Со какви проблеми се соочуваат младите – психолозите за менталното здравје

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Средношколците често имаат потреба од советување за проблемите кои ги имаат во семејството, при тоа со чувство дека немаат каде да ги изнесат. Младите за овие работи бараат дискреција поради чувство на лојалност према семејството, но кога малку ќе се фокусира вниманието и именуваат поплаките, може да излезе целата лутина, страв, фрустрација, загриженост, па и бес кон возрасните зошто не се справуваат подобро со ситуацијата.

    Ова е само еден од примерите за најчестите проблеми за кои совет бараат младите луѓе, вели Гордана Блажевска Спиридонова, психолог во гимназијата „Никола Карев“.

    Психологот нагласува дека лутината, која младите ја насобираат со години, често се случува да е поврзана со проблем со родителите. Додава дека детето знае да биде заглавено меѓу двајца родители кои не се согласуваат, минуваат низ развод, расправии или караници.

    „Тие деца може активно да се борат со ваква ситуација, и при тоа да создаваат проблеми во училиштето, во домот, надвор на улица, или се деца кои се тотално повлечени, изолирани, недостапни, веќе (сосема) ја изгубиле довербата на околината и веќе се глуви за средината“, вели таа.

    Преку своите искуства, раскажува дека постојат и ученици кои доаѓаат со дијагноза која самите си ја поставуваат или се идентификуваат со веќе поставената од професионално лице како на пример стравови, панични состојби или опсесивно компулсивно нарушување.

    „Се случило самостојно да дојде ученик со листа од 42 стравови кои ги поседува и за кои бара поддршка како да се ослободи. Учениците често доаѓаат поради проблеми со самодоверба, тие забележаат дека децата со поголема самодоверба, автентична или прикажана, имаат подобар статус и прифатеност меѓу групата врсници отколку децата со помалку самодоверба. Има ситуации кога ќе дојдат средношколки кои бараат совет за врсник, пријател кој е во насилна врска за заеднички да размислат за видот на поддршка кој може да го дадат“, потенцира Блажевска Спиридонова.

    Според неа, процесот е тежок, зошто детето не доаѓа само да побара помош, туку и е во континуиран отпор. Додава дека за добро ментално здравје кај младиот човек најважно е тој да има добро субјективно чувство за себе си.

    „Но, тоа не е едноставно со оглед на промените во хормоналниот состав кои лудуваат и сите емоции со кои се соочува младиот човек во тек на еден час, еден ден, и секако во текот на целата една година“, забележува таа.

    До нивната 10, 12 та години, вели, родителите се најважната група во животот на младиот човек, но на средношколска возраст групата врсници им е се позначајна и им е важно како се согласуваат со врсниците.

    Депресија и анксиозност

    Советничката од ХЕРА, Јасмина Јонуз пак вели дека младите од стручните лица, во поглед на менталното здравје, најчесто бараат помош за анксиозноста.

    „Дефинитивно најчеста тема за која младите бараат помош е анксиозноста, без разлика дали се работи само за кризен период и или растројство од спектарот анксиозни растројства. Чести проблеми се и социјалните односи, партнерските релации и останатите теми кои се актуелни за развојниот период адолесценција“, забележува Јонуз, инаку докторанд по клиничка психологија.

    Според Јонуз, добро е што општеството почнува да има слух за овие проблеми.

    „Да се оди на психолог веќе не е табу и младите се свесни за полезноста од психолошкиот сервис. Едукациите за промоција на менталното здравје, формални и неформални се добар начин за допирање до младите“, вели Јонуз, која е дел и од невладината „Псинапсис“ во која три психолози, коосновачи, работат на промоција на ментално и физичко здравје.

    Од Здружението на студенти по психологија, „Психеско“, во поглед на анксиозноста велат дека таа може да се гледа на два начина, како моментална состојба во одредена ситуација (пред тест на знаење) или пак како нарушување.

    „Некој од начините за регулирање на анксиозноста во конкретни ситуации се внимание на дишењето (најдобар начин е преку кратка водена медитација), кратка прошетка, да се тргнете од ситуацијата која ја предизвикала анксиозноста и да го насочите вашето внимание кон надворешниот свет“, велат од „Психеско“.

    Психологот Блажевска Спиридонова пак се осврнува на проблемот се депресијата кај младите поради промените во расположението и емоциите. Емоциите, вели, се исклучително интензивни и бурни во адолесцентниот период.

    „Психологијата го користи терминот ‘нарцистичка вулнерабилност’ односно ранливост. Младите се толку концентрирани и фокусирани на себе што и најмалиот проблем кој се јавува го доживуваат интензивно, а некоја љубовна авантура која не се завршува добро и во која младите имаат чувство дека не се сакани, тоа можат да го доживеат како крај на светот“, вели таа.

    Во поглед на превенцијата, таа вели дека со учениците изучуваат разлика меѓу два термина – справливост и отпорност. Некои проблеми, нагласува, се решливи и бараат начин за справување, но некои се тешки за решавање и тогаш се работи на градење на она што исто така влијае на ментално здравје – отпорност и издржливост. Тоа е прифаќање на животот со тоа што го носи со цел одржување на добро ментално здравје,  таков каков што е, вели таа.

    „Средината нуди можности за решавање на проблемите, но и поставува многу развојни задачи и секако и огромен број на потешкотии,, кои кога се совладаат, младиот човек ќе излезе од целиот овој процес со добро ментално здравје и добро чувство за себе си. Овој процес не завршува со полнолетството, дури ни со горната граница од 22 години“, нагласува таа.

    Синдром на прегорување (Вurnout syndrome)

    Синдром на прегорување (Вurnout syndrome) е уште еден од проблемите со менталното здравје кај младите кои ги споменуваат нашите соговорници. Од „Психеско“ велат дека наједноставен начин да се препознае оваа состојба е доколку активности кои претходно предизвикувале чувство на задоволство од работа, сега носат истоштеност.

    Психологот од „Никола Карев“ пак забележува дека начинот на живеење во современото општество ја налага потребата за заработка на се повеќе пари за да се одговори на потребите што носи нов стрес и потреба од развивање на нови стрaтегии на справување.

    „Еден психолог го нарекол овој феномен ,,животот на хрчакот “. Знаете како е кај хрчакот, спие, па јаде, па се врти во тоа тркалцето и врти, врти, па спие, па јаде и сето тоа повторно и повторно. Сите сме заглавени, прашањето е дали имате чувство на заглавеност или задоволство поради сегментите од животот коишто ги имаме, така што во превенцијата оди се што ќе го вложи личноста во себе, од можностите кои ги нуди средината , пронаоѓање на лични ресурси и употреба на средината за справување со потешкотиите“, забележува Спиридонова.

    За тоа како да се избегне синдромот на прегорување, нагласува дека многу е важно чувството на лична одговорност на личноста кон себе. Исто така, вели, тука е добрата проценка на своите можности, но ова не е едноставно бидејќи младите не се сигурни колку добро се познаваат себеси.

    „Тие се на возраст кога учат за својот идентитет; кои се нивните предности, кои се нивните недостатоци, особини, интереси оттаму и можности – нешто што можат да го искористат и употребат. Честопати се наоѓаат немоќни за справување со предмети како математика, физика и хемија и се прашуваат „Што ми фали на мене – глуп ли сум“ или пак се справува со општенствените науки , па таму му кажуваат „тебе ти треба општа култура, ама тебе ти недостигаат информации“, честопати критиките со кои ги соочува околината поминува низ едно константно преиспитување ‘колку сум добар’. Можеби моментално мене не ми е добро, но утре е нов ден со нови можности“, вели Блажевска Спиридонова.

    Според анкетата на Радио МОФ која беше објавена на „Инстаграм“ за тоа дали за проблемот кои го имаат би се консултирале со психолог, 222 од младите би побарале помош, додека 31 личност не би го споделиле својот проблем.  Радио МОФ отвори копче  #ШтоТиТежиза одговарање конкретни прашања што ги мачат младите. Група на психолози-психотерапевти ќе дадат стручно мислење и совет на прашања поставени од страна на нашите читатели, а прашањата и одговорот на психологот анонимно ќе бидат објавувани на нашиот сајт.

    Ивана Смилевска

  • Me çfarë probleme ballafaqohen të rinjtë -psikologët për shëndetin mendor

    Gjimnazistët shpesh kanë nevojë për këshillim për problemet që i kanë në familje, gjatë kësaj me ndjenjën se nuk kanë ku t’i nxjerrin. Të rinjtë për këto punë kërkojnë diskrecion për shkak të ndjenjës së lojalitetit ndaj familjes, por kur vetëm pak do të përqendrohet vëmendja dhe fillon numërimi i ankesave, mund të dalë i gjithë zemërimi, frika, frustrimi, brengat, por edhe furia ndaj të rriturve pse nuk e ballafaqojnë më mirë situatën.

    Kjo është vetëm një prej shembujve për problemet më të shpeshta për të cilat kërkojnë këshilla të rinjtë, thotë Gordana Bllazhevska Spiridonova,  psikolog në gjimnazin “Nikolla Karev”.

    Psikologu thotë se zemërimi, të cilën të rinjtë e mbledhin me vite, shpesh ndodh të jetë e lidhur me probleme me prindërit. Ajo shton se fëmija mund të ngecë mes dy prindërve të cilët nuk pajtohen, kalojnë nëpër divorc, grindje dhe zënka. “Ata fëmijë mund të luftojnë në mënyrë aktive me një situatë të tillë, dhe gjatë kësaj të krijojnë probleme në shkollë, në shtëpi, jashtë në rrugë, ose janë fëmijë të cilët tërhiqen plotësisht, të izoluar, të paarritshëm, tashmë (plotësisht) e kanë humbur besimin në rrethin dhe tashëm janë të shurdhër ndaj rrethit”, thotë ajo.

    Përmes përvojave të saja, tregon se ekzistojnë nxënës të cilët vijnë me diagnozë të cilët vetë ja vendosin vetes ose identifikohen me atë që ja kanë përcaktuar personat profesional, si për shembull, frika, gjendjet e panikut ose çrregullim obsesiv kompulsiv.

    “Ka ndodhur që të vijë nxënës me vetë iniciativë me listë prej 42 frika të cilat i posedon dhe për të cilat kërkon mbështetje si të çlirohet prej tyre. Nxënësit vijnë shpesh për shkak të problemeve me vetëbesimin, ata vërejnë se fëmijët me vetëbesim më të madh, autentik apo evident, kanë status dhe pranim më të mirë në mesin e grupeve moshatare sesa fëmijët me më pak vetëbesim. Ka situata kur vijnë gjimnazistë të cilët kërkojnë këshilla për një bashkëmoshatar, për një shok i cili është në lidhje të dhunshme, që të mendojnë së bashku për llojin e mbështetjes të cilin mund ta japin”, tha Blazhevska Spiridonova.

    Sipas saj, procesi është i vështirë, sepse fëmija nuk vjen vetëm të kërkojë ndihmë, por është në rezistencë të vazhdueshme.  Ajo shton se për shëndet të mirë mendor te të rinjtë më e rëndësishme është që ai të ketë ndjenjë të mirë subjektive për vetveten.

    “Por, kjo nuk është e thjeshtë duke marrë para sysh ndryshimet në përbërjen hormonale që çmendin të gjitha emocionet me të cilat ballafaqohet një i ri gjatë një ore, një dite dhe gjithsesi gjatë tërë një viti”, thotë ajo.

    Deri në vitet 10, 12, thotë ajo, prindërit janë grupi më i rëndësishëm në jetën e një të riu, por në shkollë të mesme grupi i moshave ju është gjithnjë më i rëndësishëm dhe u është më e rëndësishme si pajtohen me bashkëmoshatarët e tyre.

    Depresioni dhe ankthi

    Këshilltarja nga HERA, Jasmina Jonuz thotë se të rinjtë nga personat profesional në aspektin e shëndetit mendor më shpesh kërkojnë ndihmë për ankthin.

    “Përfundimisht, temë më e shpeshtë për të cilën të rinjtë kërkojnë ndihmë është ankthi, pa dallim nëse bëhet fjalë vetëm për periudhë krize ose nga spektri i çrregullime ankthi. Probleme të zakonshme janë edhe marrëdhëniet shoqërore, marrëdhëniet e partnerëve dhe temat e tjera të cilat janë aktuale për periudhën zhvilluese të adoleshencës”, thotë Jonuz, doktorant i psikologjisë klinike.

    Sipas Jonuz, është mirë që shoqëria ka filluar të dëgjojë për këto probleme.

    “Të shkosh te psikologu nuk është më tabu dhe të rinjtë janë të vetëdijshëm për përfitimet e shërbimit psikologjik. Edukimi formal dhe joformal për promovimin e shëndetit mendor, është një mënyrë e mirë për të arritur deri te të rinjtë”, thtoë Jonuz, e cila është pjesë e OJQ-së “Psinapsis” tek e cila tre psikologë, bashkëthemelues, punojnë në promovimin e shëndetit mendor dhe fizik.

    Sipas Shoqatës së Studentëve të Psikologjisë, “Psihesko”, në lidhje me ankthin, ata thonë se ai mund të shihet në dy mënyra, si një situatë aktuale në një situatë të caktuar (para një testi të njohurive) ose si një çrregullim.

    Disa nga mënyrat për trajtim të ankthit në situata konkrete janë përqendrimi në frymëmarrje (mënyra më e mirë është përmes një meditimi të shkurtë), një shëtitje e shkurtër, që të tërhiqet nga situata e cila ka shkaktuar ankthin dhe të drejtoni vëmendjen tuaj ndaj botës së jashtme”, thonë nga “Psihesko”.

    Psikologja Blazhevska Spiridonova i drejtohet problemit të depresionit te të rinjtë për shkak të ndryshimeve në humorin dhe emocionet. Emocionet, thotë, janë jashtëzakonisht intensive të forta dhe tronditëse në periudhën e adoleshencës.

    “Psikologjia përdor termin” dobësi narcistike “ose prekshmëri. Të rinjtë janë aq të përqendruar në veten e tyre saqë edhe problemi më i vogël që paraqitet e përjetojnë në mënyrë intensive, ndërkaq një aventurë dashurie që nuk përfundon mirë dhe në të cilën të rinjtë kanë ndjenja se janë të dashuruar mund ta përjetojnë si fundi i botës “. thotë ajo.

    Në drejtim të parandalimit, ajo thotë se nxënësit mësojnë ndryshimin midis dy termeve – përballim dhe rezistencë. Disa probleme, thotë, janë të realizueshme dhe kërkojnë mënyrë për t’u ballafaquar, por disa janë të vështira për tu zgjidhur dhe atëherë bëhet fjalë për ndërtim të asaj që gjithashtu ndikon në shëndetin mendor – rezistencë dhe qëndrueshmëri. Bëhet fjalë për pranimin e jetës në atë mënyrë me qëllim të ruajtjes së shëndetit të mirë mendor, i tillë siç është, thotë ajo

    “Mjedisi ofron mundësi për zgjidhjen e problemeve, por gjithashtu vendos edhe shumë detyra zhvillimore dhe gjithsesi një numër të madh vështirësish” që kur tejkalohen, personi i ri do të dalë nga i gjithë ky proces me një shëndet të mirë mendor dhe ndjenjë të mirë për veten. Ky proces nuk përfundon me moshën madhore, madje as me kufirin e sipërm prej 22 vjetësh”, thotë ajo.

    Sindroma e djegies (Вurnout syndrome)

    Sindroma e djegies (Вurnout syndrome) është edhe një problem tjetër i shëndeti mendor te të rinjtë që i përmendin bashkëbiseduesit tanë. Nga “Psihesko” thonë se mënyra më e thjeshtë për ta njohur këtë gjendje është nëse aktivitetet të cilat më parë shkaktonin ndjenjë kënaqësie nga puna tani janë të lodhshme.

    Psikologu nga “Nikolla Karev” vëren se mënyra e jetesës në shoqërinë moderne imponon nevojën për të fituar sa më shumë para për t’ju përgjigjur nevojave që bartin stres të ri dhe nevojë për zhvillim të strategjive të reja të përballimit.

    “Një psikolog e quajti këtë fenomen “Jeta e brejtësit”. E dini si është me brejtësin, fle, pastaj ha, pastaj rrotullon në atë rrotën, rrotullon e rrotullon, pastaj fle, pastaj ha dhe e gjithë kjo përsëritet. Të gjithë jemi të mbërthyer, pyetja është nëse keni ndjenjën e mbërthimit ose kënaqësisë për shkak të segmenteve nga jeta të cilat i kemi, kështu që në parandalim shkon gjithçka që do ta investojë personi në vete, nga mundësitë të cilat i ofron mjedisi, gjetjen e burimeve personale dhe përdorimin e mjedisit për ballafaqim me vështirësitë, thotë Spiridonova.

    Se si të shmanget sindromi i djegies, ajo thekson se është shumë e rëndësishme ndjenja e përgjegjësisë personale ndaj vetes. Gjithashtu, thotë, këtu është vlerësimi i mirë i mundësive të tyre, por kjo nuk është thjeshtë për shkak se të rinjtë nuk janë të sigurt sa mirë e njohin veten.

    “Ata janë në moshë kur mësojnë për identitetin e tyre; cilat janë përparësitë e tyre, cilat janë mangësitë, vetitë, interesat dhe së këndejmi mundësitë – diçka që mund të shfrytëzojnë dhe të përdorin. Ata shpesh janë të pafuqishëm për tu marrë me lëndë si matematika, fizika dhe kimia dhe pyesin veten “Çfarë më mungon mua -a jam budalla” ose që merren me shkencat shoqërore, ku i thonë “ty të nevojitet kulturë e përgjithshme por ty të mungojnë informacione”, shpesh herë kritikat me të cilat i ballafaqon mjedisi kalon në një rishqyrtim konstant “sa jam i mirë”. Ndoshta nuk jam mirë për momentin, por nesër është një ditë e re me mundësi të reja, “thotë Blazhevska Spiridonova.

    Sipas anketës së Radio MOF të publikuar në “Instagram” për atë nëse do të këshillohen me një psikolog për problemin që kanë, 222 të rinj do të kërkonin ndihmë, ndërsa 31 nuk do ta ndajnë problemin e tyre.  Radio MOF hapi një buton #ШтоТиТежи (çfarë të brengos) për t’iu përgjigjur pyetjeve specifike që i mundojnë të rinjtë. Një grup psikologësh-psikoterapeutë do të japin mendimin profesional dhe këshilla për pyetjet e bëra nga lexuesit tanë, ndërkaq pyetjet dhe përgjigjet e psikologut do të postohen në mënyrë anonime në faqen tonë.

    Ivana Smilevska