Исрa Зекири во Влада: Ние младите сме само 20% од населението, но 100% од иднината на оваа земја

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Почитуван премиер, почитувани министри, почитувани присутни,

    Вие, честопати велите дека иднината се наоѓа во рацете на младите луѓе, дека младите се најважни во нашата земја.  Верувам не сум единствената млада личност, која постојано ја слуша оваа констатација.  Ја слушаме на телевизија, во училиште, дома, од нашите наставници, а особено од политичарите, како вие што сте присутни на овој настан.

    Убедена сум, исто како јас, и другите млади луѓе забележуваме дека кога станува збор за младите, ова обично доаѓа од повозрасни луѓе, додека позади него стои група на помлади луѓе, на кои што не им се два правото или можноста да се искажат што мислат околу нивната иднина.  Денес сум тука да Ви кажам, каде е проблемот во однос на ваквите ситуации.  Да Ви кажам дека главниот проблем лежи во тоа што ни недостасува автономија за донесување одлуки од нас, младите. Не ни се дава можноста да одлучуваме, иако подобро од сите ги познаваме потребите и проблемите со кои се соочуваме.  Никој не се консултира со нас, како да ги решиме проблемите.  Сигурна сум, често се сеќавате, дека некогаш и вие сте биле млади. Ние сме генерација која порасна под многу различни околности од претходните генерации. Затоа, вие повозрасните не ги разбирате околностите во кои сме пораснале. Пораснавме со интернет, пораснавме со социјални мрежи, пораснавме во едно нестабилно општество.

    Имаме потреба да се развиеме како индивидуи, лица кои ќе бидат зрели и нема да потпаднеме под влијание на другите, туку ќе знаеме да размислуваме критички.

    Неопходно е да се слушне гласот на младоста во секоја област на животот: дома, во училиште, во институции, но и во општина.  Потребно е да се создадат модели реално за младинско учество, а не да служат само како украс. Имаме право да бидеме слушнати и да одлучуваме за иднината, но и за проблемите кои не засегаат. Ваквата состојба на недостаток на автономија е по изразена во средношколските сојузи, но и во локалните младински совети.

    Во средните училишта постојат различни форми на организирање на учениците во зависност од училиште до училиште. Сите тие работат на различни начини и со различни правила. Но, поголем проблем е што сето ова е оставено на слободната волја на училиштето дали ќе дозволи да постои  ученичкиот сојуз или не. Неопходно е да се донесе закон со кој ќе се унифицира моделот на организирање на учениците на ниво на училиште.  На овој начин, секое училиште ќе има обврска да има ученички сојуз и тоа нема да зависи од волјата на училиштето како што споменав претходно. Секое училиште ќе треба на правилен начин да ги вклучи учениците во процесот на избор на претставници на сојузот, како тие да донесуваат одлуки и како ги претставуваат нивните интереси. Не е доволно само да се формираат овие сојузи, истите треба да се функционални.  За ова да биде функционално, треба да се зголеми знаењето за членовите на сојузот со цел тие да ги известат другите ученици за нивните права и обврски.

    Свесни сме дека започна процесот за донесување на закон за средните училишта, но неговото усвојување е многу бавно и очигледно тоа не е главен интерес на нашите политички претставници. Тука сме, да ви говориме околу значењето на овој закон.  Младите уште од рана возраст ќе учат што значи демократија, што значи да избереш свој претставник, што значи да имаш моќ да ги идентификуваш проблемите и истите да можеш да ги решиш. Во овој начин ќе создадеме активно граѓанство со развиено критичко размислување.

    Овој проблем не постои само во средните училишта. Постои и на ниво на општина.  Значи се соочуваме со истиот проблем.  Во секоја општина имаме локални младински совети кои имаат различни модели на функционирање. Останува слободната волја на општината дали ќе формира локален младински совет. Во оние општини каде има локален младински совет, формата како се избираат  претставниците е различна. Овие тела немаат специфичен буџет за реализирање на младински активности, а најлошо од сè,е тоа што постои силно влијание на политичките партии, врз овие тела. За да се реши овој проблем, треба да донесеме закон за локалните младински совети,  при што секоја општина ќе биде принудена да отвори младински совет,  ќе се уред начинот како ќе се избираат претставниците на овој совет  со цел тие да бидат де партизирани.  Истото важи и овде како кај ученичките сојузи, не треба само да создаваме младински совети, туку треба да ги зголемиме неговите капацитети, да спречиме да биде составен исклучиво од членови на политички партии и да бидеме сигурн дека во составот на овој клучен совет да вклучат и други млади и активни личности.

    На крај, ние младите сочинуваме 20% од вкупниот број на населението, но исто така сме 100% иднината на оваа земја.  Но за да бидеме дел од иднината на ова земја, треба да ни се овозможи сами да одлучуваме за нашата иднина.

    Исра Зекири

    *Говорот беше кажан на средбата „За децата, од децата“ на деца и млади со премиерот Зоран Заев, министри и членови од Владата по повод Светскиот ден на децата и 30 годишнината од усвојувањето на Конвенцијата за правата на децата на ОН

  • I nderuar kryeministër, të nderuar ministra, të nderuar të pranishëm,

    Ju shpeshëherë thoni që ardhmëria është në duart e të rinjve, se të rinjtë janë më të rëndësishmit e vendit tonë. Besoj që nuk jam e reja e vetme që shpeshëherë e dëgjon këtë konstatim. E kemi dëgjuar në televizion, në shkollë, në shtëpi, nga mësuesit tanë dhe veçanarisht nga politikanët, sikur këta që janë prezent në këtë eveniment. Jam e sigurt se njejtë sikurse unë edhe të rinjtë e tjerë e kemi vërejtur që kur flitet për të rinjtë, kjo zakonisht vjen nga persona të moshuar, përderisa prapa tij qëndron një grup i të rinjve të cilëve nuk u jepet e drejta ose mundësia që ata të tregojnë se çka mendojnë për ardhmërinë e tyre. Sot jam këtu të ju tregoj se ku qëndron problemi me situatat e tilla. Të ju tregoj se problemi kryesor qëndron ne faktin se kemi mungesë të autonomisë për vendimmarje nga ana jonë si të rinj. Neve nuk na ipet mundësia që të sjellim vendime, edhe pse më mirë se gjithkush tjetër i njohim nevojat dhe problemet me të cilat ballafaqohemi. Askush nuk na konsullton se si ta zgjidhim problemin. Jam e sigurt që shpeshëherë e kujtoni se edhe ju dikur keni qenë të rinj. Ne jemi gjeneratë që jemi rritur në rrethana shumë më të ndryshme se gjeneratat e mëparshme. Andaj ju të moshuarit nuk i kuptoni rrethanat në të cilat ne jemi rritur. U rritëm me internet, u rritëm me rrjete sociale, u rritëm në një shoqëri jostabile.

    Ne kemi nevoj të zhvillohemi si individë, individë të cilët do të jemi të pjekur dhe nuk do të ndikohemi nga mendimet e të tjerëve, por do të dijmë si të mendojmë në formë kritike.

    Është e nevojshme që të dëgjoni zërin e rinisë në çdo sferë të jetës: në shtëpi, në shkollë, në institucione, por edhe në komunë. Është e nevojshme të krijohen modele për pjesëmarrje rinore të realtë dhe jo të shërbejmë si dekor. Kemi të drejtë të jemi të dëgjuar dhe të vendosim për ardhmërinë por edhe për problemet të cilat neve na tangojnë. Kjo situatë e mungesës së autonomisë më shumë është e theksuar në unionet e shkollave të mesme por edhe në këshillat rinore lokale.

    Në shkollat e mesme ekzistojnë forma të ndryshme e organizimit të shkollarëve të mesëm varësisht prej shkollës në shkollë. Të gjithë punojnë në mënyra të ndryshme dhe me rregulla të ndryshme. Por problemi më i madh është se e gjithë kjo lihet ne vullnetin e lirë të shkollës se a do të lejoj që të ekziston unioni i nxënësve apo jo. Është e nevojshme që të sjellet ligj i cili do të bëj unifikimin e modelit të organizimit të nxënësve në nivel të shkollës. Kështu çdo shkollë do të jetë e detyruar të ketë union të nxënësve dhe nuk do të mbetet ne vullnetin e shkollës ashtu siç potencova edhe më herët. Do duhet që çdo shkollë në mënyrë të drejtë t’i kyç nxënësit gjatë procesit për zgjedhjen e përfaqësuesve të unionit, se si të marrin vendime dhe si t’i përfaqësojnë interesat e tyre. Nuk është e nevojshme vetëm të themelohen këto unione, por të njëjtat duhet të jenë funksionale. Që kjo të jetë funksionale duhet të shtohen njohuritë e anëtarëve të unionit me qëllim që ata të mund t’i informojnë edhe nxënësit tjerë për të drejtat dhe obligimet e tyre.

    Jemi të vetëdijshëm që ka filluar procesi për sjelljen e ligjit për shkolla të mesme, por miratimi i tij është shumë i ngadaltë dhe padyshim kjo tregon që nuk është interes kryesor i përfaqësuesve tanë politik. Këtu jemi t’u tregojmë për peshën e këtij ligji. Të rinjtë që nga moshat e hershme do të mësojnë se çka nënkupton demokracia, çfarë do të thotë të përzgjedhësh përfaqësues tëndin, çfarë do të thotë të kesh fuqi që t’i identifikosh problemet dhe të njëjtat të mundesh t’i zgjidhish. Në këtë formë do të krijojmë qytetar aktiv me mendim kritik të zhvilluar.

    Kësi lloj problemi nuk ekziston vetëm në shkollat e mesme. Ekziston edhe në komunë. Pra e kemi problemin e njëjtë. Në çdo komunë kemi këshilla rinor lokal të cilat kanë model të ndryshëm të funksionimit. Edhe këtu mbetet vullneti i lirë i komunës se a do të hap apo jo këshill rinor lokal. Në ato komuna ku ekziston këshilli rinor lokal, forma se si zgjedhen përfaqësuesit është e ndryshme. Këta trupa nuk kanë buxhet të caktuar për të realizuar aktivitete për të rinjtë, dhe më e keqja është se në këto trupa ekziston ndikim i madh i partive politike. Që ta zgjidhim këtë problem, duhet që të sjellim ligj për këshillat rinor lokal, ku çdo komunë do të detyrohet të hap këshill rinor, do të rregullohet forma se si do të zgjedhen përfaqësuesit në këtë këshill, me qëllim që të njëjtat të departizohen. Edhe këtu vlen e njëjta sikur te unionet e nxënësve, nuk kemi nevoj vetëm të krijohen këshillat rinore por kemi nevoj që t’i rrisim kapacitetet e tij, të ndalojmë që të njejtat të jenë të përbëra vetëm nga anëtarë të partive politike dhe të sigurohemi që përbërja e këtij këshilli të kyç edhe të rinjtë e tjerë aktiv.

    Për fund, ne të rinjtë përbëjmë 20% të shoqërisë por gjithashtu jemi 100% e ardhmja e këtij vendi. Por që të jemi pjesë e ardhmërisë të këtij vendi duhet të na mundësoni që të vendosim vetë për fatin tonë.

    Isra Zekiri

    *Fjalimi u mbajt gjatë takimit të fëmijëve dhe  të rinjve “Për fëmijët, nga fëmijët” me kryeministrin Zoran Zaev, ministra dhe anëtarë të Qeverisë me rastin e Ditës Botërore të Fëmijëve dhe me rastin e 30 vjetorit të miratimit të Konventës për të drejtat e fëmijëve të Kombeve të Bashkuara