Филип Достовски, активист: Во септември е најпогодно да се бере дивиот коноп за масло

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Септември е најпогоден месец во годината за берење на дивиот коноп, односно канабис, вели активистот на „Зелена алтернатива“ Филип Достовски за Радио МОФ. Според него, во Македонија има квалитетен див коноп од кој може да се прави масло во сечиј дом, иако законски се уште е нелегално физички лица да ја берат оваа билка и да го приготвуваат овој лек.

    Од пред неколку месеци, во аптеките низ државата започна да се продава екстракт од канабис произведен од фармацевтската компанија „Реплек“, но граѓаните се пожалија на високите цени и слабата концентрација на супстанциите ТХЦ и ЦБД, кои се користат за лечење.

    Според Достовски, околините на Скопје, Тетово, Битола, Кочани, Гевгелија и Прилеп се места каде може да се забележи квалитетен коноп што расте слободно.

    „Во Македонија има повеќе региони каде може да се најде див коноп, но тоа се повеќе сорти. Има диви автохтони сорти, кои растат природно, но има и остатоци од индустрискиот коноп кој се одгледувал за време на Југославија. Тој повеќе расте во висина и има само мал дел од супстанцијата која се користи за лечење. Во нашите сорти, и тој индустриски коноп, речиси воопшто нема од психотропната супстанца ТХЦ, или малку, додека во изобилство содржат ЦБД. Тоа е супстанцијата која многу добро лечи епилепсија, биполарно растројство, анксиозност, несоница и слично, додека ТХЦ повеќе се користи при лечење на рак“, објаснува Достовски.

    До конечниот продукт, односно маслото, има неколку фази, вели тој. Прво е берењето, за кое Достовски смета дека е најпогодно овој период. Тој објаснува дека кога растението вегетира, односно не е во фаза на цветање, не е лековито.

    „Речиси сите сорти, кога и да ги засадиш цветаат во исто време и се берат од први септември до први октомври. Конкретно нашата сорта веќе од среда може да се бере“, вели Достовски.

    Како што се намалува денот, во средината на јуни, така овој вид на растение почнува да цвета во наредните осум до 12 недели, појаснува тој.

    Според она што го забележале на терен како организација, сортите на коноп кои ги има во државата се разликуваат, па така, семките од конопот кој би се нашол во Тетово се ситни и потемни, додека семките во Кочани се посветли.

    „По берењето, растението треба да се исуши десетина дена, во мрачна просторија и проветрена просторија, а потоа почнува приготвувањето на маслото“, продолжува да објаснува активистот.

    На интернет може да се најдат илјадници примери за тоа како се прави масло од канабис. Причината за ова, според Достовски, е бидејќи се разликуваат сортите на канабис и видот на болеста што се третира. Но, како најдобар пример го посочи рецептот на Канаѓанецот Рик Симпсон, кој во светот е познат како најголем поборник за легализација на канабисот во медицински цели. Со него, вели Достовски, луѓето може да направат екстрат во своите домови.

    „Се разликува начинот на приготовка во зависност од тоа дали станува збор за мачкање на кожа, или треба орално да се внесе“, рече тој.

    Според него, луѓето кои самоиницијативно ќе решат да го направат маслото прво мора добро да се информираат за фазите на приготвување.

    „Прво, за да се направи маслото треба растворувач што ќе ја раствори смолата од растението, а потоа растението се фрла. Како растворувач може да се користат секакви хемикалии, само важно е да бидат без адитиви, како чист алкохол, бензин, ацетон, бидејќи во спротивно, тие може да бидат токсични и да останат во маслото“, напомена Достовски.

    Потоа, продолжува, растворувачот мора да испари, а тоа се прави на висока температура за на крај, смолата да остане во тенџерето. Следен е процесот на активација, кој исто така се одвива на висока температура и е важен, бидејќи без да се изврши овој процес, молекулите на ТХЦ и ЦБД нема да бидат во својата активна состојба, а со тоа не се лековити. По активацијата, се добива ТХЦ и ЦБД.

    „Луѓето не се запознаени со третата фаза и затоа често не прават добро масло. Тие ја вадат смолата од растението, но не знаат дека треба да се активира. Тој процес на активација се случува кога на пример се пуши џоинт од самиот чад. Истата количина на канабис што е ставена во цигара може сам човек да ја изеде и воопшто да нема никакво психоактивно, дејство бидејќи во таа состојба не е психоактивно“.

    Достовски е еден од најистакнатите активисти кои во изминативе години се бореа за легализација на марихуаната во медицински цели. Тој, заедно со уште еден член од организацијата пред три недели беше приведен, па пуштен. Но, оттогаш, како што вели Достовски, не знае што се случува, иако му било кажано дека ќе биде повикан пред истражен судија.

    „Јас уште тогаш им кажав на полицајците, ако сакаат да ме спречат да го правам ова, тогаш нека ме затворат доживотно, бидејќи јас ќе продолжам да им помагам на луѓето“, вели одлучно Достовски.

    Македонија ја легализираше медицинската употреба на канабисот на почетокот од оваа година, дозволувајќи само правни лица да одгледуваат и да произведуваат препарати од оваа билка. Но, ако физичко лице го прави тоа без дозвола од Владата, може да добие од една до пет години затворска казна.

    Е.П.

  • Filip Dostovski, aktivist: Në shtatot është koha më e volitshme të mblidhet kërp i egër për vaj

    Shtatori është muaji më i volitshëm i vitit për mbledhjen e kërpit të egër, respektivisht kanabisit, thotë aktivisti i “Alternativës së gjelbër”, Filip Dostovski për Radio MOF.  Sipas tij, në Maqedoni
    ka kërp të egër cilësore prej të cilës mund të bëhet vaj në shtëpinë e cilit do, edhe pse ligjërisht akoma është jo legale persona fizik ta mbledhin këtë bimë dhe prej saj ta fitojnë këtë ilaç.

    Prej para disa muaj, në barnatoret e shtetit filloi të shitet ekstrakt i kanabisit i prodhuar nga kompania farmakologjike “Replek” por qytetarët u ankuan në lidhje me çmimet e larta dhe përqendrimin e dobët të substancave THC dhe CBD, të cilat përdoren për mjekim.

    Sipas Dostovski, rrethet e Shkupit, Tetovës, Manastirit, Koçanit, Gjevgjelisë dhe Prilepit janë vende ku mund të vërehet kërp cilësore që rritet lirshëm.

    “Në Maqedoni ka më tepër rajone ku mund të gjendet kërp e egër, por janë më shumë lloje.  Ka lloje të egra autoktone, të cilat rriten në natyrë, por ka edhe mbetje të kërpit industrial i cili kultivohej gjatë kohës së Jugosllavisë.  Ai më tepër rritet në lartësi dhe ka vetëm një pjesë të vogël të substancës e cila përdoret për shërim.  Në llojet tona, edhe kërpi industrial, pothuajse aspak nuk përmban substancën psikotrope THC, ose e përmban pak, ndërsa përmbajnë sasi të mëdha të CBD. Kjo është substancë e cila e shëron shumë mirë epilepsinë, çrregullimin bipolar, ankthin, pagjumësinë dhe ngjashëm, ndërsa THC më tepër përdoret gjatë shërimit nga kanceri”, sqaron Dostovski.

    Për të arritur te produkti përfundimtar, respektivisht vaji, ka disa faza, thotë ai.  Fillimisht është mbledhja, për të cilën Dostovski konsideron se është me e përshtatshme të zhvillohet në këtë periudhë.  Ai sqaron se kur bima pëson vegjetacion, respektivisht nuk është në fazë të lulëzimit, nuk është shëruese.

    “Pothuajse të gjitha llojet, kurdo që ti mbjellësh, lulëzojnë në kohë të njëjtë dhe mblidhen nga një shtatori deri në një tetor.  Konkretisht lloji jonë, tani më nga e mërkura mund të fillojë të mblidhet:, thotë Dostovski.

    Siç zvogëlohet dita, në mes të qershorit, ashtu edhe ky lloj i bimës fillon të lulëzojë gjatë periudhës prej tetë deri në 12 javë, sqaron ai.

    Sipas asaj që e kanë parë në teren si organizatë, llojet e kërpit të cilat kultivohen në vend dallojë, në këtë mënyrë, farat e kërpit i cili gjendet në Tetovë janë të imëta dhe më të errëta, ndërsa  farat në Koçan janë më të bardha.

    “Pas mbledhjes, bima duhet të thahet dhjetë ditë, në hapësirë të errët dhe të ajrosur mirë, pastaj fillon përgatitja e vajit”, vazhdon të sqarojë aktivisti.

    Në internet mund të gjenden mijëra shembuj për atë se si bëhet vaji nga kërpi.  Shkaku për këtë, sipas Dostovskit, është sepse dallohen llojet e kanabisit dhe lloji i sëmundjes që ai e trajton.  Por, si shembull më të mirë e sugjeroi recetën e Kanadezit Rik Simpson, i cili në botë është i njohur si ithtari më i madh për legalizimin e kanabisit për qëllime mjekësore.  Me këtë, thotë Dostovski, njerëzit mund të bëjnë ekstrakt në shtëpitë e tyre.

    “Dallon mënyra e gatimit në varësi të asaj nëse bëhet fjalë për lyerjen e lëkurës, ose duhet të konsumohet në mënyrë orale”, thotë ai.

    Sipas tij, njerëzit të cilët me vetë iniciativë do të vendosin të bëjnë vaj, fillimisht duhet të informohen në lidhje me fazat e gatimit.

    “Fillimisht, që të bëhet vaji duhet të tretës i cili do të tretë dyllin nga bima, dhe pastaj bima hidhet.  Si tretës mund të përdoren kimikate të ndryshme, vetëm, është me rëndësi të jenë pa aditiv, si për shembull alkooli i pastër, benzina, acetoni, sepse në të kundërt ato mund të jenë toksike dhe të ngelin në vaj”, tregon Dostovski.

    Pastaj, vazhdon ai, tretësi duhet të avullojë, dhe kjo bëhet në temperaturë të lartë që në fund, dylli të ngelë në tenxhere. Procesi i radhës është aktivizimi i cili gjithashtu zhvillohet në temperaturë të lartë dhe është i rëndësishëm sepse pa u kryer ky proces, molekulat e THC dhe CBD nuk do të jenë në gjendjen e tyre aktive, ndërkaq me këtë nuk janë shëruese. Pas aktivizimit, fitohen THC dhe CBD.

    “Njerëzit nuk janë të njoftuar me fazën e tretë dhe prandaj shpesh nuk bëjnë vaj të mirë.  Ata e nxjerrin dyllin nga bima, por nuk e dinë se duhet të aktivizohet.  Ai proces, i aktivizimit ndodh kur për shembull pihet xhoint nga vetë tymi.  Sasinë e njëjtë të kanabisit që ndodhet në cigare, vetëm një njeri mund ta hajë dhe asgjë nuk do të ndodhë nuk ka ndikim psikoaktiv, sepse në atë gjendje nuk është psikoaktiv.

    Dostovski, është një nga aktivistët më të shquar të cilët vitet e kaluara kanë luftuar për legalizimin e marihuanës për qëllime mjekësore.  Ai, së bashku me një anëtar të organizatës para tre javë u arrestuan dhe u lëshuan në liri. Por, prej atëherë, siç thotë Dostivski, nuk e di çfarë po ndodh, edhe pse i kanë thënë se do ta thërrasë gjykatës hetues.

    “Unë, që atëherë policëve u thashë, nëse duan të më ndalojnë ta bëj këtë, atëherë lë të më burgosin përjetë, sepse unë do të vazhdoj tu ndihmoj njerëzve”, thotë i vendosur Dostovski.

    Maqedonia e legalizoi përdorimin mjekësor të kanabisit në fillim të këtij viti, duke lejuar vetëm persona juridik ta kultivojnë dhe të prodhojnë preparate nga kjo bimë. Por, nëse personi fizik e bën këtë pa lejen e Qeverisë, mund të fitojë dënim me burg prej një deri në pesë vjet.

    E.P.