[Интервју] Учењето напамет припаѓа на минатиот век, потребно е вреднување на креативноста

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Во македонскиот образовен систем речиси да не постојат начини за лоцирање на „генијалните“ деца и нивно водење низ школувањето. Ова, пак, понатаму влијае врз развивањето на нивниот талент, потпретседателка на Менса Македонија, Јасмина Џуровска Блажеска.

    Станува збор за меѓународна организација основана во Оксфорд во 1946 година, чија цел е идентификување на натпросечно интелигентните луѓе од секоја нација и секоја област на човековото живеење и нивно поврзување. Македонија е најмладата членка во семејството на Менса и е единствена во државата овластена за мерење на нивото на интелигенција.

    Зборувајќи за идеите на оваа организација, Џуровска Блажеска во интервју за Радио МОФ вели дека секое дете има поинаков тип на интелигенција и поинаков став кон учењето на одреден предмет. Според неа, професорите се тие кои треба да се обучат да ги ценат и согледаат, поттикнат и развиваат различностите кај секое дете, со цел тоа да стане личност која е сигурна во себе, своите квалитети и аспирации.

    Јасмина Џуровска Блажеска

    „Нашиот образовен систем не поттикнува логичко размислување и не вреднува креативност, индивидуален приод и ученици кои имаат „свои решенија“ и „свои начини“ на приоѓање и анализа на одредена тематика која се изучува на часот“, вели Џуровска Блажеска.

    Како професорка по математика и физика во приватната гимназија „НОВА“ таа забележува дека само професор кој работи со љубов кон професијата и кон децата може сосема да се вложи себе си и да му помогне на секој свој ученик да се изрази на својот начин.

    „Учењето напамет припаѓа на минатиот век, а такво учење ценат само професори кои не си ја знаат работата“, нагласи Џуровска Блажеска, чувствувајќи се среќна што работи во приватно училиште, бидејќи како што вели, само така има привилегија да користи современи начини на школување кои се во тек со светските трендови.

    За неа, најважно е школувањето да овозможи градење на личности кои во иднина полесно ќе се вклопат во општеството и во она што ќе се очекува од нив во некоја нивна идна професија.

    Во 18-годишното постоење на Менса Македонија, тестот за интелигенција го положиле вкупно 780 луѓе. Организацијата брои 550 членови, од кои најмладиот има 18 години, а најстариот 80 години.

    Тестот за интелигенција на Менса, појаснува Џуровска Блажеска, се состои од 45 прашања за кои има време од 20 минути да бидат решение. Сите прашања се состојат од 8 фигури/слики за кои треба да се пронајде одредена последователност и да се заокружат од 6 понудени одговори која е деветтата фигура која следува во низата. Секој над 16 години има право најмногу три пати да го полага тестот, кој чини 300 денари.

    „Во светот постојат тестови на интелигенција и за мали деца, а тие се показател за нивната надареност во одредена област. Се надеваме, и работиме на тоа во иднина и ние да ги воведеме овие тестови, па во соработка со образовните институции да се изработат проекти за пронаоѓање на надарени млади луѓе, соработување со нивните наставници и родители и работа на нивните таленти“, се надева Џуровска Блажеска.

    Сепак според неа, клучно во развојот на детето е уште од најрана возраст тие да учествуваат во школски и воншколски активности, како учество во секции, спорт, уметностите, работа на развивање на логиката и снаоѓање во просторот.

    „Можеби добра возраст за да се започне со било какви тестирања е 5-6 годишна возраст кога детето има способност да се фокусира и да следи прашања, слики, говор и сл. Потоа може да се следи и да му се помага во развивање на своите способности, од страна на родителите, а и наставниците“, забележува професорката.

    Но, во јавноста за интелигенцијата често постои погрешно сфаќање. Џуровска Блажеска појаснува дека нивото на IQ нема никаква врска со познавање од општа култура, начитаност, фактографско знаење или дипломи.

    „Уште помалку со „успешност“ во животот онака како што се разбира кај нас – да се збогати некој искористувајќи ги дупките во системот“, додава таа.

    Нивото на интелигенција во тестот на Менса се определува како високо над просекот доколку со резултатот спаѓате во горните 2% од светската популација. Во моментов со тестот кој Менса Македонија го врши, за да се стекне одредена личност со правото да станет член на организацијата потребно е коефициентот на интелигенција да биде над 131.

    Сепак, кога станува збор за училишните тестови, Џуровска Блажеска се залага повеќе за тестирање преку проектни задачи, осмислени така што ученикот ќе се изрази со истражување и свои решенија, презентации, научниот метод, математички пристап и примена на знаењата во реален проблем/ситуација од околината.

    „Учење факти напамет на идните генерации не им е неопходно, фактите ним им се лесно достапни, но нивното комбинирање, примена, надградба, е тоа е она што утре треба да се вреднува. Затоа правам такви тестирања на моите часови“, објасни таа.

    Нејзината цел, како што вели, е ученикот да е задоволен за време на часот и да биде активен.

    „… Да се чувствува безбедно и удобно во таа средина за сосема да се „отвори“, да прашува секакви прашања, да дава свои идеи, да е гласен и активен, постојано да има храброст да дискутира, да е на табла, да нема страв од тест, да нема страв од професор, ниту од соучениците, никогаш да нема срам дека греши… Во таква атмосфера се работи и се постигнува многу високо ниво на знаење, амбиција, соработка меѓу учениците, љубов кон тој предмет“.

    Особините што ги поседува една интелигентна личност е способноста да се снајде во секоја ситуација, да ги согледа од многу аспекти сите страни на одреден проблем, да е свесен за себе, другите и околината. Исто така, интелигентниот човек има способност брзо да се стекнува со знаења, вештини и да биде многу снаодлив во нивна примена во реални ситуации. Ова значи дека интелигентниот човек многу добро го користи својот ум. Вака Џуровска Блажеска опишува една интелигентна личност.

    „Во Менса постојат ткн. СИГ-ови (special interest group) во кои се „вмрежуваме“ според нашите хобија и интереси. На пример, едни сакаат друштвени игри, па се собираат и играат шах, скребл, го и слично. Други се дружат по астрономска линија, и секој аспект по кој луѓето сакаат да комуницираат се трудиме да биде афирмиран и реализиран“, вели таа.

    Меѓутоа, на прашањето дали постои начин за да се подобри нивото на интелигенција таа има поделено мислење.

    „Многу модерни теории и истражувања се насочени кон тоа да Ве научат како да ја зголемите својата интелигенција преку; слушање Моцарт, сликање или свирење на музички инструмент, танцување и координација во просторот, играње на логички компјутерски игри, учење на геометрија, решавање задачи и тн. Сепак, според нашето скромно искуство, не сме биле сведоци на некои значителни промени во коефициентот на интелигенција кај луѓето кои се тестираат повеќе од еднаш“, појаснува таа.

    Идејата на Менса е да не дискриминира, посочува Џуровска Блажеска.

    „Податоците од тестирањата се тајни, ниту ние кои сме членови не знаеме кој колкав коефициент на интелигенција има, сите сме исти. Самиот збот Менса значи „маса“ како кружна маса каде сите се рамноправни. Целта ни е дружење, промоција, пронаоѓање и развивање на интелигенцијата во нашата држава“, заклучува таа.

    Емилија Петреска

    *Текстот е напишан во склоп на проектот „На час“, чии активности се финансирани и се спроведуваат во партнерство со Фондација Отворено општество – Македонија.

  •  

    [Intervistë] Mësimi përmendësh i takon shekullit të kaluar, duhet të vlerësohet kreativiteti

    Në sistemin arsimor maqedonas pothuajse nuk ekzistojnë mënyra për zbulimin e fëmijëve “gjenial” dhe udhëheqjen e tyre në shkollim. Kjo, nga ana tjetër, ndikon mbi zhvillimin e talentit të tyre, nënkryetare e Mensa Makedonija, Jasmina Xhurovska Bllazheska.

    Bëhet fjalë për organizatë ndërkombëtare të themeluar në Oksford në vitin 1946, qëllimi i së cilës është të identifikohen personat me inteligjencë mbi mesataren nga çdo komb dhe secila fushë e jetës njerëzore dhe lidhja e tyre. Maqedonia është anëtarja më e re në familjen e Mensa dhe është e vetmja në vend e autorizuar për matjen e nivelit të inteligjencës.

    Duke folur për idetë e kësaj organizate, Xhurovska Bllazheska në intervistë për Radio MOF thotë se çdo fëmijë ka tip të ndryshëm të inteligjencës dhe qëndrim më ndryshe ndaj mësimit për një lëndë të caktuar. Sipas saj, profesorët janë ata të cilët duhet të trajnohen ti vlerësojnë dhe ti shohin, inkurajojnë dhe zhvillojnë dallimet te çdo fëmijë, me qëllim ai fëmijë të bëhet person i sigurt në vete, në cilësitë dhe aspiratat e veta.

    “Sistemi jonë arsimor, nuk inkurajon mendimin logjik dhe nuk vlerëson kreativitetin, qasjen kreative dhe nxënësit që kanë “zgjidhjet e veta” dhe “mënyrat e tyre” të qasjes dhe analizës ndaj një tematike të caktuar e cila mësohet në orë”, thotë Xhuroovska Bllazheska.

    Si profesoreshë e matematikës dhe fizikës në gjimnazin privat “NOVA” ajo thekson se vetëm profesor i cili punon me dashuri ndaj profesionit dhe ndaj fëmijëve krejtësisht mund të investojë veten dhe ti ndihmojë secilit nxënës të shprehet në mënyrën e vet.

    “Mësimi përmendësh i takon shekullit të kaluar, ndërsa mësim të tillë, vlerësojnë vetëm profesorët të cilët nuk e dine punën”, theksoi Xhurovska Bllazheska, duke shprehur ndjenjën e kënaqësisë që punon në shkollë private sepse siç thotë, vetëm ashtu ka privilegjin të përdorë mënyra moderne të shkollimit të cilat janë në rrjedhë me trendet botërore.

    Për të, më me rëndësi është shkollimi të mundësojë ndërtimin e personave të cilët në të ardhmen më lehtë do të përputhen në shoqëri dhe në atë që pritet prej tyre në ndonjë profesion të tyre të ardhshëm.

    Gjatë 18 viteve ekzistim të Mensa Makedonija, testin e inteligjencës e kanë kaluar gjithsej 780 persona.  Organizata numëron 550 anëtarë, prej të cilëve më i vogli është 18 vjeç, ndërsa më i moshuari 80 vjeç.

    Testi i inteligjencës i Mensa, sqaron Xhurovska Bllazheska, përbëhet nga 45 pyetje për të cilat ka kohë prej 20 minuta në dispozicion që të zgjidhen.  Të gjitha pyetjet përbëhen nga 8 figura. fotografi për të cilat duhet të gjendet një konsekuencë e caktuar dhe të rrumbullakohen prej 6 përgjigje të ofruara cila është figura e nëntë e cila vijon.  Secili mbi moshën 16 vjeç ka të drejtë më së shumti tre here të plotësojë testin , i cili kushton 300 denarë.

    “Në botë ekzistojnë teste të inteligjencës edhe për fëmijë të vegjël, ndërsa ato janë indikator për predispozitat e tyre në fushë të caktuar. Shpresojmë dhe punojmë se në të ardhmen edhe ne do ti vendosim këto teste, dhe në bashkëpunim me institucionet arsimore të cilat do të përpilojnë projekte për zbulimin e personave të rinj të talentuar,  bashkëpunimi me arsimtarët e tyre dhe prindërit dhe punë në lidhje me talentet e tyre”, shpreson Xhurovska Bllazhevska.

    Sipas saj, kryesore për zhvillimin e fëmijës është që në moshë të re ata të marrin pjesë në aktivitetet shkollore dhe jashtë shkollore, si pjesëmarrje në seksione, sport, art, punë për zhvillimin e logjikës dhe si të gjinden në hapësirë.

    “Ndoshta  moshë e mirë që të fillohet me çfarë do lloj testimi të këtillë është mosha 5- 6 vjeç kur fëmija ka aftësi të fokusohet dhe të ndjekë pyetje, fotografi, fjalë dhe ngjashëm. Pastaj mund të vëzhgohet dhe ti ndihmohet në zhvillimin e aftësive të tij, nga prindërit, por edhe arsimtarët”, tha profesoresha.

    Por, në publik në lidhje me inteligjencën shpesh ekziston kuptim i gabuar.  Xhurovska Bllazheska sqaron se niveli i IQ nuk ka aspak lidhje me njohjen e kulturës së përgjithshme, leximin, dijen faktografike ose me diplomat.

    “Aq më pak me “suksesin” në jetë ashtu siç kuptohet tek ne – të pasurohet dikush duke I shfrytëzuar zbrazëtirat në sistem”, shton ajo.

    Niveli i inteligjencës në testin e Mensa përcaktohet si i lartë mbi mesataren nëse me rezultatet bëni pjesë në 2% të ranguarit e parë, të popullatës botërore. Për momentin me testin të cilin Mensa Makedonija e kryen, që të fitojë person i caktuar të drejtën të bëhet anëtar  i organizatës nevojitet koeficienti i inteligjencës së tij të jetë mbi 131.

    Megjithatë, kur bëhet fjalë për testet shkollore, Xhurovska Bllazheska angazhohet më tepër për testime nëpërmjet detyrave të projektit, të përpiluara në mënyrë që nxënësi do të shprehet me hulumtime dhe zgjidhje të veta, prezantime, metoda shkencore, qasje matematikore dhe zbatimin e dijeve në problem / situate reale nga rrethina.

    “Mësimi i fakteve përmendësh për gjeneratat e ardhshme nuk ju nevojitet, faktet për ata janë lehtë të arritshme, por kombinimi i tyre, zbatimi, mbindërtimi, është ajo që duhet vlerësuar nesër. Prandaj bëj testime të atilla gjatë orëve të mija”, sqaron ajo.

    Qëllimi i saj, siç thotë, është nxënësi të jetë i kënaqur gjatë orës edhe të jetë aktiv.

    “…Të ndihet i sigurt, dhe këndshëm në atë mjedis që krejtësisht të “hapet”, të pyesë pyetje të ndryshme, të japë idetë e tij, të jetë i zëshëm dhe aktiv, vazhdimisht të ketë guxim të diskutojë, të jetë në tabelë, të mos ketë frikë nga testi, të mos ketë frikë nga profesori, as nga bashkëmoshatarët, asnjëherë mos ketë turp se do të gabojë…. Në atmosferë të këtillë punohet dhe arrihet nivel shumë i lartë i dijeve, ambicie bashkëpunim ndërmjet nxënësve, dashuri ndaj asaj lënde”.

    Veçoritë që i posedon një person inteligjent është veçoria të gjendet në një situate, të shohë nga shumë aspekte të gjitha anët e një problem të caktuar, të jetë I vetëdijshëm për vete, të tjerët dhe rrethinën.  Gjithashtu, njeriu inteligjent ka aftësi shpejtë të fitojë dije, shkathtësi dhe të jetë shumë i gjindshëm në zbatimin e tyre në situata reale. Kjo do të thotë se njeriu inteligjent shumë mire e përdor trurin e tij.  Kështu Xhurovska Bllazheska, përshkruan një person inteligjent.

    “Në Mensa ekzistojnë të a.q. SIG (special interest group) në të cilat “rrjetëzohemi” sipas hobive dhe interesave tona. Për shembull, disa duan lojëra shoqërore, dhe mblidhen dhe luajnë shah, skrebl, go dhe ngjashëm. Madje edhe shoqërohen sipas linjës astronomike, dhe secilin aspekt sipas së cilit njerëzit duan të komunikojnë përpiqemi të afirmohet dhe realizohet.” thotë ajo.

    Mirëpo, në pyetjen nëse ekziston mënyrë të përmirësohet niveli i inteligjencës, ajo e ndau këtë mendim:

    “Shumë teori modern dhe hulumtime janë të drejtuara kah ajo Tu mësojnë s të rrisni inteligjencën tuaj, nëpërmjet dëgjimit të Mocartit, pikturimit dhe luajtjes në ndonjë instrument muzikor, vallëzimit dhe koordinimit në hapësirë, luajtjes dhe lojërave kompjuterike, mësimit të gjeometrisë, zgjidhës së detyrave etj. Megjithatë, sipas përvojës tone modeste, nuk kemi qenë dëshmitarë të ndonjë ndryshimi të konsiderueshëm të koeficientit të inteligjencës te persona të cilët testohen më tepër se një here”, sqaron ajo.

    Ideja e Mensa është të mos diskriminohet, thotë Xhurovska Bllazheska.

    “Të dhënat nga testimi janë sekrete, as ne të cilët jemi anëtarë nuk e dimë kush çfarë koeficienti të inteligjencës ka, të gjithë jemi të njëjtë. Vetë fjala Mensa do të thotë “masë” si masë rrethore ku të gjithë janë të barabartë.  Qëllimi jonë është shoqërimi, promovimi, zbulimi dhe zhvillimi i inteligjencës në vendin tone”, përfundon ajo.

    Emilija Petreska

    *Teksti është shkruar në përbërje të projektit “Në orë”, aktivitetet e të cilit financohen dhe realizohen në partneritet me Fondacionin Shoqëri e Hapur – Maqedoni.