Трибина: Жртвите од поплавите можеа да се избегнат

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • За катастрофалните штети од поплавите 90% од вината е кај институциите, а 10% кај населението, смета професорот Александар Трендафилов од Шумарскиот факултет, додавајќи дека најголемите проблеми во скопскиот регион настанале по изливањето на водата која се насобрала на скопската обиколница.

    „Можеби ќе поминевме без човечки жртви доколку обиколницата не се јавеше во функција на брана. Ќе имаше материјални штети, но можеби ќе се избегнеа жртвите. Ние во овој случај имавме ефект на рушење на преграда – формирање на езеро и поплавен бран кој ги направи најголемите проблеми“, објасни тој на трибината организирана од невладината ЦИВИЛ, на која експери од повеќе области, откако го посетиле подрачјето, ги споделија своите првични анализи за поплавите од минатиот месец.

    Лошата работа на државните институции и нивно непреземање правилни мерки, урбанизмот, уништување на природата, проблематичните законски решенија и човечкиот фактор, сите тие беа истакнати како причини кои, повеќе или помалку, придонеле за катастрофалните штети.

    „Ние немаме соодветни институции. Нашите водотеци се депонија. Во нив тече се. Да, човекот фрла – но институциите мораат да санкционираат. Така во Европа е постигната свеста меѓу луѓето, со силни институции. Повторно, да се случат и помали врнежи, ќе имаме уште поголеми катастрофи. Ние само маскираме, но не ги отстрануваме причините. Ни во Брегалница, ни во Пелагонија, ни во Радовиш. Луѓето сега се тресат кога ќе заврне дожд. Водотеците се уредуваа до 90-та година и тука заврши приказната, од тогаш наваму ние немаме скоро ниту еден проект за уредување на водотеците“, вели Трендафилов.

    За разлика од земјотресите, чија сила не може да се контролира, поплавите можат, рече професорот Иван Блинков, експерт за ерозии. Тој објасни како ноќта, силниот дожд доведе до поплави.

    „Интензивни врнежи, кои се појавуваат и ќе се појавуваат, имаше слични и лани во Тетово. Во Неготино имавме двојно поголеми врнежи за исто време и тоа не е новитет. Тргна голема вода, која кога дошла на обиколница, се заезерила и тука настанува комбинација меѓу порој и преливање на брана. Кога таа цела водена маса влегла во сокаците на Стајковци, добива на брзина и висина и таму каде што удрила дошло до жртви. Во долниот дел и самите колеги од Градежниот факултет, при ревизијата на главниот проект за обиколницата укажале дека треба да се регулира коритото се до Вардар. Тоа не е регулирано и собирниот канал не можел да ги прими водите од околните реки, тоа е една од причините. Урбанизација без никакви урбани елементи и голема ранливост на теренот на ваква непогода се дополнителни причини“, вели Блинков.

    ekperti-poplavi-2

    Населението во поплавениот регион, претежно се занимава со земјоделска активност. Со деструкцијата на земјиштето по ерозијата се губи најдрагоцената карактеристика на почвата – производството на биомаса, вели професорката Татјана Миткова, експерт за почви од Факултетот за земјоделски науки и храна. Нејзината проценка е дека поплавите оштетиле околу 1.000 хектари, односно една третина од вкупното земјоделско земјиште во тој регион.

    „Најтешка е ситуацијата во долниод дел на теренот. Во Стајковци, Страчинци и Смилково каде наносите беа до еден и пол метар. Таму треба да се направи одземање на целокупниот нанос со градежна механизација и одлагање на привремени депонии. А во тој дел, земјоделците ќе треба да се стрпат, се работи за сплет од агротехнички и мелиоративни мерки кои ќе треба да се преземаат во долг временски период“, рече Миткова.

    Дополнителна причина за лошата ситуација е и тоа што државата се помалку вложува во науката, а научните институции не се почитуваат од страна на властите, смета Ивица Милевски од Институтот за географија на Природно-математичкиот факултет.

    „Чувствувам дека науката е многу запоставена, кадарот се намалува. На крајот ние ќе одиме во пензија, а подмладок нема и ќе чекаме совети од странски држави, на кои не им е најважна нашата земја – во која нити живеат, ниту живеат нивните деца“, вели тој.

    Надлежностите помеѓу локалната и централната власт, кои често си ја префрлаат вината во вакви ситуации, е голем проблем според експертите, за што е неопходна промена и поголема прецизност во законите.

    Потребни се и институции кои непосредно ќе се занимaваат со проблематиката на уредување на поројните водотеци, хидросистемите или следење и давање препораки од оваа област. Во министерствата, информираат, во моментов нема човек задолжен за поплави.

    Заклучокот од нивна страна е дека е неопходен сериозен пристап на надлежните институции и постојана работа на превенција од природните непогоди, како едниствен начин да се избегне слична трагедија да се повтори.

    Даниел Евросимоски

  • Tribunë: Viktimat e vërshimeve mund të ishin evituar

    Për dëmet katastrofale nga vërshimet 90% i fajit është i institucioneve, ndërsa 10% i popullatës, thotë profesori Aleksanda Trendafilov, nga Fakulteti i Pylltarisë, duke shtuar se problemet më të mëdha në rajonin e Shkupit janë shkaktuar pas derdhjes së ujit i cili ishte grumbulluar në rrethinën e Shkupit.

    “Ndoshta do të kishim kaluar pa viktima në njerëz nëse qarkorja nuk paraqitej në funksionin e pendës.  Do të kishte dëme materiale, por ndoshta do të evitoheshin viktimat.  Ne, në këtë rast kishim efekt nga shkatërrimi i rrethojës – formimi i liqenit dhe vala vërshuese e cila i shkaktoi problemet më të mëdha”, sqaroi ai në tribunën e organizuar nga organizata joqeveritare CIVIL, në të cilën ekspertët e më tepër fushave, mbasi e kanë vizituar rajonin, i ndanë analizat e tyre fillestare për vërshimet e muajit të kaluar.

    Puna e keqe e institucioneve shtetërore dhe mos ndërmarrja e masave adekuate nga ana e tyre, urbanizmi, shkatërrimi i natyrës, zgjidhjet ligjore problematike dhe faktori njerëzor, të gjitha këto u theksuan si shkaqe të cilat, pak a shumë, kanë kontribuuar për dëmet katastrofike.

    “Ne nuk kemi institucione përkatëse. Rrjedhat e ujërave tek ne janë deponi.  Nëpër to rrjedh gjithçka.  Po, njeriu hedh – por institucionet duhet të sanksionojnë.  Kështu në Evropë është rritur vetëdija tek njerëzit, me institucione të fuqishme.  Përsëri, të ndodhin vërshime të vogla, do të kemi katastrofa edhe më të mëdha.  Ne vetëm maskojmë, por nuk i largojmë shkaqet.  As në Bregallnicë, as në Pellagoni, as në Radovish.  Njerëzit tani janë të shqetësuar, tremben kur do të bjerë shi.  Rrjedhat e ujërave, rregulloheshin deri në vitet e 90-ta dhe këtu përfundoj e gjitha, prej atëherë ne nuk kemi pothuajse asnjë projekt të rregullimin e rrjedhave të ujërave”, thotë Trendafillov.

    Për dallim nga tërmetet fuqia e të cilave nuk mund të kontrollohet, vërshimet mund të kontrollohen, tha profesori Ivan Blinkov, ekspert për erozione.  Ai sqaroi se si, atë natë, shiu i fuqishëm i solli vërshimet.

    “Reshjet intensive, të cilat paraqiten dhe do të paraqiten, kishte të ngjashme edhe vitin e kaluar në Tetovë,  Në Negotinë kishin reshje dy herë më të mëdha në të njëjtën kohë dhe kjo nuk paraqet novitet.  Ka filluar të mblidhet ujë i madh, i cili ka ardhur nga qarkorja ku është formuar liqen dhe kështu është krijuar kombinim ndërmjet reshjeve të madha dhe derdhjes së pendës.  Kur i gjithë ai ujë ka hyrë nëpër sokakët e Stajkovcit, ka fituar shpejtësi dhe lartësi dhe atje ku ka goditur ka pasur viktima.  Në pjesën e poshtme edhe vetë kolegët e Fakultetit Ndërtimor, gjatë revizionit të projektit kryesor të qarkores kanë sugjeruar se duhet të rregullohet shtrati deri në lumin Vardar.  Kjo nuk është rregulluar dhe kanali i mbushur nuk ka mundur të pranojë ujërat e lumenjve përreth, ky është nga shkaqet.  Urbanizimi pa aspak element urban dhe tereni mjaft vunerabil ndaj fatkeqësive të këtilla, janë shkaqe plotësuese”, thotë Blinkov.

    ekperti-poplavi-2

    Popullata në rajonet e vërshuara, merret me aktivitete bujqësore.  Me destruktimin e tokës pas erozionit humbet karakteristika më e çmuar e tokës – prodhimi i biomasës, thotë profesoresha Tatjana Mitkova, eksperte për tokë nga Fakulteti i Shkencave Bujqësore dhe Ushqimit.  Vlerësimi i saj është se vërshimet kanë dëmtuar rreth 1.000 hektarë, respektivisht një të tretën e tokës së përgjithshme bujqësore në atë rajon.

    “Më e vështirë është situata në pjesën e poshtme të terrenit.  Në Stajkovci, Straçincë dhe Smilkovë, ku vala e goditjes ishte deri në një metër e gjysmë.  Atje duhet të hiqet e gjithë toka që shkau më mekanizim ndërtimor dhe të prolongohen deponitë e përkohshme.  Ndërsa në atë pjesë bujqit do të duhet të bëjnë durim, bëhet fjalë për një ndërthurje të masave agroteknike dhe meliorative të cilat do të duhet të ndërmerren në afat më të gjatë kohor”, tha Mitkovski.

    Shkak plotësues për situatën e keqe është edhe ajo se shteti gjithnjë e më pak investon në shkencë, ndërsa institucionet nuk respektohen nga qeveritarët, konsideron Ivica Milevski nga Instituti për Gjeografi në Fakultetin Matematiko – Natyror.

    “Ndjej se shkenca është lënë shumë pas dore, kuadrot po reduktohen.  Në fund ne do të dalim në pension, ndërsa gjenerata të reja nuk ka dhe do të presim këshilla nga shtetet e huaja, për të cilët shteti jonë nuk përbën shqetësim për ta –  në të cilin as nuk jetojnë, as nuk jetojnë fëmijët e tyre.

    Kompetencat ndërmjet pushtetit lokal dhe qendror, të cilat shpesh ia hedhin fajin njëra tjetrës në situata të këtilla, paraqet problem të madh sipas ekspertëve, për çka nevojitet ndryshim dhe saktësi më e madhe në ligjet.

    Nevojiten edhe institucione të cilat drejtpërdrejtë do të merren me problematikën e rregullimit të rrjedhave të ujërave të rrëmbyeshëm, hidorsistemet ose monitorim dhe dhënie e rekomandimeve për këtë fushë. Në ministritë, informojnë, për momentin nuk ka njeri të angazhuar për vërshimet.

    Përfundimi me të cilin dalin ata, është se nevojitet qasje serioze e institucioneve kompetente dhe punë e vazhdueshme për parandalimin e fatkeqësive natyrore, si mënyrë e vetme se si mund te evitohet dhe të mos ndodhë tragjedi e ngjashme.

     Daniel Evrosimoski