветно домување, квалитетно домување, да бидат двигатели на промени, тие се следните луѓе коишто носат промени, ќе носат одлуки, ќе бидат вклучени во институции. Важно е да знаат колкава моќ и одговорност ќе имаат ако станат лидери. Некои веќе работеа на страна да имаат дополнителен приход, други почнаа со заработка додека траеја работилниците“, поентира активистката.

    Прирачникот за активно учество на млади во процесот е достапен на овој линк.

    Ангела Бошкоска

  • Organet kompetente të bashkëpunojmë me të rinjtë për cilësinë e banimit, që ata të mos e kërkojnë shtëpinë jashtë vendit

    Të rinjtë e moshës prej 18 deri në 24 vite shtëpinë e tyre ideale e imagjinojnë me shumë gjelbërim dhe oborr të madh. Ata duan të jetojnë në afërsi të qendrës, në vend të sigurt, në shtëpi e cila do të jetë afër punës, fakultetit apo ndonjë ngjarjeje. Ndryshe nga dëshirat e tyre, ata më së shpeshti jetëjnë në qytet të ndotur dhe të zhurmshëm i cili nuk u ofron siguri të mjaftueshme, iu kushton ekonomikisht, ndërsa njëkohësisht I vendosë në pozitë të mospasjes së zgjidhjes që sjell në zhgënjim.

    Këtë e theksojnë nga Organizata për Banim dhe Qiramarrës (OBQ) në doracakun për pjesëmarrje aktive në proceset e vendimmarrje dhe për banim adekuat të të rinjve.

    “Banimi është i lidhur në mënyrë të drejtpërdrejtë me ndjesinë për siguri dhe mbrojtje të cilën e kërkojnë të rinjtë jashtë shtetit sepse qiratë janë shumë të larta. Njerëzit kanë ngec me kredi banesore dhe konsumatorësh, ndërsa tregu rritet me çmime”, thotë për Radio MOF, Maja Staleska, kryetare e OBQ-së.

    Sipas saj, të rinjtë duhet të jenë të zëshëm dhe të jenë bartës të ndryshimeve që duan t’i shohin sepse roli i tyre është kyç në përfaqësimin e të drejtave të tyre. Siç thotë, atyre duhet t’u lejohet të jenë pjesë e krijimit të politikave për banim.

    “Pjesëmarrja në proceset është e rëndësishme edhe për të garantuar sigurinë e qiramarrësve, të cilët në pjesën më të madhe janë të rinjë, të ardhurat e të cilëve në masë më të madhe shfrytëzohen për pagesën e qirave të larta, të cilat jo çdoherë përputhen me vlerën reale të hapësirës banesore”, sqaron Staleska dhe më pas shton se në vend nuk ka të dhëna zyrtare për numrin e popullsisë që jeton me qira.

    Angazhimet nga shteti janë të domosdoshme

    Organizata për Banim dhe Qiramarrës punon në atë që të ndryshohet gjendja me marrëvjeshjet për qira, ku çdo qiradhënës do të paraqesë banesën e tij dhe do të paguaj rregullisht tatim, si dhe të rregullohen çmimet e larta në treg të dhënies me qira të patundshmërive.

    “Shteti nga ana tjetër duhet të investojë në zgjidhje innovative për banim adekuat për të rinjë që ata të mos largohen nga vendi dhe të fokusohen në zhvillimin e tyre këtu në Maqedoni”, potencoi Staleska.

    Aktivistja për banim thekson shembuj në shtetet e zhvilluara evropiane ku promovohet banimi publik – mënyrë përmes së cilës shteti është pronar i banesave dhe i jep me qira me çmime të volitshme, ndërsa më pas mjetet i investon në përmirësimin e kushteve të jetesës së nënqiramarrësve.

    “Ne kemi mentalitet pasi kultura te ne dhe në Ballkan në përgjithësi është se, nevojitet të posedosh banesë që të kesh ndjesinë e shtëpisë, shtëpisë së vërtetë, banesa ime – shtëpia ime. Shteti duhet të ketë në pronësi të tij objekte banesore të veta, banesa dhe shtëpi të cilat do t’i pajisë dhe do t’i jap me qira për çmim shumë të volitshëm. Në vend se 300 euro, të paguaj 100 euro sepse ajo nuk do të rëndojë shumë buxhetin e tij/saj. Le të fillojë me 100 banesa, me 200 banesa, shteti le të investojë në rikrijimin e resurseve të tij”, tha Staleska.

    Çëshjta e banimit prek në masë të madhe studentët

    Blendi Hodai nga Forumi për Ndryshime në Arsim thotë se ikja e të rinjve është një temë komplekse në të cilën banimi është vetëm njëra ndër arsyet dhe për këtë në shumë raste u kanë apeluar institucioneve që të përmbushin atë që kanë premtuar – konvikte studentore me kushte të mira.

    “Ajo nënkupton mundësim i kushteve evropineve për studim, programe moderne, shërbime administrative të digjitalizuara por edhe avancim të standardit ekonomik të studentit. Studentët, që të mund të përkushtihet në mësim, duhet të kenë edhe kushte adekuate për qëndrim, përkatësisht strehim studentor me kompensim të pranueshëm. Posaçërisht ata të cilët vijnë nga qytete më të mëdha nga vendi, ku ka universiteti”, vlerëson Hodai.

    Ai thotë se shteti njëkohësisht duhet të propozojë të japë subvencione për blerjen e vendbanimeve të dedikuara për të rinj dhe të krijojë klimë për hapjen e vendeve të punës me të ardhura dinjitoze.

    “Besoj se gjithë faktorët institucional e kanë të njohur se me çfarë sfida ekonomike përballen studentët dhe nevojiten vepra në shesh. Fjalët dhe premtimet boshe tashmë kohë të gjatë nuk kanë ndikim ndaj nesh”, është decid aktivisti. Megjithatë, shton ai, nuk heqin dorë nga lufta e studentëve për atë që ju takon.

    Edhe Staleska është optimiste se, ende ka hapësirë për ndryshim.

    “Banimi i të rinjve nuk është ende në fokusin e politikave për banim te ne, por nuk lihet jashtë mundësisë që të veprohet për të dhe të ndikohet që të jetë adekuat për shfrytëzuesit e tij”, tha ajo.

    Ajo thekson se, ka nevojë për ndryshim edhe të ligjit për banim, për të cilin siç thotë, veç më ka grup punues i cili për një kohë të caktuar punon në avancimin e tij.

    Sa i përket strategjisë për strehim e cila ka skaduar prej 11 vitesh, Staleska tha se, kohë të gjatë bisedojnë dhe propozojnë, por edhe se nuk ka interes parimor te kompetentët për përpunim të strategjisë gjithpërfshirëse për banim.

    “Vazhdojmë me takimet me institucionet, ku kemi premtime nga ana e tyre se së shpejti do të fillohet me procesin”, tha ajo.

    Festival për banim

    Përpos edukimit të të rinjve se pse është e rëndësishme të mendohet për mundësitë e tyre për banim, OBQ në periudhën e kaluar organizoi edhe disa punëtori për banim me të rinjtë, ndërsa këtë vit u mbajt edhe festivali i parë për banim.

    “Në festival hapëm një temë komplekse dhe adresuam porosi direkte për nevojën e qasjes strategjike në garantimin e banimit të sigurt, të qasshëm dhe të disponueshëm për të gjithë, por në të njëjtën kohë theksuam nevojën për përballje me pasojat negative nga kaosi urban, betonizimi, tregu i parregulluar i patundshmërive, pabarazitë sociale, aspketi gjinor dhe varfëria te të rinjtë”, theksoi Staleska.

    Nga ana tjetër, këtu janë edhe punëtoritë të cilat siç sqaron, i bëjnë për përforcim të të rinjve për temën banim.

    “Që të mësojnë se çfarë është banimi, banimi cilësor, të jenë shtytësit e ndryshimeve, ato janë njerëzit e ardhshëm që sjellin vendime, do të jenë të përfshirë në institucione. Është e rëndësishme të dinë se sa fuqi dhe përgjegjësi do të kenë nëse bëhen liderë. Disa veçmë kanë punuar anash të kenë të ardhura shtesë, të tjerë filluan të fitojnë derisa zgjasnin punëtoritë”, theksoi aktivistja.

    Doracaku për pjesëmarrje aktivet të të rinjve në këtë proces është i disponueshëm në këtë link.

    Ангела Бошкоска