[Интервју] Професорот кој објавува „бомби“ на Фејсбук за корупцијата на УКИМ

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Кабинетот на професорот на Илија Ацески се наоѓа на приземјето на Филозофскиот факултет на Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“. Пред нашето интервју разговараше со неколку студенти кои бараа информации што да научат за испит.

    „Кои лекции вие би сакале да ги подготвите?“, прашува професорот еден од студентите.

    Студентот, прилично подготвен за прашањето, набрзина ги набројува лекциите на кои би полагал.

    „Аха, тоа се оние најкратките!“, утврдува професорот.

    Ацески последниов месец скоро секојдневно објавува текстови, анализи или статуси на Фејсбук, со кој алармира за корупцијата на најголемиот универзитет во државава. „Како се лажеме самите себе на УКИМ“, „Да се биде корумпиран со чувство за автономија“, или пак „За распадот на УКИМ“ се само некои од насловите на овие текстуални „бомби“, ако се послужиме со сè позачестената употреба на овој термин за материјали кои откриваат некакви коруптивни практики.

    Професорот по социологија, кој во објавите се нарекува „фејсбук свиркач“ и „модератор“ вели дека целиот овој процес го прави со една цел. Ова е негова последна надеж дека може да изврши притисок до одговорните да започнат реформи на УКИМ.

    „Не сум голем оптимист, но, ова што сега го правам преку социјалните мрежи е и едно перење на совеста. Бидејќи 50 години сум во оваа работа, не сакам да си одам туку-така“, вели Ацески.

    Професорот Ацески признава дека наскоро оди во пензија. Го прашувам дали можеби поради тоа се охрабрил вака отворено да зборува за проблемите на Универзитетот?

    „Прво, имам и морално право, барем додека сум на работа, да говорам за тоа, без оглед дали во пензија ќе одам утре или за една година. Второ, не е тоа само овој месец. Јас говорам уште од 2008 година, преку текст во кој се нотирани сите овие прашања и проблеми. Тогаш уште не бевме свесни, бидејќи беше краток периодот откако започна Болоњскиот процес и ЕКТС системот. Јас бев меѓу ретките кои насетија дека нешто не е во ред. Зошто „Болоња“ е скап процес, бара голема посветеност, бара студентот да биде во центарот на вниманието. А ние тргнавме во обратна насока“, објаснува.

    „Како може професор да предава 37 предмети?“

    Ацески се повикува на неговата книга „Универзитетот на распаќе“, која ја завршува во 2015 година и во која ги анализирал студентските впечатоци по воведување на „Болоњскиот систем“.

    Во книгата, за која професорот обвинува дека била запленета од претходниот ректор на УКИМ, универзитетското поле во земјава професорот го оценува како: „Однадвор оставено само на себе, одвнатре отсуство на свест за промени и соочување со проблемите“.

    „Обично кога се зборува за корупција, пред сè се мисли дека професорот побарал пари од студентот, студентот донел пијалак, или некој фатил врски… Ние сме сите луѓе, имаме свои слабости, маани… Јас не говорам за тој тип на корупција. Туку за тоа дека воспоставениот систем е неодговорен. Раководствата се врзани за други работи, а не за главното што треба да го работат. Дека нема студирање, дека не сме посветени на работа на студентот. Тоа е корупцијата. Значи избрани, редовни професори, кои не им е грижа за ништо. Тоа трае 15-тина години“, вели Ацески.

    Ацески за насловна фотографија на Фејсбук страницата, преку која ги објавува своите ставови, го избрал токму плакатот од оваа негова „запленета“ книга, достапна само на интернет. Токму тој плакат долго време стоеше залепен на количката на продавачот на ѓевреци пред Филозофскиот факултет.

    Друга негова книга, „Социолошки огледи“, професорот ми понуди да ја набавам во факултетското бифе, каде се „продава“ со едно кафе од 30 денари.

    „Болоњскиот систем“ требаше да се концентрира на студентот, но студентите на УКИМ, како што објаснува Ацески, ефективно не поминуваат ни пет проценти од потребните часови според стандардите на „Болоња“. Студиските програми и испитите, според него, најчесто се импровизација, литературата и методологијата на учење е застарена, а студентот не е во центарот на учењето. Но, најголемата вина ја лоцира во сопствените редови.

    „Редовен професор се станува на 42-43 години. Погледнете во предметните програми на професорите. Ако таму не најдете ниеден труд кој професорот го навел, тоа е корупција. Значи некој го избрал за професор на коруптивен начин. Како професор може да предава 20 предмети? Има случај каде професор предава 37 предмети. Всушност коруптивниот систем на УКИМ се два збора – „професор ужива“. Постојат исклучоци, но во моето видно поле таквите исклучоци се малку“.

    Ацески не споменува никого по име, но зборува за неколку примери кои се случувале на Филозофскиот факултет. Професорка која пред десет години, поради тешка болест, била оневозможена да доаѓа на работа, а сè уште зема плата. Или, пак, доскорешен професор пред чиј кабинет студентите чекале редици, бидејќи само им ги земал индексите и им пишувал оценка и од тоа „убаво заработувал“. Ацески е разочаран што никој не реагирал на овие коруптивни практики, ниту во факултетот, ниту однадвор.

    „Кој да ни удри ќотек“?

    Тоа што се правело последниве петнаесетина години на УКИМ според Ацески сега претставува удар врз целата држава. Универзитетот продолжува со хиперпродукција на кадри кои најчесто немаат работа, или пак работат нешто сосема различно од она што го студирале.

    Според него, неприфатливо е факултет, како Филозофски, да произведува дури 80-тина различни специјалисти.

    „Овие експерти се главните носачи на нацијата, ако тие се од слаб материјал, нацијата почнува да се распаѓа. Замислете, педагози, учители, кои студирале како што студирале, учат деца, а самите не знаат што. Замислете, многу од оние на кои им дадовме дипломи се за жалење, а ние на УКИМ богами за ќотек. Не знаеме кој е одговорен, кој да ни удри ќотек“, пишува во еден од текстовите на Ацески.

    „Ние произведуваме учители, педагози, во основно и средно образование. Тие потоа своите ученици ги праќаат на факултет. Ние тука ги дообразуваме и ги враќаме пак назад како учители и педагози во образованието. Кога ќе се затвори кругот во образованието, на ваков начин, тоа е коруптивен систем“, објаснува професорот.

    „Студентот влегува во таа челуст на корупција. Тоа се деца од 20 години кои имаат друг поим за УКИМ. УКИМ е симболот на македонската држава, на нацијата. И кога (студентот) ќе заврши? Што ќе прави тој човек? Излегува од Универзитетот неспособен. Да се изразам симболички, излегува без едно око, без рака, со половина мозок… Ударот врз државата сега е страшен“, додава тој.

    „Нема член од закон кој може да го помести овој систем“

    Професорот Ацески сака УКИМ да се пробие меѓу најдобрите 500 универзитети во светот на Шангајската листа од разочарувачкото 1568-мо место каде се наоѓа во моментов. За тоа, вели, се потребни тешки и длабоки реформи, а не популизам.

    „Мојата идеја е дека ако промените не тргнат од тука, ќе бидат многу потрагични ако ги прави некој друг. Од овие 25 универзитети, кај нас, на нив има 600 програми. Импровизирам, но, некои 200 програми се тотално непотребни. Овие 400, кои ќе останат, треба да добијат период за да се средат. Кој не го направи тоа, следува затворање. Барем да им се даде шанса на оние кои нешто работат нешто да подобрат. Тоа ќе предизвика револт. Мислам на затворање институти, факултети. Потребна е реорганизација. Но, тогаш ќе има жртви. Тоа не е популизам. Вие да затворите некој смер, група, тоа е страшно. Некој професор ужива во својата конформност. Кој може нему нешто да му каже?“, објаснува професорот.

    Постојано во нашето интервју споменува евалуација на Универзитетот, како прв чекор во реформата. Внатрешна, но и надворешна, која според него, најдобро ќе биде да ја прават меѓународни експерти. Тој е убеден дека УКИМ нема да загуби студенти доколку го зајакне квалитетот на студии, што, логично, би значело и многу построги критериуми за студентите.

    „Тоа е мала заблуда. Се ближи денот кога студентот ќе бара квалитетен факултет. Под претпоставка дека оној кој вработува ќе бара квалитетен кадар. Обично таквите работодавачи доаѓаат на добрите универзитети во јуни, пред дипломирање и им нудат работа на студентите. Овде тоа не е случај“, вели тој.

    Новиот Закон за високо образование, според Ацески, не променил ништо освен што ги натерал факултетите да дискутираат за безначајни работи.

    „Работата е дојдена и до тоа дека законите не ни значат ништо. Најдете еден член кој може да го помести овој систем. Знаете ли за што дискутираме ние денеска на Филозофски факултет додека го правиме новиот статут? Дали шефот на институтот е одговорен врз останатите членови на групата. Тоа не значи ништо“, вели професорот.

    Неопходните реформи, според него, треба јасно да ги дефинираат целите кои водат до квалитетно образование, а потоа и да се дефинираат контролни механизми кои ќе обезбедуваат да не се злоупотребува системот. Реформата, на крајот, треба да го постави студентот во центарот на студиите.

    Вртење глава на другата страна 

    Професорот вели дека засега нема реакции на повиканите во неговите објави, а мал е и одѕивот на неговиот повик за јавна дискусија на овие теми. Покрај малкуте „лајкови“ на Фејсбук, почесто се случува колегите да ја вртат главата на другата страна кога се разминуваат со него по универзитетските коридори.

    Но, како граѓаните да очекуваат намалување на корупцијата во другите општествени сфери, ако за тоа нема некој посебен интерес во институциите каде се наоѓаат некои од најобразованите луѓе во државата?

    „Ова е поразително прашање. Не се занимавам со тоа, дури не сакам ни да помислам да се занимавам со тоа. Тргнувам од тоа дека таа коруптивна духовна атмосфера, таа „опијанетост“, тука ние ја формираме. Кога еден човек, без труд, без напор, ќе добие диплома, тој ќе смета дека секаде е тоа нормално. Во тоа е проблемот. Овде (на УКИМ) се креира здравјето на една нација, силата на една држава, карактерот“, посочува Ацески.

    Неговиот „Апел за пријавување на борци против корумпираниот систем на УКИМ“ ќе се одвива цел месец на социјалните мрежи. На 30-ти септември професорот најавува дека препораките од Фејсбук, ќе бидат „заковани“ пред Ректоратот на УКИМ, како иницирање на процес на ослободување од корумпираниот систем“.

    Интервјуто мораме да го привршиме бидејќи пред неговиот кабинет се собрани нестрпливи студенти со прашања за професорот. За крај го прашувам дали очекува да направи некаква промена?

    „Можеби барем таа тивка површина на една коруптивна „магија“ ќе се забранува. Може ќе исплива некое бранче, може пак тоа и ќе се претвори и во ураган. Но, тоа… ќе видиме“, низ смеа заклучува професорот.

    Даниел Евросимоски

  • (Intervistë) Profesori i cili publikon “bomba” në Fejsbukpër korrupsionin në UKM

    Kabineti i profesorit Ilija Acevski, gjendet në përdhesën e Fakultetit Filozofik pranë Universitetit “Shën Kirili dhe Metodij”. Para intervistës sonë, bisedonte me disa studentë të cilët kërkonin informacion se çfarë të mësojnë për provim.

    “Cila mësime do të kishit dashur t’i përgatisni Ju?” e pyeti profesori njërin nga studentët.

    Studenti, i përgatitur mirë për pyetjen, shpejt e shpejt i përmend mësimet të cilat do të kishte dashur t’i kalojë në provim.

    “Aha, këto janë më të shkurtët!” konstaton profesori.

    Aceski, muajt e fundit pothuajse përditë publikon tekste, analiza ose shkrime në fejsbuk, me të cilat alarmon për korrupsionin në universitetin më të madh të shtetit.  “Si e mashtrojmë veten në UKM”, “Të jesh i komprometuar me ndjenjë për autonomi”, ose po “Për shkatërrimin e UKM”, janë vetëm disa nga titujt e këtyre “bombave” tekstuale, nëse shërbehemi me nocionin gjithnjë e më të përdorur për materiale të cilat zbulojnë praktika të caktuara korruptive.

    Profesori i sociologjisë, i cili në publikimet quhet “fejsbuk denoncues” dhe “moderatori” thotë se  gjithë këtë proces e bën me një qëllim.  Kjo është shpresa e tij e fundit, se mund të ushtrojë presion mbi përgjegjësit, me qëllim të fillojnë reforma në UKM.

    “Nuk jam optimist i madh, por, atë që po e bëj tani, nëpërmjet rrjeteve sociale është edhe një larje – pastrim i ndërgjegjes.  Sepse 50 vite jam në këtë punë. Nuk dua të largohem ashtu – thjesht”, thotë Aceski.

    Profesori Aceski, pranon se së shpejti del në pension.  E pyes nëse ndoshta për këtë shkak ka marrë guximin, kështu hapur të flasë për problemet në Universitet?

    “E para, kam edhe të drejtë morale, sepse përderisa jam në punë, të flas për këtë, pa marrë parasysh nëse do të pensionohem nesër ose për një vit.  E dyta, nuk është se flas vetëm këtë muaj.  Unë flas që në vitin 2008, nëpërmjet teksteve, ku janë nënvizuar të gjitha këto çështje dhe probleme.  Atëherë ende nuk ishim të vetëdijshëm, sepse ishte periudhë e shkurtë pasi filloi procesi i Bolonjës dhe EKTS sistemi.  Unë isha ndër të rrallët të cilët nuhatën se diçka nuk është në rregull.  Sepse  “Bolonja” është proces i shtrenjtë, kërkon përkushtim të madh, kërkon studenti të jetë në qendër të vëmendjes.  Ndërsa ne u nisëm në drejtim të kundërt”, sqaron.

    “Si ka mundësi profesori të ligjërojë 37 lëndë?“

    Aceski i referohet librit të tij “Universiteti po shkatërrohet”, të cilin e përfundon në viti 2015 dhe në të cilin i analizon përshtypjet e studentëve pas vendosjes së “Sistemit të Bolonjës”.

    Në librin, për të cilin profesori akuzon se është konfiskuar nga rektori i kaluar i UKM, sferën universitare në shtet,  profesori e vlerëson si: “Nga jashtë është lënë vetë të merret me veten, nga brenda mungon ndërgjegjësimi për ndryshime dhe ballafaqimi me problemet”.

    “Zakonisht kur flitet për korrupsion, para së gjithash mendohet se profesori ka kërkuar para nga studenti, studenti ka sjellë pije, ose se dikush ka kapur lidhje… Ne të gjithë jemi njerëz, kemi anën tonë të dobët, mana… Unë nuk flas për këtë lloj të korrupsionit.  Por, për atë se sistemi i vendosur është i pa përgjegjshëm.  Udhëheqësitë lidhen për punë të tjera, jo për kryesoren që duhet ta punojnë.  Se nuk ka studim, se nuk jemi të përkushtuar në punën e studentit.  Ky është korrupsion.  Domethënë profesorë të zgjedhur, të rregullt, të cilët nuk brengosen për asgjë.  Kjo zgjat 15 vite”, thotë Aceski.

    Aceski për fotografi kryesore në Fejsbuk faqen, nëpërmjet së cilës i publikon qëndrimet e tij, e ka zgjedhur kopertinën e këtij libri të tij “të konfiskuar”, e qasshme vetëm në internet.   Pikërisht ajo kopertinë kohë të gjatë qëndronte e ngjitur në karrocën e shitësit të gjevrekëve para Fakultetit Filozofik.

    Libri tjetër i tij “Perspektiva sociologjike”, profesori më ofron ta gjej në bufenë e fakultetit, ku “shitet” me një kafe prej 30 denarë.

    “Sistemi i Bolonjës” duhej të koncentrohej tek studentët, por studentët e UKM, siç sqaron Aceski, në mënyrë efektive nuk kalojnë as pesë përqind të orëve të nevojshme sipas standardeve të “Bolonjës”.  Programet studentore dhe provimet, sipas tij, shpesh janë të improvizuara, literatura dhe metodologjia e mësimit është e vjetruar, ndërsa studenti nuk është në qendër të mësimit.  Por, fajin më të madh e gjen në radhët e veta.

    “Profesor i rregullt bëhesh në moshën 42 – 43 vjeç.  Shihni në programet e lëndëve të profesorëve.  Nëse atje nuk gjeni asnjë punim të cilin e ka përmendur profesori, kjo është korrupsion.  Domethënë dikush e ka zgjedhur profesor në mënyrë të korruptuar.  Si ka mundësi profesor i cili ligjëron 20 lëndë? Ka raste kur një profesor ligjëron 37 lëndë.  Në fakt sistemi i korruptuar në UKM janë dy fjalë – “profesori kënaqet”.  Ka edhe përjashtime, por me sa po shoh unë, përjashtimet e këtilla janë pak”.

    Aceski nuk përmend asnjë me emër, por flet për disa shembuj të cilët kanë ndodhur në Fakultetin Filozofik.  Profesoresha e cila para dhjetë vjet, për shkak të sëmundjes së rëndë,  ishte pamundësuar të vijë në punë, ndërkaq ende pranon pagë.  Ose, një profesor i deri para disa kohe, para kabinetit të të cilit kanë pritur radhë studentët, sepse vetëm i marrte indekset dhe ju ka shkruar nota dhe nga kjo “ka fituar bukur mirë”.  Aceski është i dëshpëruar se askush nuk ka reaguar ndaj këtyre praktikave korruptive, as në fakultet, as nga jashtë.

    “Kush të na heqë qotek”?

    Ajo që është bërë gjatë pesëmbëdhjetë viteve të fundit në UKM sipas Aceski tani paraqet sulm mbi të gjithë shtetin.  Universiteti vazhdon me hiper prodhimin e kuadrove të cilat zakonisht nuk kanë punë, ose po punojnë diçka krejtësisht ndryshe nga ajo që e kanë studiuar.

    Sipas tij, është e pa pranueshme, fakultet, si ai Filozofik, të prodhojë madje 80 specialistë të ndryshëm.

    “Këta ekspertë janë bartësit kryesorë të popullit, nëse ata janë nga material i dobët, populli fillon të shpërbëhet.  Imagjinoni, pedagogë, mësues, të cilët kanë studiuar, mësojnë fëmijë, ndërsa vetë nuk dinë asgjë.  Imagjinoni, shumë prej atyre të cilëve ju japim diploma janë për keqardhje, ndërsa ne në UKM për besë jemi për qotek.  Nuk e dimë kush është përgjegjës, kush të na japë qotek, shkruan në një nga tekstet e tij Aceski.

    “Ne prodhojmë mësues, pedagogë, në arsimin fillor dhe të mesëm. Ata më pas nxënësit e tyre i dërgojnë në fakultet.  Ne këtu i mësojmë në mënyrë plotësuese dhe i kthejmë përsëri prapë si mësues dhe si pedagogë në arsim.  Kur do të mbyllet rrethi në arsim, në këtë mënyrë, ky është sistem i korruptuar”, sqaron profesori.

    “Studenti hyn në atë nofull të korrupsionit.  Këta janë fëmijë të moshës 20 vjeç që kanë parafytyrim tjetër për UKM.  UKM është simboli i shtetësisë maqedonase, i kombit.  Dhe kur (studenti) do të përfundojë?  Çfarë do të bëjë ai njeri? Del nga Universiteti i pa aftë.  Të shprehem simbolikisht, del pa një sy, pa dorë, me gjysmë tru… Sulmi mbi shtetin tani është i tmerrshëm”, shton ai.

    “Nuk ka nën të ligjit, i cili mund ta zhvendosë këtë sistem”

    Profesori Aceski, dëshiron UKM të futet ndër 500 universitetet më të mira në botë, në Listën e Shangait, nga vendi dëshpërues i 1568-të, ku gjendet për momentin.  Për këtë, thotë, nevojiten reforma të vështira dhe të thella, jo populizëm.

    “Ideja ime është se nëse ndryshimet nuk fillojnë nga këtu, do të jenë shumë më tragjike nëse i bën dikush tjetër.  Nga këta 24 universitete, tek ne, në të njëjtit ka 600 programe.  Improvizoj, por, nja 200 programe janë totalisht të pa nevojshme.  Këto 400, të cilat do të ngelin, duhet të fitojnë periudhë që të rregullohen.  Kush nuk e bën këtë vijon mbyllja.  Të paktën tu jepet mundësi atyre që punojnë diçka, të përmirësohen.  Kjo do të shkaktojë revoltë.  Mendoj në mbylljen e instituteve, fakulteteve.  Nevojitet ri organizim.  Por, atëherë do të ketë viktima.  Kjo nuk është populizëm.  Ju të mbyllni ndonjë drejtim, grup, kjo është e tmerrshme.  Ndonjë profesor kënaqet në komoditetin e tij.  Kush mund t’i thotë diçka atij?”, sqaron profesori.

    Në intervistën Tuaj vazhdimisht përmendni evaluim të Universitetit, si hap i parë i reformës. I brendshëm, por edhe i jashtëm, të cilin sipas ju, më mirë do të jetë ta bëjnë ekspertë ndërkombëtarë.  Ai është i bindur se UKM nuk do të humbë studentë, nëse e përforcon cilësinë e studimeve, që, logjikisht, do të thotë edhe kritere shumë më të rrepta për studentët.

    “Kjo është keqkuptim i vogël. Afrohet dita, kur studenti do të kërkojë fakultet cilësor.  Nën supozimin se ai që punëson do të kërkojë kuadër cilësor. Zakonisht punëdhënësit e këtillë, vijnë në universitetet më të mira në qershor, para diplomimit dhe ju ofrojnë punë studentëve.  Këtu, kjo nuk ndodh”, thotë ai.

    Ligji i ri për arsim të lartë, sipas Aceski, nuk ka ndryshuar asgjë përpos që i ka detyruar fakultetet të diskutojnë për gjëra të pa rëndësishme.

    “Puna ka ardhur edhe deri tek atje që ligjet nuk kanë asnjë rëndësi. Gjeni një nen i cili mund të zhvendosë këtë sistem.  A e dini për se diskutuam ne sot në Fakultetin Filozofik, derisa e bënim statutin e ri? Nëse shefi i institutit është përgjegjës mbi anëtarët të tjerë të grupit.  Kjo nuk do të thotë asgjë”, thotë profesori.

    Reformat e nevojshme, sipas tij, duhet t’i përkufizojnë qëllimet të cilat çojnë drejt arsimit cilësor dhe më pas edhe të përkufizohen mekanizma kontrollues të cilat do të sigurojnë mos keqpërdoret sistemi. Reforma, në fund, duhet ta vendosë studentin në qendër të studimeve.

    Kthimi i kokës në anën tjetër  

    Profesori thotë se tani për tani nuk ka reagime nga të thirrurit në publikimet e tij, ndërsa e vogël është edhe jehona e thirrjes së për tij për diskutim publik në lidhje me këto tema.  Përpos pak “pëlqimeve” në Fejsbuk, më shpesh ndodh kolegët të kthejnë kokën në anën tjetër kur kalojnë afër tij nëpër korridoret e universitetit.

    Por, si të presin qytetarët zvogëlim të korrupsionit në fushat të tjera shoqërore, nëse  për këtë nuk ka interes të veçantë në institucionet ku gjenden disa nga njerëzit më të arsimuar në shtet?

    “Kjo është pyetje dëshpëruese. Nuk merrem me këtë, madhe as që dua të mendoj të merrem me këtë.  Nisem nga ajo që atë atmosferë gazmore korruptive, atë “dehje”, ne këtu e formojmë.  Kur një njeri, pa mund, pa përpjekje, do të fitojë diplomë, ai do të mendojë se kjo kudo është normale.  Këtu qëndron problemi. Këtu (në UKM) krijohet shëndeti i një kombi, fuqia e një shteti, karakteri”, thotë Aceski.

    “Apeli i tij për denoncimin e luftëtarëve kundër sistemit të korruptuar të UKM” do të zhvillohet një muaj të plotë në rrjetet sociale.  Më 30 shtator profesori paralajmëron se rekomandimet nga Fejsbuk, do të “gozhdohen” para Rektoratit të UKM, si inicim i procesit të çlirimit nga sistemi i korruptuar.

    Intervistën duhet ta përfundojmë sepse para kabinetit të tij janë mbledhur studentë të pa durueshëm, me pyetje për profesorin.  Për në fund e pyes nëse pret të bëjë ndonjë ndryshim?

    “Ndoshta, të paktën ajo sipërfaqe e qetë e një “magjie” korruptive do të ndalohet.  Ndoshta do të dalë ndonjë valë e vogël, ndoshta po e njëjta do të shndërrohet edhe në uragan.  Por, këtë…do ta shohim”, përfundon me buzëqeshje profesori.

    Daniel Evrosimoski