Учениците во селата оставени без соодветен пристап до тоалет и безбедна вода

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Клозети со скршени казанчиња, чешми без вода, а таму каде што ја има често е небезбедна за пиење – ова е генералната слика во речиси 70 отсто од тоалетите во основните училиште од руралните средини во државата. Недостигот на соодветни услови за основна хигиена придонесува до голем број инфекции и зарази кај децата. Сепак, за овој проблем речиси и да не се зборува, а уште помалку се одвојуваат средства од буџетот.

    Невладината организација „Новинари за човекови права“ со години алармира на бројните аномалии. Според Наташа Доковска, заплашувачки е пристапот до питка вода за учениците во руралните средини.

    „Од 40-60 отсто кај водата се откриени проблеми, односно е небезбедна. Конкретно во селото Пчиња, во школото „Браќа Миладиновци“, докторката нè информира дека од четири земени мостри во текот на годината, во три има присуство на Ешерихија коли, што е проблем за тие деца. Исто така, во Арачиново забележавме големо количество на небезбедна питка вода. Родителите се приморани на децата да им купуваат, или да им ја зовриваат водата за да носат во училиште, бидејќи не смеат да се напијат од водата во училиштата, што е неприфатливо во 21 век“, вели таа.

    Нивните истражувања покажале и дека во оние училишта каде има соодветен пристап до тоалети, нема соодветни шолји за деца.

    „Тоа се шолји со висина за возрасни, а ги користат децата од прво и второ одделение, кои знаеме дека се помали. Тие не успеваат да ги употребат, па повторно користат нужда надвор од тие помагала“, забележува таа.

    Како проблем го истакнува и тоа што во тоалетите нема можност за негување на хигиената кај девојчињата за време на нивниот менструален циклус.

    „Нашите истражувања покажуваат дека девојчињата во руралните средини најмалку една недела во текот на месецот не посетуваат училиште од овие причини, додека во урбаните средини два до три денови не одат во училиште“, рече таа.

    Но, за нив како организација е запрепастувачки и фактот што во градови како Скопје, Куманово и Велес воопшто нема јавни тоалети. Верските објекти, пак, иако имаат тоалети, најчесто се заклучени за своите посетители.

    Поголема едукација во училиштата за одржување на хигиената 

    „Новинари за човекови права“ заедно со претставници на Институтот за јавно здравје неодамна ги посетија основните училишта во кумановските села Пчиња и Студена бара каде согледаа поразителна состојба на тоалетите. Таа веќе е евидентирана и во извештаите на Институтот, кои потоа им се предаваат на директорите на училиштата и градоначалниците.

    „За подобен објект за санитација го подразбираме оној каде што има воден клозет со водена спирала, каде што има услови да се измијат раце веднаш после тоа со вода и сапун. Ако тоа го нема, сметаме дека не е погоден“, вели професорот Михаил Кочубовски од Институтот.

    Иако според него постојат подобрувања, останува уште многу работа.

    Кочубовски во посета на кумановските училишта

    „Кога во акциски план ќе се постави проблем за решавање, таму се става рамка, дали краткорочно, среднорочно или долгорочно. Повеќето од овие работи се краткорочни, а некои се среднорочни, така што не бараат многу време и финансии за да бидат решение. Особено за хигиената не треба многу финансии. Тоа е многу евтино, треба само работа и подигање на свеста“, смета Кочубовски .

    Но, за тоа да се постигне потребни се едукативни трибини од страна на невладиниот сектор, предавања во училиштата и воведување на хигиената во наставната програма, забележува Мимоза Величковски, специјалист по хигиена од Центарот за јавно здравје во Куманово. Нејзиното искуство покажало дека лошите услови доведуваат до разни заболувања кај децата.

    „Како последица на бактериолошки неисправна вода за пиење во училишните објекти доаѓа до цревни заразни заболувања, тоа се разни видови на дијареа. Но, тоа може да се случи и поради недостаток на вода, како на пример да се добие жолтица, бидејќи не постојат услови за одржување на лична хигиена во училиштата како миење на раце, вршење нужда…“, појаснува таа.

    Овде ги наведува и разните инфекции на кожата, како и појавата на респираторни заболувања поради присуство на прашина и нечистотија.

    „Да се воведе потребата од одржување на хигиена, безбедна вода за пиење и санација. Да се воведе и во наставната програма на учениците, единствено на тој начин би можело да се подигне јавната свест кај возрасните, за тие да пренесат и на учениците“, советува Величковски.

    Лошите услови во тоалетите да не останат само табу

    Тоалетите се непријатна тема за зборување, но не смее да остане табу, бидејќи досегашните практики се неприфатливи, смета Ева Баренберг од Економската Комисија на Обединетите нации за Европа (УНЕЦЕ). Покревањето на јавната свест за ризиците и последиците кои ги носи овој проблем е првиот чекор кој треба да се направи, по што следува признавање дека постои таквиот проблем.

    „Какво прво, не е достоинствено за децата да одат во лоши тоалети, каде можеби немаат шкаф, или светло, и не можат да ги измијат рацете бидејќи немаат вода. Или пак не може да пуштат вода бидејќи казанчето е расипано. За едно општество е неприфатливо децата да учат во такви услови“, нагласува Баренберг.

    Според неа, од клучно значење е државните сектори да соработуваат, било тоа да значи зголемување на буџетот, или со воведување на подобри технолошки решенија. Баренберг посочи дека за државата е особено важно да го потпише Протоколот за вода и здравје кој ќе постави правна рамка и дефинирани цели за решавање на проблемите со водата и санитацијата.

    „Државата може да ги адаптира своите потреби приоритети со протоколот. Си поставува цели и почнува да размислува – каде сме и каде сакаме да бидеме во иднина? Откако овие цели се усогласат, може да траат и по смена на власта и стануваат помалку зависни од актуелната политичка состојба, бидејќи штом се прифатени, тие се формално адаптирани како цели на државата. Потоа, таа ги презентира на интернационално ниво, со други држави и тие си помагаат меѓусебе“, образложи Баренберг.

    Емилија Петреска

    *Текстот е напишан во склоп на проектот „На час“, чии активности се финансирани и се спроведуваат во партнерство со Фондација Отворено општество – Македонија.

  • Nxënësit nëpër shkollat janë lënë pa qasje përkatëse në tualete dhe ujë të sigurt

    Tualete me kazanë të thyer, çezma pa ujë, ndërsa atje ku ka shpesh nuk është  i sigurt për të pirë – kjo është pasqyra e përgjithshme në pothuajse 70 për qind të tualeteve në shkollat fillore të mjediseve rurale në vend.  Mungesa e kushteve përkatëse për higjienë themelore kontribuon drejt numrit më të madh të infeksioneve dhe sëmundjeve ngjitëse në mesin e fëmijëve.  Megjithatë, për këtë problem pothuajse edhe nuk flitet, ndërsa aq më pak akordohen mjete nga buxheti.

    Organizata joqeveritare “Gazetarë për të drejtat e njeriut” me vite alarmon në lidhje me anomali të shumta.  Sipas Natasha Dokovska është shqetësuese qasja drejt ujit të pirë për nxënësit në mjediset rurale.

    “Në 40 – 60 për qind të ujit janë zbuluar probleme, respektivisht nuk është e sigurt.  Konkretisht në fshatin Pçinje, në shkollën “Vëllezërit Milladinovci”, doktoresha na informoi se nga katër mostra të mara gjatë vitit, në tre ka prezencë të Esherihija koli, që araqet problem për ata fëmijë. Gjithashtu, në Haraçinë vërejtëm sasi të madhe të ujit për pije që nuk është i sigurt.  Prindërit janë të detyruar fëmijëve tu blenë, ose tua ziejnë ujin që ta marrin me vete në shkollë, sepse nuk guxojnë të pinë nga uji i shkollës, që është e pa pranueshme në shekullin 21”, thotë ajo.

    Hulumtimet e tyre kanë treguar edhe atë se në këto shkolla ku nuk ka qasje përkatëse drejt tualeteve, nuk ka sholla tualeti, përkatëse për fëmijët.

    “Këto janë sholla tualeti me lartësi që janë përkatëse për të rriturit, ndërsa i përdorin fëmijët e klasës së parë dhe të dytë, të cilët e dimë se janë të vegjël.  Ata nuk mund ti përdorin, dhe përsëri e kryejnë nevojën jashtë atyre mjeteve ndihmëse”, thotë ajo.

    Si problem e thekson edhe atë që në tualetet nuk ka mundësi për kujdes ndaj higjienës të vajzat gjatë kohës së ciklit të tyre menstrual.

    “Hulumtimet tona tregojnë se vajzat në mjediset rurale të paktën një herë në javë, gjatë muajit nuk vizitojnë shkollën për këto shkaqe, ndërsa në mjediset urbane dy deri në tre ditë nuk shkojnë në shkollë”, tha ajo.

    Por, për ata si organizatë është shqetësues edhe fakti se në qytetet si Shkupi, Kumanova dhe Velesi aspak nuk ka tualete publike.  Objektet fetare, nga ana tjetër, edhe pse kanë tualete, zakonisht janë të mbyllura me çelës për vizitorët e tyre.

    Edukim më të madh në shkollat për rruajtjen e higjienës

    “Gazetarë për të drejtat e njeriut” së bashku me përfaqësues të Institutit për Shëndet Publik kohë më parë i vizituan shkollat fillore në fshatrat Kumanovare Pçinjë dhe Studena bara, ku panë gjendjen e rëndë në tualetet. Ajo gjendje tani më është evidentuat edhe në raportet e Institutit, të cilat më vonë do tu dorëzohen edhe drejtorëve të shkollave dhe kryetarëve të komunave.

    “Si objekt të përshtatshëm sanitar e nënkuptojmë atë ku ka tualet me ujë me spirale ujore, ku ka kushte të lahen duart, menjëherë pas kësaj me ujë dhe sapun.  Nëse kjo mungon, konsiderojmë se nuk është i përshtatshëm”, thotë profesori Mihaill Koçubovski nga Instituti.

    Edhe pse sipas tij ekzistojnë përmirësime, ngel edhe shumë punë.

    “Kur do të vendoset një problem për zgjidhje në plan veprim, atje vendoset kornizë, qoftë afatshkurtër, afatmesme ose afatgjatë.  Shumica e këtyre çështjeve janë afatshkurta, ndërsa disa janë afatmesme, kështu që nuk kërkojnë shumë kohë dhe financa që të zgjidhen.  Në veçanti për higjienën nuk nevojiten shumë financa.  Kjo është shumë e lirë, duhet vetëm punë dhe rritja e vetëdijes”, konsideron Koçubovski.

    Por, që të arrihet kjo nevojiten tribuna edukative nga sektori joqeveritar, ligjërata në shkollat dhe vendosja e higjienës në programin arsimor, vëren Mimoza Veliçkovska, specialist i higjienës nga Qendra për Shëndet Publik në Kumanovë.  Përvoja e saj ka treguar se kushtet e këqija rezultojnë me sëmundje të ndryshme ngjitëse tek fëmijët.

    “Si pasojë e ujit për pije që nuk është i mirë nga aspekti bakteriologjik, në objektet shkollore vjen deri te sëmundje ngjitëse të zorrëve, këto janë lloje të ndryshme të diarresë.   Por, kjo mund të ndodhë edhe për shkak të mungesës së ujit, si për shembull të fitohet verdhëza, sepse nuk ekzistojnë kushte për mirëmbajtjen e higjienës në shkollat si larja e duarve, kryerja e nevojës…”,sqaron ajo.

    Këtu i thekson edhe infeksionet e ndryshme të lëkurës, si dhe paraqitjen e sëmundjeve respiratorë për shkak të prezencës së pluhurit dhe papastërtisë.

    “Të vendoset nevoja për mirëmbajtjen e higjienës, ujë të sigurt për pije dhe sanim.  Të vendoset edhe program arsimor për nxënësit, vetëm në këtë mënyrë do të und të rritet vetëdija publike te t rriturit, që ata tua bartin fëmijëve  dhe nxënësve”, këshillon Veliçkovski.

    Kushtet e këqija në tualetet të mos ngelin tabu temë

    Tualetet janë temë e pa këndshme për diskutim, por nuk guxon të ngelë tabu, sepse praktikat e deritanishme janë të pa pranueshme, konsideron Eva Barenberg, nga Komisioni Ekonomik  i Kombeve të Bashkuara për Evropën (UNECE). Ngritja e vetëdijes publike në lidhje me rreziqet dhe pasojat të cilat i bart me vete ky problem është hapi i parë i cili duhet të bëhet, pas çka vijon pranimi se ekziston problem i këtillë.

    “Si e para, nuk paraqet dinjitet për fëmijët të shkojnë në tualete të këqija, ku ndoshta nuk kanë kabinet sanitar ose dritë, dhe nuk mund të lajnë duart sepse nuk kanë ujë.  Ose po, nuk mund të lëshojnë ujë sepse kazani është i prishur.  Për një shoqëri është e pa pranueshme fëmijët të mësojnë në kushte të atilla”, thekson Barenberg.

    Sipas saj, me rëndësi kruciale është sektorët shtetëror të bashkëpunojë,  qoftë kjo të thotë rritjen e buxhetit, ose vendosjen e zgjidhjeve më të mira teknologjike.  Baenberg sugjeroi se për shtetin në veçanti është me rëndësi të nënshkruajë Protokollin për ujë dhe shëndet i cili do të vendosë kornizë juridike dhe qëllime të përkufizuara për zgjidhjen e problemeve me ujin dhe çështjet sanitare.

    “Shteti mund ti përshtatë nevojat e veta me prioritete të veçanta me protokollin. Vendos qëllime dhe fillon të mendojë – ku jemi dhe ku duam të shkojmë në të ardhmen?  Mbasi do të harmonizohen këto qëllime, mund të zgjatin edhe pas ndërrimit të pushtetit dhe ngelin më pak të varura nga gjendja politike aktuale, sepse sapo të pranohen, ato formalisht përshtaten si qëllime të shtetit.  Pastaj, ajo i prezanton në nivel internacional me shtete të tjera dhe ato ndihmohen ndërmjet vete”, sqaroi Barenberg.

    Emilija Petreska

    *Teksti është shkruar në përbërje të projektit “Në orë”, aktivitetet e të cilit financohen dhe realizohen në partneritet me Fondacionin Shoqëri e Hapur – Maqedoni.