„Фронт 21/42“: Владата го прекрши меѓународното право за Охридското Езеро и постапи спротивно на Уставот

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Спротивно на препораката на Бернската конвенција, на вчерашната седница Владата го усвои текстот на Законот за прогласување на Охридското Езеро за Споменик на природата, без претходно да се ревидираат зонирањето на езерото и дозволените активности во различните зони, реагира еколошката организација „Фронт 21/42“.

    Јавната реакција на еко-активистите ја пренесуваме интегрално:

    „Во декември 2023 година, во рамки на случајот за заканите врз Охридското Езеро и Националниот парк Галичица, Постојниот комитет на Бернската конвенција ја усвои Препораката 221 (2023), која има 15 точки. Точката бр. 7 гласи: „Да се ревидира предложениот концепт на зонирање, како и дозволените и забранетите активности во Студијата за валоризација на Охридското Езеро пред да се усвои Законот за ре-прогласување на Охридското Езеро за Споменик на природата, како и Нацрт планот за управување со Охридското Езеро, за да се адресираат ефективно реалните закани, да се обезбеди заштита и врска со Студенчишко блато и да се спроведат меѓународните (ИУЦН) стандарди за заштитени подрачја.“

    Постапувајќи спротивно на препораката, Владата (и Министерството за животна средина, кое е одговорно за овој закон) постапија и спротивно на член 118 од Уставот на Република Северна Македонија, кој недвосмислено ја дефинира обврската на институциите за спроведување на меѓународните договори, каква што е Бернската конвенција: Меѓународните договори што се ратификувани во согласност со Уставот се дел од внатрешниот правен поредок и не можат да се менуваат со закон. 

    Во коренот на проблемот е Студијата за валоризација, која е основа на Законот за прогласување, а која не ги содржи законски обврзните информации, ниту го спроведува Планот за управување со Светското природно и културно наследство во Охридскиот регион.

    За појаснување – според Законот за заштита на природата, целта на секоја Студија за валоризација е да ја утврди реалната состојба на вредностите на подрачјето. Востановената пракса за утврдување на реалната состојба на вредностите е да се спроведат истражувања на терен од страна на тим научници, во определен период (обично најмалку една година, за да се следат состојбите во различните сезони), да се соберат реални, актуелни податоци за клучните видови и живеалишта, да се увидат реалните закани, итн. Врз основа на научните извештаи од терен потоа се предлагаат зони на заштита, дозволени и забранети активности, итн.

    За Студијата за валоризација на најстарото езеро во Европа не беше спроведено ниту едно истражување. Наместо тоа, набрзина во период од неколку месеци, се направи селекција на информации од постоечки документи и оваа компилација се наслови „Студија за валоризација на Охридското Езеро“. За илустрација на содржината на Студијата ќе наведеме само еден факт – Охридската пастрмка не е меѓу клучните видови за езерото. Спротивно на Планот за управување со светското наследство, кој налага во рамки на Студијата да се анализира потребата за проширување на заштитниот крајбрежен појас на езерото – авторите целосно го игнорираа овој исклучително важен дел за заштитата на Охридското Езеро. Сето ова се случуваше во периодот пред сесијата на Комитетот за Светско наследство во јули 2021 година, на која по втор пат се гласаше за впишување на Охридскиот регион на Листата на светски наследства во опасност – на Владата и требаше итно да ја покаже познатата “целосна посветеност кон заштитата на светското наследство“.

    Сега повторно, непосредно пред најавената (трета по ред) реактивна мониторинг мисија, се финализира постапката за усвојување на Законот за прогласување, што веројатно ќе биде еден од „доказите“ за „посветеноста“ и „исполнување на последната Одлука на УНЕСКО“, а во реалноста нејзино прекршување. Имено, со последната Одлука УНЕСКО бара итно да се заврши процесот на прогласување на Охридското Езеро за Споменик на природата и Студенчишко блато за Парк на природата, но клучен е вториот дел од таа реченица – „и да осигура дека мерките за управување ги зачувуваат клучните еколошки процеси и карактеристики кои придонесуваат за исклучителните универзални вредности на доброто.“ Мисијата на Бернската конвенција во април 2023 година потврди дека предложените зони и дозволени и забранети активности (кои се клучни мерки за заштита на вредностите) се базираат на Студија со застарени податоци, во која се прикажува поинаква состојба на живеалиштата од реалната, итн. Поради тоа, Постојниот комитет, кој во декември 2023 изрази „екстремна загриженост за состојбата која е опишана во извештајот на мисијата“ препорача ревизија на најважните елементи на Студијата пред да се усвои Законот за прогласување на Охридското Езеро за споменик на природата, и побара од Владата на Република Северна Македонија „итно и без одлагање да започне со имплементација на препораката“.

    Неспроведувањето на оваа препорака всушност значи и (дополнително) неспроведување на последната Одлука на УНЕСКО, во која посебен акцент е ставен на Стратегискиот план за рехабилитација на светското наследство, а од државата се бара да обезбеди „интеграција на активностите од Стратегискиот план за рехабилитација во националните политики и планови“ – една од активностите во овој план е имплементација на препораките на мисиите на меѓународните конвенции во Законот за управување со Охридското Езеро, доколку истите се добијат пред да се усвои законот.

    Сумирано, со усвојување на текстот на Законот за прогласување на Охридското Езеро за Споменик  на природата, Владата (и Министерството за животна средина) го прекршија домашното и меѓународното законодавство и постапија спротивно на Уставот – се под превезот на „посветеност кон заштитата“.

    Назначувањето на ЈП Колекторски систем, Охрид за управувачко тело на Охридското Езеро е во најмала рака запрепастувачко и бара посебна анализа“.

  • “Front 21/42”: Qeveria e shkeli të drejtën ndërkombëtare për Liqenin e Ohrit dhe veproi në kundërshtim me Kushtetutën

    Në kundërshtim me rekomandimin e Konventës së Bernit, në seancën e djeshme, Qeveria e miratoi tekstin e Ligjit për shpalljen e Liqenit të Ohrit për monument natyror, pa rishikuar paraprakisht zoonimin e liqenit dhe aktivitetet e lejuara në zonat e ndryshme, reagoi organizata ekologjike “Front 21/42”.

    Reagimi publik i eko – aktivistëve e përcjellim në formë integrale:

    “Në dhjetor të vitit 2023, në kuadër të rastit për kërcënimet ndaj Liqenit të Ohrit dhe Parkut Nacional Galiçica, Komitetit të Përhershëm të Konventës së Bernit e miratoi rekomandimin 221 (2023), e cila ka 15 pika. Pika nr. 7 thotë: “ Të rishikohet koncepti i propozuar i zoonimit, si dhe aktivitetet e lejuara dhe të ndaluara në Studimin e valorizimit të Liqenit të Ohrit para se të miratohet Ligji për ri-shpalljen e Liqenit të Ohrit për monument natyror, si dhe draft plani për menaxhim me Liqenin e Ohrit, që të adresohen në mënyrë efektive kërcënimet reale, të sigurohet mbrojtje dhe lidhje me Kënetën e Studençishtes dhe të zbatohen standardet ndërkombëtare (IUCN) për zonat e mbrojtura”.

    Duke vepruar në kundërshtim me rekomandimin, Qeveria (dhe Ministria e Mjedisit Jetësor, e cila është përgjegjësie për këtë ligj) kanë vepruar edhe në kundërshtim me nenin 118 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, i cili padyshim e definon detyrën e institucioneve për zbatimin e marrëveshjeve ndërkombëtare, siç është Konventa e Bernit: Marrëveshjet ndërkombëtare që janë ratifikuar në pajtueshmëri me Kushtetutën janë pjesë e rendit të brendshëm juridik dhe nuk mund të ndryshohen me ligj.

    Në themel të problemit qëndron Studimi për valorizim, i cili është bazë e Ligjit për shpalljen, ndërsa e cila nuk i përmban informacionet ligjërisht të obligueshme, as nuk e zbaton planin për menaxhim me trashëgiminë botërore natyrore dhe kulturore në rajonin e Ohrit.

    Për sqarim – sipas Ligjit për mbrojtje të natyrës, qëllimi i çdo studimi për valorizim është që të konstatojë gjendjen reale të vlerave të zonës. Praktika e vendosur për konstatimin e gjendjes reale të vlerave është që të zbatohen hulumtime në terren nga ana e një ekipi të shkencëtare, në një periudhë të caktuar (zakonisht më së paku një vit, që të ndiqen situatat në sezona të ndryshme), të mblidhen të dhëna reale, aktuale për speciet dhe habitatet kyçe, të shihet kërcënimet reale etj. Në bazë të raporteve shkencore nga terreni më pas propozohen zona të mbrojtura, aktivitete të lejuara dhe të ndaluara etj.

    Për studimin e valorizimit në liqenit më të vjetër në Evropë nuk u zbatua asnjë hulumtim. Në vend të kësaj, me shpejtësi në periudhë prej disa muajve, u bë selektimi i informatave nga dokumentet ekzistuese dhe kjo përmbledhje u titullua “Studim për valorizimin e Liqenit të Ohrit”. Për ilustrim të përmbajtjes së studimit do të theksojmë vetëm një fakt – trofta e Ohrit nuk është në mesin e specieve kyçe për liqenin. Në kundërshtim me planin për menaxhimin me trashëgimin botërore, i cili mandaton që në kuadër të Studimit për të analizuar nevojën për zgjerimin e brezit mbrojtës bregdetar të liqenit – autorët e injoruan plotësisht këtë pjesë jashtëzakonisht të rëndësishme për mbrojtjen e liqenit të Ohrit. E gjithë kjo ndodhi në periudhën para seancës së Komitetit të Trashëgimisë Botërore në korrik 2021, në të cilën u votua për herë të dytë futja e rajonit të Ohrit në Listën e Trashëgimisë Botërore në Rrezik – Qeverisë i duhej urgjentisht të tregonte “angazhimin r plotë për mbrojtjen e trashëgimisë botërore”, të njohur.

    Tani përsëri, pak para misionit të paralajmëruar vëzhgues riaktiv (i treti me radhë), finalizohet procedura për miratimin e Ligjit për shpalljen, që me siguri do të jetë njëra ndër “dëshmitë” për “përkushtimin” dhe “përmbushjen e vendimit të fundit të UNESCO-s”, ndërsa në realitet shkeljen e saj. Ndryshe, në vendimin e fundit, UNESCO kërkon që të përfundojë urgjentisht procesi i shpalljes së Liqenit të Ohrit për monument natyror dhe Këneta e Studençishtes për Park të Natyrës, por është kyçe pjesa e dytë e asaj fjalie – “dhe të sigurojë se, masat për menaxhimin i mbrojnë proceset kyçe ekologjike dhe karakteristikat që kontribuojnë për vlerat universale të jashtëzakonshme për të mirën”. Misioni i Konventës së Bernit në prill të vitit 2023, konfirmoi se, zonat e propozuara dhe aktivitetet e lejuara dhe të ndaluara bazohen në studimin me të dhëna të vjetërsuara, në të cilën tregohet një situatë më ndryshe e habitateve nga ajo realja etj.

    Për këtë, komiteti i përhershëm, i cili në dhjetor të vitit 2023 shprehu “shqetësim ekstrem për gjendjen e cila është e përshkruar në raportin e misionit”, rekomandoi revizion të elementeve më të rëndësishme të studimit, para se të miratohet ligji për shpalljen e Liqenit të Ohrit për monument natyror dhe kërkoi nga Qeveria e Republikës së Maqedonisë së Veriut “urgjentisht dhe pa prolongim të fillojë me implementimin e rekomandimit”.

    Me miratimin e tekstit për Ligjin për shpalljen e Liqenit të Ohrit për monument natyror, Qeveria ka shkelur legjislacionin vendor dhe ndërkombëtar dhe vepruan në kundërshtim me Kushtetutën –  të gjitha nën maskën e “angazhimit në mbrojtje”.

    Emërimi i NP Sistemi KolektorOhër si organ menaxhues i Liqenit të Ohrit është, të paktën, befasues dhe kërkon një analizë të veçantë”.