Сергеј Дамовски, уметник: „Сечени, лепени, монтирани. Издишани“ е поттик за менување на работите во земјата

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Уметникот, даскал и планинар Сергеј Дaмовски на 18 јануари во галеријата „Колектив“ ќе ја претстави изложбата „Сечени, лепени, монтирани. Издишани“.

    Се работи за личен светокруг на емоциите на Дамовски. Изложбата од 20-ина дела е спремана во последните три години. Направена е од скици, цртежи што ги работел на времето и, на некој начин, сметал дека треба да им се даде нов живот.

    Произлегува од она „Сечени, лепени, монтирани“ како иницијација за поправање на нештата во Македонија. Сепак, вели тој, гледаме дека малку сме „издишани“ во тоа „поправање“. Затоа е таа спојка.

    „Моите слики ја претставуваат мојата емоција. Нормално, тоа е секогаш многу субјективно. Субјективното мислење го имаме сами за себе. Но, ако сакаме да сториме нешто подалеку од тоа, мораме да бидеме објективни и да ја видиме вистината – пред носот. Сакаме или не сакаме да ја видиме? Тогаш правиме чекори за општ добробит. Тие чекори се мојата уметност“, вели Дамовски во разговор за Радио МОФ.

    „Сечени, лепени, монтирани“ е можеби популарен наслов, сепак, нагласува тој, претставува и желба да се смени примитивизмот што го попримиле институциите низ децениите, но и општата граѓанска инертност и необразованост.

    „Правам муабет за просвета. Ако сакаме нешто да смениме, треба да ги засукаме ракавите и да направиме нешто од тоа. ‘Тоа нешто’ има план. Тој план го имам, го имаме неколку луѓе кои предаваат уметност. Даден е во Биро за развој на образование, уште пред 5-6 години, но немаме никаков одговор. Сметам, за менување на работите е важно во себе да имаш храброст. Ако ја имаш храброста – тогаш ќе смениш. Двајца луѓе, тројца, петорица… И ќе ја движат целата работа. Ако нема поддршка, тогаш е многу потешко“, нагласува Дамовски, потврдувајќи дека апсолутно е потребно паралелно да се придвижуваат и културните и образовните процеси.

    Затоа, изложбата „Сечени, лепени, монтирани. Издишани“ е уште еден поттик за менување на работите во земјава.

    Уметноста, визуелната уметноста секогаш била негова водилка. Начинот на кој ќе се изрази визуелно, вели тој, бил многу бил полесен отколку да напише три-четири-пет зборови. Да срочи текст.

    „Текстот е многу комлициран, носи свои работи, својства, ама мене уметноста ми е многу лесна. Кога ќе фатам да работам – многу ми е лесно! Тоа го имам во ‘малите прсти’“, нагласува уметникот.

    Освен што низ јавноста е познат како вајар и уметник со бројни изложби, но и активен учесник во културното творештво во земјава, Дамовски од 2013 до 2015 беше и претседател на Друштвото на ликовни уметници на Македонија. Исто така, работи и како професот во гимназијата „Орце Николов“ во Скопје.

    Околу даскалството, потенцира дека „не бега од тоа, туку го носи со себе“.

    „Тоа е многу добра шанса. Мојата шанса е дека работам со млади луѓе, со отворени срца, само треба да им кажеш што е креативност. Не ‘што е уметност’. Туку кое е креативното мислење. Значи, кога ќе разговараме за филозофија на креативно мислење, тоа е ‘тој час’. Бидејќи во уметноста со еден час да ги учам како да се нацрта ова или она – нема шанси. Можам само да ги научам што е ликовен јазик, што е ликовна естетика и кое е креативното мислење. Ако креативното мислење го разберат како прав начин, а го разбираат и се многу умни, тогаш целта е остварена“, нагласува уметникот.

    Според Дамовски, не е тој професор по ликовно за да цртаат дедомразовци, партизани, германци, барок, лево-десно. Туку, онаа, другата работа. На некој начин, да иницира младите да размислуваат креативно.

    „Најмногу дијалог што имам со децата е ‘што значи апстракција’. Додека не им објасниш што е апстракција, не можат да ја разберат. Затоа што секоја чкртка не е апстракција. Туку е состојба на духот“, констатира Сергеј Дамовски.


    Бојан Шашевски

     

  • Sergej Damovski, piktor: “Të prera, të ngjitura, të montuara. Pa frymë” është nxitje për ndryshimin e gjërave në vend

    LAJME , KULTURË

    Piktori, skulptori dhe alpinisti Sergej Damovski do të paraqesë ekspozitën “Të prera, të ngjitura, të montuara. Pa frymë” në galerinë “Kolektiv” më 18 janar.

    Ka të bëjë me rrethin personal të emocioneve të Damoskit. Ekspozita e 20 veprave është përgatitur në tre vitet e fundit. Është bërë nga skica, vizatime që i ka punuar me kohë dhe në njëfarë mënyre, mendonte se atyre u duhej një jetë e re.

    Buron nga ajo që është “Të prera, të ngjitura, të montuara” si iniciativë për t’i riparuar gjërat në Maqedoni. Megjithatë, thotë ai, ne shohim se jemi pak “pa frymë” në këtë “korrigjim”. Prandaj është kjo lidhëse.

    “Pikturat e mia përfaqësojnë emocionet e mia. Normalisht, ajo është gjithmonë shumë subjektive. Kemi mendim subjektiv për veten tonë. Por nëse duam të bëjmë diçka larg nga ajo, duhet të jemi objektiv dhe të shohim të vërtetën – para hundës sonë. Deshëm apo nuk deshëm ta shohim atë? Pastaj ndërmarrim hapa për të mirën e përgjithshme. Ato hapa janë arti im, “tha Damovski në një fjalim në Radio MOF.

    “Të prera, të ngjitura, të montuara” është ndoshta një titull popullor, megjithatë, thekson ai, është gjithashtu një dëshirë për të ndryshuar primitivizmin që institucionet kanë adoptuar gjatë dekadave, por edhe gjendje inerte e përgjithshme shoqërore dhe e pa edukuar.

    “Po bëj muhabet për arsimin. Nëse duam të ndryshojmë diçka, duhet të përveshim mëngët dhe të bëjmë diçka për këtë. ‘Kjo gjë’ ka plan. Këtë plan e kam, e kemi disa njerëz që ligjërojmë art. Ai u dorëzua në Byronë për Zhvillimin e Arsimit, 5-6 vjet më parë, por nuk kemi përgjigje. Mendoj se për t’i ndryshuar gjërat është e rëndësishme të keni guxim në vete. Nëse keni guximin – atëherë do të ndryshoni. Dy njerëz, tre, pesë, dhe ata do ta lëvizin të gjithë punën. Nëse nuk ka mbështetje atëherë është shumë më e vështirë “, thekson Damovski, duke sugjeruar se është absolutisht e nevojshme t’i lëvizësh paralelisht proceset kulturore dhe arsimore.

    Prandaj, ekspozita “Të prera, të ngjitura, të montuara. Pa frymë” është edhe një tjetër nxitje për ndryshimin e gjërave në vend.

    Arti, arti vizual gjithmonë ka qenë udhërrëfyesi i tij. Mënyra se si ai do të shprehet ana vizuale, thotë ai, do të ishte shumë më e lehtë se sa të shkruante tre, katër ose pesë fjalë. Të përgatisë tekst.

    “Teksti është shumë i komplikuar, mbart gjërat e veta, vetitë, por arti për mua është shumë i lehtë. Kur filloj të punoj – më vjen shumë e lehtë! Këtë e kam në “gishtërinjtë e vegjël”, theksoi artisti.

    Përveçse duke qenë i njohur në publik si skulptor dhe piktor me ekspozita të shumta, është edhe pjesëmarrës aktiv në punën kulturore në vend, Damovski nga viti 2013 deri në vitin 2015 ishte gjithashtu president i Shoqatës së Artistëve të Maqedonisë. Gjithashtu punon si profesor në Shkollën e Mesme “Orce Nikolov” në Shkup.

    Për mësimdhënien, thekson se “ai nuk largohet nga ajo, por e merr me vete”.

    “Ky është një shans shumë i mirë. Shansi im është që unë të punoj me të rinjtë, me zemra të hapura, vetëm duhet t’u tregosh se çfarë është krijimtaria. Jo se ‘çfarë është arti’. Por çfarë është mendimi krijues? Pra, kur flasim për filozofinë mendimit krijues, është ‘ajo orë’. Sepse në artin për një orë nuk i mësoj dot si ta vizatojë këtë apo atë – s’ka asnjë mundësi. Mund vetëm t’u mësoj atyre atë që është gjuha vizuale, çfarë është estetika vizuale dhe çfarë është mendimi krijues. Nëse ata e kuptojnë të menduarit krijues si mënyrën e drejtë, e kuptojnë atë dhe janë shumë të zgjuar, atëherë qëllimi arrihet “, thekson artisti.

    Sipas Damovskit, ai nuk është profesori i artit që të pikturoj babadimra, partizanë, gjermanë, barok, majtas-djathtas. Por ajo gjëja tjetër. Në një mënyrë, për t’i inkurajuar të rinjtë të mendojnë në mënyrë krijuese.

    “Dialogu më i madh që kam me fëmijët është ‘çfarë do të thotë abstraksioni’. Deri sa nuk ja shpjegoni se çfarë është abstraksioni, ata nuk mund ta kuptojnë atë. Sepse çdo shkarravinë nuk është abstraksion. Këtu është gjendja e shpirtit “, konstatoi Sergei Damovski.

    Bojan Shashevski