[Колумна] Од улога на жртва до преземање одговорност за сопствениот живот – како до излез од Драмскиот триаголник

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Секој човек може да биде жртва. Може да биде жртва на други луѓе, односно на нивните акции. Може да биде жртва на некоја состојба, како некоја болест на пример. Може да биде жртва на одредени околности, како земјотрес или други природни непогоди.

    Жртвата може ја дефинираме како некој што бил повреден, оштетен или настрадал од некој друг или од нешто. Повредите и штетата може да бидат материјални, физички да биде загрозено здравјето или животот на жртвата, а може да бидат и психички, емотивни, да биде нарушена менталната добросостојба на човекот. Физичките и психичките последици често одат и заедно.

    Во контекст на темата на Денови на психологија 2019 – Видливото и НЕвидливото насилство кај младите, младите луѓе можат да бидат жртви на физичко и/или емоционално малтретирање на училиште, во врсничката група, во рамки на семејството или на социјалните мрежи итн. Можат да бидат жртви на насилство што го вршат нивни врсници или возрасни со кои доаѓаат во допир.

    Насилството може да биде еднократно и временски ограничено, а може да биде и повеќекратно и да се повторува во долг временски период. Ефектите на насилството, жртвата може да ги чувствува краткотрајно и да ги надмине брзо, но може да се случи и долготрајно нарушување на здравјето, емоционалната стабилност и развојот на младиот човек.

    Овој текст е наменет за оние млади луѓе кои се соочуваат со некаков вид на насилство во својот живот, кои се чувствуваат уплашено, повредено, беспомошно, засрамено, безвредно, очајно, неразбрано, тажно, бесно.

    Стресната ситуација може да ги надмине постоечките капацитети на жртвата за рационално расудување, за објективна процена на ситуацијата и на ризиците, за самостојно барање на решенија, за барање на помош и поддршка, за делување во правец на справување со проблемот.

    За побрзо закрепнување, справување и надминување на искуството на насилство, за поефикасна самопомош или помош на другите, корисно е  познавањето на Драмскиот триаголник каков што го опишал Стивен Карпман, со улогите на Жртва, Спасител и Прогонител, како и познавањето на Победничкиот триаголник што го опишал Ејси Чој, со позициите на Ранливост, Грижа за другите и Асертивност.

    Во овој текст ќе се задржиме кратко на улогата на Жртва во Драмскиот триаголник и на позицијата на Ранливост од Победничкиот триаголник.

    Во улога на Жртва се занемаруваат некои аспекти на стресната ситуација и се зазема позиција на помала вредност во однос на другите, со ниска верба во своите способности. Се јавува преокупираност со сопствените чувства на беспомошност, безнадежност, неразбраност, засраменост. Од улога на Жртва се избегнува донесување на одлуки, решавање на проблеми, грижа за себе и барање на соодветна помош. Се бара или се добива помош што ќе ги потврди чувствата на пониска вредност кај Жртвата, нема јасност за тоа каква помош е потребна. Жртвата пасивно ја прима помошта и не ги развива своите вештини, бара помош подолго отколку што е потребно.

    Наспроти улогата на Жртва од Драмскиот триаголник, позицијата на Ранливост во Победничкиот триаголник подразбира дека оној кој се соочува со болка и страдање, умее јасно да размислува, да бара решенија, да се грижи за себе и посветува време за своите потреби. Ги препознава и управува со своите емоции. Првичната фаза на повлекување и потопеност во чувствата, постепено ја заменува активност и отвореност. Умее да си помогне себеси или да побара помош. Кога некој помага, може соодветно да го следи, може да се препушти и да верува. Во позиција на Ранливост се бара повратна информација за текот на помагањето, при што се препознаваат и вреднуваат сопствените силни страни.

    Преминот од Драмскиот кон Победничкиот триаголник подразбира преземање одговорност за сопствениот живот. Жртвата учи да стане свесна за себе и за своите доживувања, развива вештини за решавање проблеми и открива како да излезе од ситуацијата која е загрозувачка. Тоа може да го направи сама или со професионална помош на стручни лица.

    Пишуваат: Дејан Атанасов, Надица Скепароска-Петковска и Надица Костоска

    *Атанасов е советник по трансакциска анализа и лиценциран психолог при Комора на психолози на Р.М, Скепароска-Петковска е м-р на науки од областа клиничка психологија, специјализант по трансакциска анализа и лиценциран психолог, Костовска е советник по трансакциска анализа.  Авторскиот текст беше дел од програмата на Денови на психологија 2019: Ајде да зборуваме за видливото и НЕвидливото насилство.

  • Nga roli i viktimës deri te ndërmarrja e përgjegjësisë për jetën e vet – si deri te rrugëdalja nga trekëndëshi dramaturgjik

    Çdo person mund të jetë viktimë. Mund të jetë viktimë e personave të tjerë, respektivisht veprimeve të tyre.  Mund të jetë viktimë e ndonjë gjendje, si për shembull ndonjë sëmundje. Mund të jetë viktimë e rrethanave të caktuara, si tërmet ose fatkeqësi të tjera natyrore.

    Viktimën mund ta përkufizojmë si dikush që ka qenë i lënduar, dëmtuar ose ka pësuar nga dikush ose diçka tjetër.  Lëndimet dhe dëmtimet mund të jenë materiale, fizike të cenojnë shëndetin ose jetën e viktimës, ndërkaq mund të jenë edhe psikike, emocionale, të cenohet mirëqenia mentale e njeriut.  Pasojat fizike dhe psikike, zakonisht shkojnë së bashku.

    Në kontekst të temës në lidhje me Ditët e psikologjisë 2019 – Dhuna e dukshme dhe e Padukshme te të rinjtë, njerëzit e rinj mund të jenë viktima të dhunës fizike dhe /ose maltretimit emocional në shkollë, në grupin e moshatarëve, në kuadër të familjes ose në rrjetet sociale etj.  Mund të jenë viktima të dhunës që e ushtrojnë moshatarët e tyre ose persona madhorë me të cilët kanë kontakt.

    Dhuna mund të jetë e njëfishtë dhe e kufizuar nga aspekti kohor, ndërkaq mund të jetë edhe e shumëfishtë dhe të përsëritet për periudhë më të gjatë kohore.  Efektet e dhunës, viktima mund ti ndjejë shumëfish dhe ti tejkalojë shpejt, por mund të ndodhë edhe cenimi afatgjatë i shëndetit, stabiliteti shëndetësor dhe zhvillimi i personit të ri.

    Ky tekst ju dedikohet personave të rinj të cilët ballafaqohen me ndonjë lloj të dhunës në jetën e tyre, të cilët ndihen të frikësuar, të lënduar, pa ndihmë, të turpëruar, të pa vlerësuar, në dëshpërim, të pa kuptuar, të pikëlluar, dhe të zemëruar.

    Situata stresuese, mund të tejkalojë kapacitetet ekzistuese të viktimës për vendimmarrje racionale, për vlerësim objektiv të situatës dhe të rreziqeve, për kërkesën në mënyrë të pavarur të zgjidhjeve, për të kërkuar ndihmë dhe mbështetje, për të përcaktuar drejtimin se si do të ballafaqohet me problemin.

    Për rimëkëmbjen më të mirë, ballafaqim dhe tejkalim të përvojës së dhunës, për vetë ndihmë sa më efikase ose ndihmë nga të tjerët, është e dobishme njohja e Trekëndëshit dramaturgjik, siç e ka përshkruar Stiven Karpman, me rolet e Viktimës, Shpëtuesit dhe Përndjekësit, si dhe njohja e Trekëndëshit fitues të cilin e ka përshkruar Eksi Çoj, me pozitat e Cenueshmërisë, Kujdesit për të tjerët dhe Tërheqjes.

    Në këtë tekst do të përqendrohemi tek roli i Viktimës në Trekëndëshin Dramaturgjik dhe në pozitën e Cenueshmërisë nga Trekëndëshi Fitues.

    Në rolin e Viktimës neglizhohen disa aspekte të situatave stresuese dhe merret pozita e vlerës më të vogël në raport me të tjerët, me besim më të ulët në aftësitë personale.  Paraqitet preokupimi me ndjenjat personale të mos pasjes së ndihmës, mos pasjes së shpresës, mos kuptimit, turpit.  Nga roli i Viktimës, evitohet marrja e vendimeve, zgjidhja e problemeve, kujdesi për veten dhe kërkesa e ndihmës përkatëse.  Kërkohet ose fitohet ndihmë e cila do të konfirmojë ndjenjat e vlerës së ulët të Viktima, nuk e ka të qartë se çfarë ndihme i duhet.  Viktima në mënyrë pasive e pranon ndihmën dhe nuk i zhvillon shkathtësitë e veta, kërkon ndihmë më gjatë sesa është e nevojshme.

    Përkundër rolit të Viktimës nga Trekëndëshi Dramaturgjik, pozita e Cenueshmërisë në Trekëndëshin fitues, nënkupton se ai i cili ballafaqohet me dhimbje dhe vuajtje, mund të mendojë qartë, të kërkojë zgjidhje, të kujdeset për veten dhe tu kushtojë kohë nevojave të veta.  I identifikon dhe menaxhon me emocionet e veta.  Fazën fillestare të tërheqjes dhe fundosjes së ndjenjave, gradualisht e zëvendëson aktiviteti i hapjes.  Mund të ndihmojë veten dhe të kërkojë ndihmë.  Kur dikush ndihmon,  në mënyrë përkatëse mund ta ndjekë, mund të relaksohet dhe mund të besojë.  Në pozitën e Cenueshmërisë, kërkohet informacion kthyes gjatë ndihmës, gjatë çka identifikohen dhe vlerësohen anët e fuqishme profesionale.

    Kalimi nga Trekëndëshi Dramaturgjik në Trekëndëshin Fitues, nënkupton ndërmarrjen e përgjegjësisë për jetën e vet. Viktima mëson të bëhet e vetëdijshme për vete dhe për përjetimet e veta, zhvillon shkathtësi për zgjidhjen e problemeve dhe zbulon si të dalë nga situata e cila është cenuese.  Këtë mund ta bëjë vetë ose me ndihme profesionale nga persona ekspert.

    Shkruan: Dejan Atanasov, Nadica Skeparoska – Petkovska dhe Nadica Kostoska

    *Atanasov është këshilltar për analize transaksionale (analiza e sjelljes) dhe psikolog i licencuar pranë Odës së psikologëve të R.M-së, Skeparoska – Petkovska është mr. e shkencave nga fusha e psikologjisë klinike, specializant i analizës transaksionale (analiza e sjelljes) dhe psikolog i licencuar, Kostovska është këshilltare për analizë transaksionale (analiza e sjelljes).   Teksti autorial ishte pjesë e programit të Ditëve të Psikologjisë 2019: Hajde të flasim për dhunën e dukshme dhe të PAdukshme.