„Теглата ајвар која нè спои“ – Ивана и Јоргос низ приказни нудат поглед преку македонско-грчкиот спор

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Пред 5 години Македонката Соња Јовановска запознала момче од Грција на младинска размена во Португалија. Ги споила теглата свежо направен домашен ајвар. Пет години подоцна живеат заедно во Грција, се разбираат на англиски и сè уште создаваат спомени заеднички мешајќи ајвар.

    „Претпоставувам дека нашите животи би биле здодевни без прашањето што секојдневно ни го поставуваат луѓе со насмеани лица кои случајно ги сретнуваме – ‘Од каде е таа?’ – и непријатната тишина откако ќе одговориме. Невозможно е да ги натераш луѓето да те прифатат и засакаат знаејќи го само твоето потекло. Треба да им дозволиме да ја запознаат нашата личност. Така ние, запознавајќи се, се заљубивме во нашите разлики и креиравме наш сопствен свет“, објаснува Соња.

    Нејзината љубовна приказна е дел од изложбата „Преку спорот“ (Beyond Dispute), која синоќа беше отворена во Јавна соба во Скопје. Проектот е идеја на активистите Ивана Давидовска и Јоргос Константинос Харонис во кој преку фотографии и сведоштва се раскажуваат десетина приказни за соработка, пријателства и активизам кои со години се случуваат во сенката на македонско-грчкиот спор околу името.

    „Сите приказни се импресивни на посебен начин. Во секоја од нив можам да издвојам цитат кој инспирира и кој покажува како овие луѓе и организации ги надминале разликите и споровите и соработувале и учеле едни од други. Авторот на една од приказните вели: Она што е потребно е да се пријде на другиот со отворено срце и отворен ум и да сакаш да сослушаш, а не само да бидеш слушнат“, објаснува Константинос.

    „Очекувавме приказни од организации кои имале заеднички проекти, но нè изненади тоа што добивме многу повеќе приказни кои зборуваат за пријателства, за љубов, за активисти кои заеднички иницираат промени, не само во своите општества, туку и пошироко во регионот. Дополнително не изненади и тоа што воочивме колку всушност имаме заеднички предизвици и проблеми со кои младите луѓе се соочуваат во двете земји. Токму тоа и сакаме да го постигнеме. Не да се фокусираме на работите кои не разделуваат, туку повеќе на заедничките работи кои ги постигнуваме“, вели Давидовска.

    Таа е од Куманово, тој е од Атина. Работат во Брисел, во Европскиот младински форум. Двајцата потенцираат дека поентата на нивниот проект не бил да се занимаваат со самиот спор, туку да погледнат преку него и да покажат дека постојат многу примери каде ова политичко прашање не се испречило помеѓу младите од двете земји.

    „Разочарувачки е што и по договорот сè уште постои големо противење во Грција. Повеќе протести и политичари кои се напаѓани поради поддршка на договорот. Живеејќи во Брисел, однадвор се чувствував навистина немоќен. Лежев во кревет и гледав како се одвиваат работите на грчките медиуми и си мислев – ‘ова е ужасно’. Постојат и луѓе кои не сакаат да протестираат за ова. Кои сметаат дека ова е чекор во добар правец. Токму затоа со Ивана преку овој проект сакаме да ја прикажеме и таа друга перспектива“, објаснува Константинос.

    „Основната работа која сакавме да ја постигнеме е конкретно да не се бавиме со прашањето за името. Нашиот придонес е како да погледнеме преку, како да ги надминеме физичките и општествените граници меѓу нашите две држави, не само преку споделување приказни и инспирации, туку да поттикнеме и други на соработка“, додава Давидовска.

    Меѓу останатите фото-приказни на изложбата е и меѓуграничната соработка за време на бегалската криза, поддршката на ЛГБТ заедници од двете држави, како и пријателствата создадени на летен камп.

    Ивана и Јоргос објаснуваат дека за македонско-грчкото прашање многу малку се знае надвор од границите на овие држави. Кога ја споделувале идејата со колегите во Европскиот младински форум, ретко кој бил запознаен со ситуацијата. Покрај деценискиот политички спор меѓу нивните земји, велат дека тој никогаш не бил пречка, ниту во нивната професионална соработка, ниту пак во нивното пријателство.

    „Мислам дека секој договор кој води кон помирување на различни страни и поттикнување понатамошен прогрес е позитивен. Ваквиот договор може многу повеќе да придонесе за интеграција на Македонија. Јас сум за повеќе можности на младите, кои нема да имаат потреба да се иселат само поради тоа што немаат никакви можности во нашата држава. Тоа младите го заслужуваат“, вели Давидовска.

    „Настрана од спорот, во културата и поновата историја на регионот, има многу заеднички работи кои не поврзуваат. Ми се чини дека причините за овие, многу силни чувства кај граѓаните од двете држави имаат врска и со начинот на образование. Начинот на кој учиме историја во училиштата. Потребно е да се трудиме помалку да размислуваме за тоа како не формирало минатото и повеќе да гледаме кон иднината и како да ги решаваме прашањата. Клучно за тоа е дијалог и разбирање на перспективите и на другите“, заклучува Константинос.

    Изложбата освен во Скопје, планирано е да се прикаже и во Солун и Брисел. Приказните и фотографиите се достапни и на интернет-страницата на проектот.

    Даниел Евросимоски

  • “Kavanoz ajvar na bashkoi” – Ivana dhe Jorgos nëpërmjet tregimeve ofrojnë vështrim në kontestit maqedonas – grek

    lajmeqytetarë

    Para 5 vjet, maqedonasja Sonja Jovanovska ka njoftuar një djalë nga Greqia gjatë këmbimit rinor në Portugali.  I ka bashkuar kavanoz ajvar i freskët i bërë në shtëpi.  Pesë vjet më vonë jetojnë së bashku në Greqi, komunikojnë në gjuhën angleze dhe ende krijojnë kujtime të përbashkëta duke përzier ajvar.

    “Supozoj, jetët tona do të ishin të mërzitshme pa pyetjen që na e parashtrojnë përditë njerëzit me fytyra të qeshura të cilët i takojmë rastësisht – “Prej nga është ajo?” dhe heshtja e pa këndshme pasi do t’ju përgjigjemi.  Është e pamundur t’i detyrosh njerëzit të të pranojnë dhe të të duan, duke e ditur vetëm origjinën tënde.  Duhet t’ju lejojmë ta njoftojnë personalitetin tonë. Kështu ne, duke u njoftuar, u dashuruam në botët tona të ndryshme dhe krijuam botën tonë të përbashkët”, sqaron Sonja.

     

    Tregimi i saj për dashurinë, është pjesë e ekspozitës “Përtej kontestit” (Beyond Dispute), e cila mbrëmë u hap në Javna Soba në Shkup.  Projekti është ide e aktivistëve Ivana Davidovska dhe Jorgos Konstantinos Haronis, me çka nëpërmjet fotografive dhe dëshmive  sqarohet tregimi dhjetë vjeçar për bashkëpunimin, miqësitë dhe aktivizmin të cilët me vite ndodhin nën hijen e kontestit maqedonas – grek për emrin.

    “Të gjitha tregimet janë impresive në mënyrë të veçantë. Në secilën prej tyre mund të ndaj një citat i cili inspiron dhe i cili tregon se këta njerëz dhe organizata i kanë tejkaluar dallimet dhe kontestet dhe kanë bashkëpunuar dhe kanë mësuar për njëri tjetrin.  Autori i një tregimi thotë: Ajo që nevojitet është t’i qasemi tjetrit me zemër të hapur dhe me mendje të hapur dhe të duash të dëgjosh, dhe jo vetëm të të dëgjojnë”, sqaron Konstantinos.

    “Prisnim tregime nga organizata të cilat kanë pasur projekte të përbashkëta, por na befasoi ajo që pranuam shumë më tepër tregime të cilat flasin për miqësi, për dashuri, për aktivistë të cilët së bashku iniciojnë ndryshime, jo vetëm në shoqëritë e tyre, por edhe më gjerë në rajon.  Në mënyrë plotësuese na befasoi ajo që konstatuam se sa në fakt kemi sfida të përbashkëta dhe probleme me të cilët të rinjtë përballen në të dy vendet.  Pikërisht këtë edhe duam ta mbërrijmë.  Jo vetëm të fokusohemi në punët të cilat na ndajnë, por më tepër në ato punë që duhet t’i arrijmë”, thotë Davidovska.

     

    Ajo është nga Kumanova, ai nga Athina.  Punojnë në Bruksel, në Forumin Rinor Evropian.  Të dy theksojnë se esenca e projektit të tyre nuk ka qenë të merren me vetë kontestin, por të shohin përtej tij dhe të tregojnë se ekzistojnë shumë shembuj tek të cilat kjo  çështje politike nuk paraqitur pengesë për të rinjtë e të dy vendeve.

    “Është dëshpëruese që edhe pas marrëveshjes ende ekziston kundërshtim i madh në Greqi.  Shumë protesta dhe politikanë të sulmuar për shkak të mbështetjes për marrëveshjen. Duke jetuar në Bruksel, nga jashtë ndihesha vërtet i pa fuqishëm.  Qëndroja shtrirë në krevat dhe shikoja se si zhvillohen punët në mediet greke dhe mendoja – “kjo është e tmerrshme”. Ekzistojnë njerëz që nuk dëshirojnë të protestojnë për këtë . Të cilët mendojnë se ky paraqet hap në drejtim të mirë.  Pikërisht prandaj me Ivanën nëpërmjet këtij projekti dëshirojmë të paraqesim edhe perspektivën tjetër”, sqaron Konstantinos.

    “Puna themelore të cilën dëshirojmë ta arrijmë është konkretisht të mos merremi me çështjen e emrit. Kontributi jonë është si të shohim përtej tij, si t’i tejkalojmë kufijtë fizik dhe shoqëror ndërmejt dy vendeve tona, jo vetëm nëpërmjet ndarjes së tregimeve dhe inspirimeve, por edhe të inkurajojmë të tjerë për bashkëpunim”, shton Davidovska.

    Ndër foto – tregimet të tjera në ekspozitë janë edhe bashkëpunimi ndërkombëtar gjatë kohës së krizës refugjate, mbështetja e LGBT komunitetit në të dy vendet, si dhe miqësitë që janë krijuar gjatë kampeve të verës.

     

    Ivana dhe Jorgos sqarojnë se për çështjen maqedonase – greke, dihet shumë pak, jashtë kufijve të këtyre shteteve. Kur e kanë ndarë idenë me kolegët në Forumin Rinor Evropian, rrallë kush ka qenë i njoftuar me situatën. Edhe përskaj kontestit politik dhjetëvjeçar ndërmjet vendeve, thonë se ai asnjëherë nuk ka qenë pengesë, as gjatë bashkëpunimit të tyre profesional, as në miqësinë e tyre.

    “Mendoj se çdo marrëveshje e cila çon drejt pajtimit të dy palëve të ndryshme dhe inkurajimin e progresit të mëtutjeshëm, është pozitive.  Marrëveshja e këtillë mund të kontribuojë më tepër për integrimin e Maqedonisë. Unë jam për më tepër mundësi për të rinjtë, të cilët nuk do të kenë nevojë të shpërngulen vetëm për shkak se nuk kanë aspak mundësi në shtetin tonë.  Këtë e meritojnë të rinjtë”, thotë Davidovska.

    “Duke lënë anash kontestin, në kulturë dhe në historinë më të re në rajon, ka shumë punë të përbashkëta të cilat na bashkojnë.  Kam përshtypjen se shkaqet për këtë, ndjenjat shumë të fuqishme tek qytetarët e të dy vendeve, kanë lidhje edhe me mënyrën e arsimimit.  Mënyra si mësojmë historinë në shkollë. Duhet të përpiqemi të mendojmë më pak për se si na ka formuar e kaluara dhe më tepër të shohim drejt të ardhmes dhe t’i zgjidhim çështjet.  Kruciale për këtë është dialogu dhe mirëkuptimi i perspektivave dhe të tjerëve”, përfundon Konstantinos.

    Ekspozita përveç në Shkup, është planifikuar të prezantohet edhe në Selanik dhe në Bruksel. Tregimet dhe fotografitë janë të qasshme në internet faqen e projektit.

    Daniell Evrosimoski