ШтоТиТежи: Пред шест месеци ми раскина дечкото, кога ќе го видам сѐ уште имам напади на анксиозност

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Рубриката #ШтоТиТежи постои за одговарање конкретни прашања што ги мачат младите. Група на психолози-психотерапевти ќе дадат стручно мислење и совет на прашања поставени од страна на нашите читатели, а прашањата и одговорот на психологот секој четврток ќе бидат објавувани на нашиот сајт, секако анонимно.

    Здраво, пред 6 месеци ми раскина дечкото. Кога ќе го видам сѐ уште имам напади на анксиозност. Ме фаќа паникa, не можам да размислувам, почнувам да се препотувам и да губам воздух. Како да се справам со реакцијата? Како да продолжам понатаму?

    Ти благодарам што го сподели својот проблем. Раскинувањето на љубовна врска може да предизвика ваква реакција, бидејќи тие релации се многу значајни особено во младоста. Дополнително секоја загуба претставува тежок емотивен процес, но процес од кој излегуваме сменети и со поголемо искуство. Мој впечаток е дека изненадното разочарување и прекин на врската исто така има свое влијание врз начинот на кој реагираш и покрај тоа што поминало одреден период.

    Понекогаш така нагли и ненадејни прекини на релации создаваат чувство на целосна нестабилност. Како да снемало цел еден важен дел од нашиот живот. Од една страна е шокот кој телесно се манифестира онака како што споделуваш преку засилена анксиозност, од друга страна е процесот на разделба кој бара многу подолго време. Вообичаено процесите на разделба траат околу една година. Во тој период доколку процесот биде овозможен ( тоа значи дека ќе бидат дозволени сите чувства што доаѓаат во бранови –од неверување до тага, лутина, страв, збунетост и сл.) тој завршува со прифаќање на загубата и можност да се продолжи понатаму. Токму емоционалниот набој и динамика имаат влијание врз телесните процеси и анксиозноста што ја спомнуваш. Вообичаено анксиозноста се појавува како страв кој преплавува и искуството што го доживуваме личи на една панична состојба, на силно срцебиење и губење на здив.

    Секоја средба со личноста што сме ја загубиле, на било кој начин од асоцијација до реална средба може да покрене лавина од емоции, возбуда и сето тоа да личи на анксиозна реакција.

    Збунетоста може да доаѓа затоа што истовремено со тагата и лутината за прекинот на врската може да се појавуваат фантазии за најубавите моменти од врската или како двајцата ја надминуваат препреката и врската зацелува. Оваа потреба да ги „поправиме“ нештата и „сѐ да биде во ред“ се нормален дел од процесот на разделба. Тие заедно со различните емоции доаѓаат и поминуваат. Впрочем во прифаќањето на разделбата може многу да помогне зачувувањето на убавите моменти и спомени, но и разбирање на она што довело до прекинот.

    Во процесот на прифаќање на разделбата се појавуваат бројни прашања поврзани со врската, со партнерот но најболни се оние поврзани со самата себе: Што се случи? Дали е можно? Зошто се случи сето ова? Што направив за да дојде до ова? Како можеше толку брзо да најде друга?

    Важно е да знаеш дека често врските не прекинуваат заради лични „недостатоци“ на партнерите туку заради различни потреби на партнерите. Тоа значи дека проблемот не е во тебе, твојата личност, туку веројатно многу повеќе во различните потреби што сте ги имале со партнерот во тој момент.

    Твојата искреност, отвореност и јаснотија што ти е потребно за да продолжите понатаму не наишла на реакција од партнерот што би го овозможило продолжувањето на врската. Исто така она на што ти инсистираш е довербата и тоа е навистина една од најважните темели за добра релација. Доколку тоа партнерот не е спремен да го прифати како еден од најважните предизвици во врската тогаш прашање е дали е воопшто добар партнер за тебе.

    Младоста е возраст кога љубовните врски се едно од најважните полиња во кое истражуваме за себе. Од тоа што го напиша можам да забележам дека имаш доста јасна слика за тоа што сакаш и што ти треба. Тоа не е секогаш така со сите и на многумина им треба подолг пат на себеспознавање и повеќе врски за да можат да го откријат.

    Се надевам дека овие зборови ќе имаат смисла за тебе и можеби ќе ти помогнат да разбереш што ти се случува и низ што минуваш. Те поддржувам да го дозволиш овој процес низ кој минуваш и од него да излезеш уште посигурна за она што ти треба и го сакаш во градењето на партнерски врски.

    Одговара Ана Блажева, психотерапевт во Здружение за психологија и психотерапија – Психотерапика. Работи како научен соработник-доцент при Институтот за општествени и хуманистички науки – Скопје. Има дипломирано психологија, а потоа магистрирано социологија и родови студии и е доктор по студии на култура. Своето образование во гешталт психотерапија го има стекнато во Гешталт институт – Скопје. Како психотерапевт се развива преку постојано стручно усовршување и размена со колеги од областа.

    Фотограф: Борче Поповски

  • ÇfarëTëRëndon: Para gjashtë muaj më la i dashuri, kur e shoh ende kam sulme ankthi

    Rubrika #ÇfarëTëRëndon ekziston për të dhënë përgjigje në pyetje konkrete, të cilat i mundojnë të rinjtë. Një grup psikologë – psiko – terapeutikë do të japin mendim profesional dhe këshilla për pyetje të parashtruara nga lexuesit tanë, ndërsa pyetjet dhe përgjigjja e psikologut çdo të enjte do të publikohen në ueb faqen tonë, sigurisht në mënyrë anonime.

    Përshëndetje, para 6 muaj i dashuri, më la. Kur e shoh, ende kam sulme ankthi.  Më kap panik, nuk mund të mendoj, filloj të djersit dhe humb frymën.  Si të ballafaqohem me reagimin?  Si të vazhdoj më tutje?

    Të faleminderit që e ndave me ne problemin tënd.  Shkëputja e lidhjes dashurore mund të shkaktojë reagim të këtillë, sepse ato relacione janë shumë të rëndësishme, në veçanti në rini.  Në mënyrë plotësuese çdo humbje paraqet proces të rëndë emocional, por proces nga i cili dalim të ndryshuar dhe me përvojë më të madhe.  Përshtypja ime është se dëshpërimi i befasishëm dhe ndërprerja e lidhjes, gjithashtu ka ndikimin e vet mbi mënyrën se si reagon edhe përpos asaj se ka kaluar periudhë e caktuar.

    Ndonjëherë ndërprerje të përnjëhershme dhe të papritura të relacioneve, krijojnë ndjenjën e pa qëndrueshmërisë së plotë.  Sikur është zhduku një pjesë e tërë, e rëndësishme nga jeta juaj. Nga njëra anë tronditja që nga aspekti trupor manifestohet ashtu siç e përshkruan nëpërmjet ankthit të përforcuar, nga ana tjetër është procesi i ndarjes i cili kërkon kohë më ta gjatë.  Zakonisht proceset e ndarjes zgjatin rreth një vjet.  Gjatë kësaj periudhe, nëse procesi mundësohet (kjo do të thotë se do të lejohen të gjitha ndjenjat që vijnë si valë – nga mosbesimi deri në pikëllim, hidhërim, frikë, huti etj.) ai përfundon me pranimin e humbjes dhe mundësisë të vazhdohet më tutje.  Pikërisht shqetësimi emocional dhe dinamika ndikojnë mbi proceset trupore dhe mbi ankthin që e përmend.  Zakonisht, ankthi paraqitet si frikë e cila të kaplon dhe përvoja që e përjetojmë ngjason në një gjendje panik, zemra rreh më fuqishëm dhe humbim frymën.

    Çdo takim me personin që e kemi humbur,  në cilën do mënyrë të asociacionit deri në takim real, mund të nxisë një sërë emocione, shqetësim dhe e gjithë kjo të ngjajë në reagim ankthi.

    Hutimi mund të vijë sepse njëkohësisht me pikëllimin dhe hidhërimin për ndërprerjen e lidhjes mund të paraqiten fantazi për momentet e bukura nga lidhja ose si të dy e kalojnë pengesën dhe lidhja shërohet.  Kjo nevojë për ti “korrigjuar” gjërat dhe “gjithçka të jetë në rregull” janë pjesë normale e procesit të ndarjes.  Ato së bashku me emocione të ndryshme, vijnë dhe kalojnë.  Në fakt, në pranimin e humbjes mund të ndihmojë shumë ruajtja e momenteve të bukura dhe kujtimeve, por edhe kuptimi i asaj që ka çuar drejt ndërprerjes.

    Në procesin e pranimit të ndarjes, paraqiten shumë çështje që kanë të bëjnë me lidhjen, me partnerin por më të dhimbshme janë ato në lidhje me vetveten:  Çfarë ndodhi? A është e mundur? Pse ndodhi e gjithë kjo? Çfarë bëra që të vijë deri te kjo? Si ka mundësi kaq shpejtë të gjejë dikë tjetër?

    Është me rëndësi të dish se shpesh, lidhjet nuk ndërpriten për shkak të “mangësive” personale të partnerëve por për shkak të nevojave të ndryshme të partnerëve.  Kjo do të thotë se problemi nuk është tek ti, tek personaliteti, por me siguri shumë më tepër në nevojat e ndryshme që i keni pasur me partnerin në atë moment.

    Sinqeriteti tënd, transparenca dhe qartësia që të nevojitet për të vazhduar më tutje nuk ka hapur në reagim nga partneri, gjë që do të kishte mundësuar vazhdimin e lidhjes.  Gjithashtu, ajo për të cilën ti insiston është besimi dhe kjo është vërtet një nga themelet më të rëndësishëm për relacion të mirë.  Nëse partneri nuk është i gatshëm ta pranojë këtë si një nga sfidat më të rëndësishme të lidhjes, atëherë shtrohet pyetja nëse ai është partner i mirë për ty.

    Rinia është moshë kur lidhjet e dashurisë janë një nga fushat më të rëndësishme në të cilën hulumtojmë për veten. Nga kjo që e ke shkruar mund të vërej se ke paraqitje shumë të qartë për atë se çfarë dëshiron dhe çfarë të duhet.  Kjo nuk ndodh gjithmonë me të gjithë dhe shumicës i duhet rrugë më e gjatë e vetë zbulimit dhe më tepër lidhje që të mund ta zbulojnë.

    Uroj që këto fjalë të kenë kuptim për ty, dhe ndoshta do të ndihmojnë të kuptosh çfarë po të ndodh dhe nëpër  çfarë po kalon.  Të inkurajoj ta lejosh këtë proces nëpër të cilin kalon dhe nga ai të dalësh edhe më e sigurt në lidhje me atë që të duhet dhe atë që e dëshiron në ndërtimin e lidhjeve me partnerin.

    Përgjigjet Ana Bllazheva, psiko terapeut në Shoqatën për Psikologë dhe psikoterapi – Psikoterapika.  Punon si bashkëpunëtore shkencore – docent pranë Institutit për Shkenca shoqërore dhe humane – Shkup.  Ka diplomuar psikologji, ndërsa më pas magjistron në sociologji dhe studime gjinore dhe është doktor i studimeve të kulturës.  Arsimin e vet në geshtalt psikoterapi e ka ftuar në Geshtalt Instituti – Shkup.  Si psikoterapeut zhvillohet vazhdimisht nëpërmjet aftësimit të vazhdueshëm profesional dhe këmbimit të përvojave me kolegët e fushës.

    Fotograf:  Borçe Popovski