#НаЧас: Интеракција, дискусии и креативна настава за подобро образование

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Учениците сакаат креативна настава, наставниците се трудат да се прилагодат на овие барања додека  жонглираат со бирократските обврски, а од Бирото за образование немаат конкретен лек за лошите тестови на македонските ученици на меѓународните тестирања.  На темата „Каква настава им треба на учениците“, во првата епизода на емисијата „На час“ дискутираа професорите Стефан Сидовски и Анка Каевска, средношколката Андријана Пејчиновска и Игор Јуруков, од Бирото за развој на образование.

    Според ученичката Пејчиновска во наставата најпроблематичен е односот меѓи учениците и наставникот, меѓу кои нема никаква интеракција. Таа забележува и дека имаат часови на кои учениците воопшто не го регистрираат материјалот што се предава.

    „Многу често се случува, посебно на некој од подосадните часови. Се случувало баш на тие часови да нема никаква интеракција, едноставно професорот диктира или пишува на табла. И јас, иако ќе пишувам нешто во тетратка, мојот памет е комплетно на друго место, не е фокусиран на она што пишувам“, вели Пејчининовска.

    Според неа, секогаш на учениците омилени им се оние професори кои се прилагодуваат на нивните знаења, наместо слепо да се се држат за предвидениот материјал за предавање.

    Пензионираниот професор од гимназијата „Раде Јовчевски Корчагин“, Стефан Сидовски, пак се уште со жар говори за својата професија.

    „ Јас предавав предмет  филозофија, предмет што бара да се размислува, да се дебатира, да се дискутира. Тоа е предмет кој бара слободоуми е и не постои никаква табу тема. Јас ги отворав тие табу теми кои во општеството не се отвораа, ниту пак во родителскиот дом“, вели Сидовски запрашан за неговите начини на настава што му донесоа статус на култен професор за учениците.

    За да се подобри интеракцијата на часот, но и да се избегне надредената положба на професорот, учениците ги местел да седат во круг каде се одвивале нивните дискусии. Сепак, се потсетува, бирократијата не го поддржувала тој начин на предавање.

    „Јас им давав на учениците да пишуваат есеи, инспектор кога ќе дојде велеше, што им даваш такви работи да пишуваат, тоа се ученици. Го повикнав еднаш директорот да присуствува на час за дискусија и тогаш го поставив прашањето за класовите со 35-40  ученици. Демонстративно го отворив часот и му дадов на секој ученик по една минута да каже што размислува и (по 40 минути) му реков на директорот – како сега да ја развиеме дискусијата кога часот помина?“, вели Сидовски.

    „Мојот совет до наставниците е да дебатираат, дискутираат и активно да ги вклучат учениците“, дециден е Сидовски.

    За професорката по математика Анка Каевска, која е почитувана меѓу своите ученици, наставникот мора да се прилагоди на своите ученици.

    „Предавам во средно училиштекаде нивото на знаења на учениците е многу  ниско. Се соочив со дете, во прва година, да не знае колку е 10-1. Часот сам по себе мора да биде во некои рамки, посебно часот по математика. Но кога сфатив дека имам деца во прва година кои не разбираат ни претходник ни следбеник, а се учи во прво одделение,  ги наредив како првачиња. Некој да дојде ќе рече – ти каков професор во средно си така што си играш, но децата научија. Пробувам да не се шокирам тие колку не знаат, туку пробувам да видам колку јас можам да ги научам, да го задржам вниманието и го направам часот интересен“, вели Каевска.

    Сепак појаснува дека наставниците честопати се заглавени во бројните бирократски обврски, па мора да се справуваат со нив, наместо со самата настава.

    „Ние наставниците би сакале малку поголема слобода и малку поголема креативност, во  однос на оној дел каде сме ставени во рамки. Секој таа слобода си ја зема сам“, појаснува Каевска, но загрижена е дека ова сепак може да има одредени последици по наставникот.

    Запрашан за тоа дали Бирото за образование има „лек“ за проблемот со лошите оценки на ПИСА и останатите меѓународни тестирања, Игор Јурукови од БРО, тој вели дека се зависи од училиштата и учениците во нив. Тврди дека неговата институција ученикот го става во центарот на вниманието и бара тој да е заинтересиран на часот.

    „Треба да ги научиме учениците самостојно, слободно да размислуваат“, вели Јуруков..

    *Серијалот „На час“ е финансиран и се спроведува во партнерство со Фондација Отворено општество – Македонија.

  • # NëOrë:  Ndërveprim, diskutime dhe mësim kreativ për arsim më të mire

    27/10/2017 – LAJME, ARSIM

    Nxënësit dëshirojnë mësim kreativ, mësimdhënësit përpiqen tu përshtaten këtyre kërkesave përderisa bëjnë zhonglim me obligimet burokratike, ndërsa nga Byroja për Arsim nuk kanë ilaç konkret për tekstet e këqija të nxënësve maqedonas në testimet ndërkombëtare.  Për temën “Çfarë mësim ju duhet nxënësve”, në episodin e parë të emisionit “Në Orë” diskutuan profesorët Stefan Sidovski dhe Anka Kaevska, gjimnazistja Andrijana Pejçinovska dhe Igor Jurukov, nga Byroja për Zhvillimin e Arsimit.

    Sipas nxënëses Pejçinovska në arsim më problematik është raporti ndërmjet nxënësve dhe mësimdhënësit, ndërmjet të cilëve nuk ka asnjë lloj ndërveprimi.  Ajo thotë se kanë orë gjatë së cilave nxënësit aspak nuk e regjistrojnë materialin i cili ligjërohet.

    “Shumë shpesh ndodh, në veçanti gjatë ndonjë ore më të mërzitshme. Ka ndodhur pikërisht gjatë atyre orëve të mos ketë asnjë lloj ndërveprimi, thjesht profesori dikton ose shkruan në dërrasë.  Edhe unë, edhe pse shkruaj diçka në fletore, mendja ime është tërësisht në vend tjetër, nuk është e fokusuar në atë që e shkruaj”, thotë Pejçinovska.

    Sipas asaj, çdo here nxënësve ju pëlqejnë ata profesorë të  cilët u përshtaten njohurive të tyre,  në vend verbërisht të respektojnë materialin e parashikuar për ligjërim.

    Profesori i pensionuar nga gjimnazi “Rade Jovçevski Korçagin”, Stefan Sidovski, nga ana tjetër ende flet me vrull për profesionin e tij.

    “Unë ligjëroja lëndën e filozofisë, lëndë e cila kërkon të mendosh, të debatosh, të diskutosh.  Është lëndë e cila kërkon mendje të lire dhe nuk ekziston asnjë tabu temë.  Unë i hapa ato tabu tema të cilat në shoqëri nuk hapeshin, as në shtëpinë e prindërve”, thotë Sidovski, i pyetur për mënyrën e mësimit që i dhanë statusin e profesorit kult për nxënësit.

    Në mënyrë që të përmirësohet ndërveprimi në orë, por edhe të evitohet pozita superiore e profesorit, nxënësit i ka vendosur të ulen në rreth ku janë zhvilluar diskutimet e tyre. Megjithatë, kujtohet ai, burokratik nuk e ka mbështetur atë mënyrë të ligjërimit.

    “Unë ju jepja nxënësve të shkruajnë ese, inspektori kur do të vinte thoshte, pse ju jep të shkruajnë gjëra të atilla, ata janë nxënës. E ftova një here drejtorin të jetë prezent gjatë orës për diskutim dhe atëherë e shtrova pyetjen për klasat me 35 – 40 nxënës.  E hapa orën në mënyrë demonstrative dhe i dhashë çdo nxënësi nga një minutë të tregojë mendimin e tij dhe (pas 40 minuta) i thashë drejtorit – si të zhvillojmë tani diskutimin kur kaloj ora?” tha Sidovski.

    “Këshilla ime drejtuar mësimdhënësve është të debatojnë, diskutojnë dhe në mënyrë aktive ti përfshijnë nxënësit”, është i drejtpërdrejtë Sidovski.

    Për profesoreshën e matematikës Anka Kaevska, e cila është e respektuar në mesin e nxënësve, mësimdhënësi duhet ti përshtatet nxënësve të tij.

    “Ligjëroj në shkollë të mesme ku niveli i dijes së nxënësve është shumë i ulët. U ballafaqova me fëmijë, në vit të parë, i cili nuk e dinte sa bëjnë 10 – 1. Ora vetvetiu duhet të jetë në disa korniza, në veçanti ora e matematikës. Por kur kuptova se kam fëmijë në vit të pare të cilët nuk kuptojnë as paraardhës as pasardhës, ndërsa kjo mësohet në klasë të pare, i rreshtova si nxënës të klasës së pare. Dikush të vinte do te kishte thënë – të çfarë profesori në shkollë të mesme je, të luash në kështu, por fëmijët mësuan.  Provoj të mos tronditem nga ajo sa ata nuk dinë, por provoj të shoh se sa unë mund ti mësoj, të tërheq vëmendjen e tyre dhe ta bëj orën interesante”, thotë Kaevksa.

    Megjithatë, sqaron se mësimdhënësit shpesh janë të bllokuar me obligime të shumta burokratike, kështu që duhet të përballen me ato, në vend me vetë mësimin.

    “Ne mësimdhënësit do të kishim dashur pak më tepër liri dhe kreativitet më të madh, në lidhje me atë pjesë ku jemi vendosur në korniza.  Secili atë liri e merr vetë”, sqaron Kaevska, por jam e shqetësuar se megjithatë kjo mund ët ketë pasoja të caktuara mbi mësimdhënësit.

    I pyetur në lidhje me atë nëse Byroja për Arsim ka “ilaç” për problemin me notat e këqija të PISA dhe testimet të tjera ndërkombëtare, Igor Jurukovski nga BZHA, tha se gjithçka varet nga shkollat dhe nxënësit në ato shkolla. Pohon se institucioni i tij, nxënësin e vë në qendër të vëmendjes dhe kërkon ai të shfaqë interesim gjatë orës.

    “Duhet ti mësojmë nxënësit të mendojnë vetë dhe lirshëm”, tha Jurukov…

    *Seriali “Në orë” , financohet dhe realizohet në partneritet me Fondacionin Shoqëri e Hapur – Maqedoni.