ШтоТиТежи: Мајка ми е социопат

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Рубриката #ШтоТиТежи постои за одговарање конкретни прашања што ги мачат младите. Група на психолози-психотерапевти ќе дадат стручно мислење и совет на прашања поставени од страна на нашите читатели, а прашањата и одговорот на психологот секој четврток ќе бидат објавувани на нашиот сајт, секако анонимно.

    Станува збор за мајка ми. Прочитав на интернет и ги опфаќа сите точки на дефиниција за социопат. Ама ситуацијата е сериозна. Стигнуваме до момент да се лаже и да не се плаќаат сметки, да се нема никаква одговорност ниту пак чувство на грижа. Секој ден ми е се поголем пекол и не знам на што се е спремна, а не е свесна за тоа. Не става мене и брат ми на одвратни позиции и не понижува секако. Краде пари буквално, пари кои се тргнати за кредитот и остануваме на нула. Постојат милион вакви ситуации. И нема излез, не е во состојба да живее сама, а ние не сакаме да живееме со неа.

    Дали и како се третира социопатија? Како на најлесен начин да се оттргнам од неа. Не можам да се фокусирам ниту на работа, ниту во врска или социјален живот. А морам. Само одам надолу живеејќи со неа. Веќе немам ни никакви чувства за неа.

    Здраво,

    Најпрво би сакала да ти се заблагодарам што го сподели твоето прашање со нас. Барањето помош за ситуации кои ни тежат е првиот и најважен чекор кон решавање на истите. Всушност, не постои нерешлива ситуација сè додека си спремен да трагаш по решението.

    Кога станува збор за семејните релации, тие се најчесто најинтензивен извор на фрустрација затоа што семејството е нашиот прв круг на социјализација, а родителите се првите модели од кои учиме и на кои се угледуваме. Доколку добро разбирам, во случајов станува збор за проблематичен однос со мајката, чија што состојба, како што велиш, се совпаѓа со дефиницијата за социопатија.

    Од моето искуство, а и практика би сакала да споделам со тебе дека денес имаме достапност до многу информации во врска со психичките состојби во кои се наоѓаме ние и нашите блиски, но тоа според мене само ја отежнува работата и прави стереотипизација на истите, до која свесно или несвесно се држиме за полесно да објасниме нечие однесување. Да почнеме со замена на термините како би ја олесниле ситуацијата. Да кажеме дека ситуацијата во која се наоѓаш за тебе е проблематична, а однесувањето на твојата мајка не ги задоволува твоите потреби и претставува извор на фрустрација во твоето секојдневие. Го пишувам ова, најповеќе затоа што на сите ни е полесно да користиме термини како анксиозност наместо вознемиреност, депресија наместо тага, социопатија наместо проблематично однесување и слично. Вака поставените термини изгледаат многу страшно и го прават проблемот да изгледа уште поголем и пострашен.

    Како што можам да забележам, тука се работи за процес на сепарација од родителите кој е сосема нормален за возраста во која се наоѓаш. Од она што го сподели, забележав дека си финансиски независен бидејќи работиш, што може да придонесе кон некаква самоодржливост. Она во кое можеш да гледаш и на кое можеш да работиш е барање поддршка односно како би можел да се поддржиш во процесот на одделување од твоето живеалиште и примарно семејство, како и креирање на средина во која ќе бидеш независен и ќе имаш поголема слобода. Многу е важно во ваквите односи фокусот да биде на нас самите и да трагаме по она што нас ни е потребно. Што те спречува да го напуштиш моменталното живеалиште? Како можеш да се справиш со финансиските предизвици? Какво би сакал да е твоето идно живеалиште? Со кого и дали би сакал да го споделуваш секојдневието, дали можеби би живеел со твојот партнер или пак со твојот брат? Отежнатите релации со семејството не се избор, но избор е како ги креираш твоите останати сегашни и идни релации кои можат многу да те поддржат во надминувањето на оние отежнатите.

    Во однос на релацијата со родителите, тие се личности кои не ги бираме но можеме да избереме да ги прифатиме онакви какви што се. Преку процесот на прифаќање ние бираме да престанеме со обидите да ги промениме нив и да се фокусираме на промена на себе во однос на она што не фрустрира. Практично и да не постои семејство во кое односите се совршени, па затоа сакам да укажам на една апсолутна нормалност при појавата на конфликти во истото. Она што останува на нас е изборот за тоа дали ќе продолжиме да живееме во средина која не нѐ храни и која за нас е токсична, или ќе погледнеме кон алтернативни избори кои би ни донеле задоволство и среќа.

    Многу ти благодарам за споделеното искуство и ти посакувам успех во понатамошното трагање.

    *Одговорот е даден од Тиана Ивановска, дипломиран психолог и психотерапевт под супервизија при Гешталт Институт Скопје. Дипломира во 2017 година на Институтот за психологија при Филозофски Факултет и истата година се запишува на Магистерските студии по Стратегиски менаџмент на човечки ресурси на Еконосмки Факултет при УКИМ. Паралелно 6 години посетува едукација за Гешталт психотерапија при Гешталт Институт Скопје. По дипломирањето работи на повеќе проекти, меѓу кои соработки со невладини организации во сферата на подобрување на менталното здравје кај младите со посебен акцент на адолесценти и студенти. Добитник е на многу сертификати и дипломи за успешна соработка во доменот на психологијата и менталното здравје.

    **Поради технички проблеми прашањата испратени на 18-ти и 19-ти ноември не се пристигнати. Ако сте поставиле прашање во тие денови, ве молиме испратете го повторно.

  • ÇfarëTëRëndon: Nëna ime është sociopat

    Rubrika #ÇfarëTëRëndon ekziston që t’i përgjigjet pyetjeve specifike që i shqetësojnë të rinjtë. Një grup i psikologëve-psikoterapeutëve do të japin mendimin profesional dhe këshilla për pyetjet e bëra nga lexuesit tanë dhe pyetjet dhe përgjigjet e psikologut do të postohen në faqen tonë çdo të enjte, gjithsesi në mënyrë anonime.

    Bëhet fjalë për nënën time. Kam lexuar në internet dhe ajo i përfshin të gjitha përkufizimet e një sociopati. Por situata është serioze. Kemi arritur deri në atë pikë që ku gënjehet dhe nuk paguhet asnjë faturë, duke mos pasur asnjë përgjegjësi ose asnjë ndjesi për kujdes. Çdo ditë më duket si një skëterrë gjithnjë e më e madhe dhe nuk e di se çfarë është në gjendje të bëjë dhe nuk është e vetëdijshme për këtë. Na vë mua dhe vëllanë në pozita të neveritshme dhe na poshtëron në çdo mënyrë. Vjedh para në kuptimin e plotë të fjalës, para të hequra anash për kredi dhe mbetemi në zero. Ekzistojnë miliona situata të tilla. Dhe nuk ka rrugëdalje, nuk është në gjendje të jetojë vetë, ndërsa ne nuk duam të jetojmë me të.

    Vallë trajtohet dhe si trajtohet sociopatia? Si të largohem prej saj në mënyrën më të lehtë. Nuk mund të përqendrohem në punë, as në lidhje ose në jetë shoqërore. Por duhet. Vetëm po marr tatëpjetën duke jetuar me të. Nuk kam më asnjë ndjenjë për të.

    Përshëndetje,

    Në radhë të parë dëshiroj t’ju falënderoj që ndatë pyetjen tuaj me ne. Kërkimi i ndihmës për situatat që na rëndojnë është hapi i parë dhe kryesor për zgjidhjen e tyre. Në fakt, nuk ka situatë të pazgjidhshme për sa kohë jeni të gatshëm të kërkoni zgjidhje.

    Kur bëhet fjalë për marrëdhëniet familjare, ato shpesh janë burimi më intensiv i frustrimeve, sepse familja është rrethi ynë i parë i shoqërizimit dhe prindërit janë modelet e para nga të cilët mësojmë dhe i idealizojmë. Nëse e kuptoj mirë, kjo është një marrëdhënie problematike me nënën, gjendja e së cilës, siç thoni ju, përkon me përkufizimin e sociopatisë.

    Nga përvoja dhe praktika ime do të doja të ndaj me ju që sot kemi qasje në shumë informacione për kushtet psikologjike në të cilat gjendemi ne dhe të dashurit tanë, por për mendimin tim kjo vetëm e bën punën më të vështirë dhe bën stereotipizimin e tyre, tek e cila me vetëdije ose pa vetëdije vendosemi që të shpjegojmë më lehtë sjelljen e një personi. Le të fillojmë duke zëvendësuar termat për ta lehtësuar situatën. Të themi se situata në të cilën gjendesh është problematike për ty dhe sjellja e nënës suaj nuk i plotëson nevojat tuaja dhe paraqet një burim frustrimi në jetën tuaj të përditshme. Po e shkruaj këtë, kryesisht sepse të gjithë e kemi më të lehtë të përdorim terma si ankth në vend të shqetësimit, depresion në vend të trishtimit, sociopati në vend të sjelljes problematike dhe ngjashëm. Termet e vendosura në këtë mënyrë duken shumë të tmerrshme dhe e bëjnë që problemi të duket edhe më i tmerrshëm.

    Siç mund ta shoh, këtu bëhet fjalë për proces të ndarjes nga prindërit që është mjaft normal për moshën në të cilën jeni. Nga ajo që ndave, vërejta që jeni financiarisht e pavarur sepse punoni, gjë që mund të kontribuojë në një vetë-qëndrueshmëri. Ajo në të cilën mund të drejtohesh dhe të punosh është të kërkosh mbështetje, d.m.th, si mund ta mbështesësh veten në procesin e ndarjes nga vendbanimi dhe familja parësore, si dhe krijimin e një ambienti në të cilin do të jesh e pavarur dhe do të kesh më shumë liri. Është shumë e rëndësishme që në marrëdhënie të tilla përqendrimi të jetë te vetvetja dhe të kërkojmë atë që na nevojitet. Çfarë të pengon të braktisësh vendbanimin e tanishëm? Si mund të përballesh me sfidat financiare? Si do të doje të jetë vendbanimi yt i ardhshëm? Me kë dhe nëse do të dëshiroje të ndash rutinën tënde të përditshme, a mund të jetosh me partnerin ose vëllanë tuaj? Marrëdhëniet e vështira me familjen nuk janë zgjedhje, por zgjedhje është se si i krijoni marrëdhëniet tuaja të tanishme dhe të ardhshme që mund t’ju mbështesin shumë në tejkalimin e atyre vështirësive.

    Për sa i përket marrëdhënieve me prindërit, ata janë individë që ne nuk i zgjedhim por mund të zgjedhim t’i pranojmë ashtu siç janë. Përmes procesit të pranimit, ne zgjedhim të ndalojmë përpjekjet për t’i ndryshuar ata dhe të përqendrohemi në ndryshimin e vetvetes mbi atë që na irriton. Praktikisht nuk ka familje në të cilën marrëdhëniet janë të përsosura, prandaj do të doja të vë në dukje një normalitet absolut kur lindin konflikte. Varet nga ne të zgjedhim nëse të vazhdojmë të jetojmë në një mjedis që nuk na ushqen dhe është është toksik për ne, ose të shikojmë zgjedhje alternative që do të na sjellin kënaqësi dhe lumturi.

    Ju faleminderit shumë që ndatë përvojën tuaj dhe ju uroj suksese në kërkimin tuaj të mëtejshëm.

    * Përgjigja është dhënë nga Tijana Ivanovska, psikologe e diplomuar dhe psikoterapiste nën supervision pranë Institutit Gestalt Shkup. Diplomoi në vitin 2017 në Institutin e Psikologjisë në Fakultetin Filozofik dhe në të njëjtin vit regjistron Studimet e Magjistraturës në Menaxhimin Strategjik të Burimeve Njerëzore në Fakultetin e Ekonomisë në UKIM. Gjashtë vjet paralelisht viziton edukim për Geshtalt Psikoterapi pranë Geshtalt Institutit Shkup Pas diplomimit punon në disa projekte, ndër të cilat bashkëpunime me OJQ në fushën e përmirësimit të shëndetit mendor të të rinjve me theks të veçantë në adoleshentët dhe studentët. Është fituese e shumë certifikatave dhe diplomave për bashkëpunim të suksesshëm në fushën e psikologjisë dhe shëndetit mendor.

    ** Për shkak të çështjeve teknike, pyetjet e dërguara më 18 dhe 19 nëntor nuk kanë arritur. Nëse keni parashtruar pyetje në ato ditë, ju lutemi dërgojini përsëri.