Младите се селат во странство, надлежните се правдаат со лош западен маркетинг

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip”

  • Бојан Мавков е на постдипломски студии во Франција, Марија Ангеловска во Шведска. Враќањето во Македонија и за двајцата е неизвесно. Бојан кој со одличен просек дипломирал на ФЕИТ, вели дека заминал на студии во Франција откако не успеал да најде соодветна работа во земјава. Сега, додава тој, неговата мотивираност да се врати назад е се помала. Марија пак е уверена дека сите би се вратиле ако имаат добри можности за работа. И нејзиното враќање зависи од тоа, своето знаење би го инвестирала во земјава само ако, како што вели, времето вложено во знање вроди со плод.

    Нивните изјави преку видео проектор беа пуштени на дебатата на Центарот за европски иницијативи Скопје организира посветена на актуелните предизвици на процесот на иселување на високообразовани млади луѓе од земјава.

    „Трендот  за  иселување  на  младото  и  работоспособно  население  од државата  во  последните  години  се  повеќе  расте  со  што  Република Македонија  секојдневно  се  повеќе  „старее’’  и  го  губи  своето  активно население.  Последните  случувања,  коментари  и  актуелности  беа мотивот  да  започнеме  со  работа  во  полето  на  младите  и  да  го анализираме проблмот со отселувањето на младите интелектуалци од Македонија“, велат од ЦЕИ.

    За професорката Аница Драговиќ, продекан на Филозофскиот Факултет миграциите се глобален проблем, а Македонија важи за миграциско подрачје. Таа вели дека трендот на отселување на високообразовани кадри, главно млади од 20-40 години,  кој почнува во 90 години на минатиот век, станува поинтензивен.

    „Овој масовен процес на отселување на младите виосокообразовани млади луѓе, не го гледам како некој негативен феномен. Според моите сознанија, се повеќе во еден глобален свет миграциите и отселувањето на човечкиот капитал се гледаат во позитивна конотација. Поразително е во однос на бројките, во смисла на тоа колку е тој број поголем тоа е полошо за државата од која се иселуваат лицата“, смета Драговиќ.

    Затоа, додава професорката, сега е потребно државата да го искористи нивното знаење и искуство , како и тие да се мотивираат за да се вратат во Македонија и да ги пренесат своите искуства.

    За Влатко Поповски, пак, директорот на Агенцијата за вработување, заминувањето надвор од земјава е резултат на лошиот маркетинг од странство.

    „Многупати младите викаат надвор ќе заработам повеќе. Но дали знаете дека од 100 заминати само 5 успеале.  Само е добар маркетингот дека надвор од Република Македонија се заработува многу подобро. Ако тоа работно време што се работи во западните држави го работиме во Република Македонија, можеби не исто, но приближно исто ќе заработиме за соодветен живот“, вели Поповски кој е дециден дека во Република Македонија „секојдневно се отвораат околу 500 до 600 работни места“.

    Според статистиките од АВРМ, од 112 илјади пријавени како активни баратели на работа , 37 проценти се млади до 29 години, а 16 отсто од нив се со високо образование.

    За клиничкиот психолог Диана Белевска, заминувањето во странство, дури и само на студии, не е лесна одлука и  може да донесе до криза на идентитет. Таа упати малку поетична порака до младите, за тие да се вратат назад.

    „ Одлејте си ги мозоците надвор, соберете го знаењето, соберете го искуството, а после соберете се себеси во матичните држави каде корените ни се цврсти, каде цветовите одлично ќе ни процветаат, а плодовите стварно ќе ја дадат моќта“, рече Белевска.

    За време на дебатата свое обраќање имаше и Стефан Андонов од ЦЕИ, кој говореше за своето искуство во странство, но и за тоа зошто решил да се врати во Македонија. Една од причините била и тоа што за време на студирањето во САД бил стипендист на Владата на Македонија.

    Од ЦЕИТ, во недостиг на статистики за иселувањето на младите, најавија и обемно истражување за причините и бројките на млади лица кои ја напуштиле земјава.

    Ј.Ј.

  • Të rinjtë shpërngulen në vende të huaja,  kompetentët arsyetohen me marketingun e keq perëndimor

    Bojan Mavkov, vijon studimet post – diplomike në Francë, Marija Angelovska në Suedi.  Kthimi i të dyve në Maqedoni është i pa sigurt.  Bojani i cili ka diplomuar me sukses të shkëlqyer në FETI, thotë se është larguar për studime në Francë , pasi nuk ka mundur të gjejë punë përkatëse në vendin e vet. Tani, shton ai, motivimi i tij të kthehet është edhe më i vogël.  Marija nga ana tjetër, është e bindur se të gjithë do të ishin kthyer, nëse kanë mundësi të mira për punë. Edhe kthimi i saj varet nga ajo, dijen e saj do ta kishte investuar në vendin e vet, vetëm nëse siç thotë, koha e investuar në dije , do të kishte dhënë rezultate.

    Deklaratat e tyre nëpërmjet video projektorit u transmetuan gjatë debatit në Qendrën për Iniciativa Evropiane në Shkup, organizim kushtuar sfidave aktuale në lidhje me procesin e shpërnguljes të të rinjve nga vendi, që kanë kryer arsim të lartë.

    “Tendenca e shpërnguljes të popullatës së re dhe të aftë për punë nga vendi, vitet e fundit është gjithnjë e në rritje me çka Republika e Maqedonisë për ditë gjithnjë e më tepër po ”plaket” dhe e humb popullatën e vet aktive.   Ngjarjet e fundit, komentet dhe aktualitetet ishin motiv të fillojmë  me punë në sferën e të rinjve dhe të analizojmë problemin me shpërnguljen e intelektualëve të rinj nga Maqedonia”, thonë nga QIE.

    Për profesoreshën Anica Dragoviq, prodekan në Fakultetin Filozofik,  migrimet janë problem global, ndërsa Maqedonia vlen si rajon migrues.  Ajo thotë se tendenca e shpërnguljes të kuadrove me arsim të lartë, kryesisht të rinj prej 20 – 40 vjeç, i cili filloii në vitet 90 të shekullit të kaluar, fiton në intensitet.

    “Këtë proces masiv të shpërnguljes të personavë të rinj me arsim të lartë, nuk e shoh si ndonjë fenomen negativ. Sipas informatave të mia, në një botë globale migrimet dhe shpërnguljet e kapitalit njerëzor,  gjithnjë e më tepër shihen në konotacion pozitiv. Është dëshpërues në lidhje me numrat, në kuptimin e asaj se sa më i madh të jetë ai numër, aq më keq është për vendin nga i cili shpërngulen personat”, konsideron Dragoviq.

    Prandaj, shton profesoresha, tani nevojitet shteti ta shfrytëzojë dijen dhe përvojën e tyre, si dhe të ata ë motivohen që të kthehen në Maqedoni dhe të bartin përvojat e tyre.

    Për Vllatko Popovskin, nga ana tjetër, drejtori i Agjencisë për Punësim, largimi jashtë vendit është rezultat i marketingut të keq që e bëjnë vendet e huaja.

    “Shumë shpesh  të rinjtë thonë jashtë do të fitoj më tepër.  Por a e dini se nga 00 të larguar vetëm 5 ia kanë dalë.  Vetëm marketingu është i mirë se jashtë Republikës së Maqedonisë fitohet shumë më mirë.  Nëse atë orar pune i cili punohet në shtetet perëndimore e punojmë në Republikën e Maqedonisë, ndoshta jo një lloj, por përafërsisht një lloj do të fitojmë për jetesë përkatëse, thotë Popovski i cili është decid, se në Republikën e Maqedonisë “për ditë hapen rreth 500 deri në 600 vende pune”.

    Në bazë të statistikë së APRM, nga 112 mijë të paraqitur si kërkues aktiv për punë, 37% janë të rinj deri në moshën 29 vjeç, ndërsa 16 % prej tyre janë me arsim të lartë.

    Për psikologun klinik Diana Belevska, largimi në vende të huaja,  Madje edhe sikur të jetë vetëm për studime, nuk është vendim i lehtë dhe mund të rezultojnë me krizë të identitetit.  Ajo dërgoi një mesazh pak më etik te të rinjtë, që ata të kthehen.

    “Nxirrni trurin jashtë, mblidhni njohurinë, mblidhni përvojën, dhe pastaj mblidhni veten ne vendin amë ku rrënjët tona janë të forta, ku lulet bukur do na lulëzojnë, ndërkaq frutat vërtet do të japin fuqinë”, tha Baleska.

    Gjatë debatit kishte fjalim edhe Stefan Andonov nga QIE, i cili diskutoi për përvojën e tij në shtet të huaj, por edhe për atë pse ka vendosur të kthehet në Maqedoni.  Një nga shkaqet ka qenë edhe ajo se gjatë studimeve në SHBA kishte marrë bursë nga Qeveria e Maqedonisë.

    Nga QIE, në mungesë të statistikave për shpërnguljen e të rinjve, paralajmëruan edhe hulumtim vëllimor për shkaqet e shifrat e të rinjve të cilët janë larguar nga vendi.

    J.J.