[Став] Неформалното образование во борба за полесно вработување на младите во Македонија

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Македонија, следејќи ги светските трендови, веќе неколку години се соочува со висока стапка на невработеност на младите луѓе, а она што се покажува како навистина голем проблем е транзицијата од факултетските клупи до работните места. Олеснувањето на оваа транзиција е процес кој го вклучува неформалното образование, практичната настава и професионалното надградување на младите и не треба да се земе здраво за готово. Напротив треба да се превземат приоритетни мерки заподобрување на овој процес со кои би се справиле со невработеноста на младите во нашата држава. Со високи 52,9%, Република Македонија се наоѓа на трето место на светската листа по стапката на невработеност на млади, веднаш зад Босна и Херцеговина на прво и Грција на второ место.

    Резултатите од истражувањето „Невработеноста на младите во Република Македонија“ издадено од Фондацијата Фридрих Еберт во Скопје покажуваат дека 48% од невработените млади лица неколку пати учествувале во некаква форма на неформално образование, 40% никогаш не учествувале, додека 12% редовно учествуваат во активности кои спаѓаат во категорија неформално образовани. Оваа бројка од 12% не е доволна во однос на бројот на обуки и работилници кои се организираат во Република Македонија и покажува дека младите сеуште немаат голем интерес за неформално да се дообразуваат.

    Младите од формалниот образовниот систем на пазарот на трудот излегуваат неконкурентни и без вештини затоа штоод нив се очекува да учат, но не и да го применуваат стекнатото знаење. Во голем број случаи неформалното обарзование реализира практични обуки кои им помагаат на младите тоа што го научиле во формалниот образовен систем всушност за прв пат да го применат. Следствено на тоа, преку неформалното образование младите се стекнуваат и со меките вештини кои се барани и потребни на работното место. Покрај промовирање на неформалното образование, потребно е во континуитет да се евалуираат ефектите од овие обуки, програми и по потреба да се модифицираат.

    Бизнис секторот конечно треба да ја признае важноста на неформалното образование и да ја смени перцепцијата на младите дека тоа не е важно во развојот на нивниот професионален квалитет. Следејќи го примерот на фирмите кои организираат дополнителни обуки за својот нововработен персонал, при процесот на селекција треба да ги земат предвид сите активности кои кандидатот ги имал и надвор од формалното образование како посетување на тренинзи, едукативни програми и волонтирање затоа што тоа покажува дека кандидатот е спремен да се дообразува и поквалитетно да придонесе во работата на фирмата.

    Клучна улога имаат и организациите кои нудат неформално образование затоа што тие го диктираат квалитет на обуките кои ги организираат. Покрај начинот на кој се спроведува, неформалното образование треба и е тоа што нуди повеќе практична настава отколку теорија. Од формалното образование излегуваат кадри кои имаат теоретска поткрепа за својата професија, но немаат практични вештини. Водејќи се од од претходни искуства со работата на Младински образовен форум (МОФ), се покажува дека практичниот начин на трансфер на знаења им го зголемува работното искуство на младите затоа што добиваат шанса научената теорија вистински да ја применат. Во рамки на проектот „Градење на следната генерација млади лидери“ со обуките за вештини за млади, МОФ им овозможува на младите учесници да работат на проекти, да организираат настани и/или да започнат свој start up бизнис. Ваквото практично образование мора да се случи пред кандидате да влезат на пазарот на труд како би имале подобри квалитети за вработување.

    Законот за високо образование, донесен во 2008 година, ја гарантира практичната настава и го уредува начинот на кој таа ќе биде реализирана.Иако се бара студентите на факултет да реализираат практична настава, честопати е сведена на формалност, додека малку од факултетите воопшто нудат помош при изборот на пракса и процесот за добивање на пракса Најчесто студентите се оставени сами на себе да најдат пракса, што го покажува малиот интерес на факултетите за практична примена на знаењето стекнато на предавањата.

    Реформите кои се потребни во високото образование, конкретно во делот со практична настава треба да одговорат на потребите на студентите кои допрва влегуваат на пазарот на труд. Односно, факултетите да се ангажираат повеќе при реализацијата на практичната настава со што транзицискиот период „од факултетската клупа до работното место“ ќе го олесни. Во одредени случаи, на младите работоспособни лица треба да им се овозможи менторство како да дојдат до своето прво работно место и истото да го задржат.

    Истражувањето „Невработеноста на младите во Република Македонија“  покажува дека 34,8% сметаат дека не можат да најдат работа затоа што нема доволно работа. Според тоа, нормално е младите да сметаат дека нема работа во Македонија, кога доаѓаат на пракса и ништо не им е дадено како задача за време на реализацијата на практичната настава од страна на фирмите/организациите во кои ја остваруваат праксата. За да се промени оваа перцепција кај младите, лицата кои нудат пракса, не треба да го потценуваат студентот кој доаѓа на пракса, туку напротив, треба да го мотивираат со тоа што ќе му делегираат задачи и обврски кои студентот ќе извршува со цел да стекне искуство во рамки на својата професија.


    Петар Антевски, Младински образовен форум

  • Arsimi jo formal në luftë për punësimin më të lehtë të të rinjve në Maqedon

     

    Maqedonia, duke i ndjekur tendencat botërore, tani më disa vite përballet me shkallë të lartë të papunësisë në mesin e të rinjve, ndërsa ajo që dëshmohet si problem vërtet i madh është tranzicioni nga bankat e fakulteteve deri te vendi i punës.  Lehtësimi i këtij tranzicioni është proces i cili përfshin arsimin jo formal, mësimin praktik dhe shpërblimin profesional të të rinjve dhe nuk duhet të merren si i mirëqenë.  Përkundrazi duhet të ndërmerren masa me prioritet për përmirësimin e këtij procesi me të cilat do të përballemi me pa punësinë e të rinjve në vendin tonë.  Me shkallë të lartë prej 52,9%, Republika e Maqedonisë gjendet në vendin e tretë në listën botërore sipas shkallës së papunësisë rinore, menjëherë pas Bosnjës dhe Hercegovinës në vend të parë dhe Greqisë në vend të dytë.

    Rezultatet e hulumtimit “Papunësia e të rinjve në Republikën e Maqedonisë („Невработеноста на младите во Република Македонија“) të publikuara nga Fondacioni Fridrih Ebert (Фондацијата Фридрих Еберт) në Shkup, treguan se 48% e të rinjve të papunësuar disa herë kanë marrë pjesë në një formë të arsimit joformal, 40% asnjëherë nuk kanë marrë pjesë, ndërsa 12 % rregullisht kanë vizituar aktivitete të cilat bëjnë pjesë në kategorinë e arsimit jo formal. Kjo shifër prej 12% nuk  është e mjaftueshme në raport me numrin e trajnimeve dhe punëtorive të cilat organizohen në Republikën e Maqedonisë dhe tregon se të rinjtë ende nuk kanë interes të madh që të arsimohen në mënyrë shtesë me arsim jo formal.

    Të rinjtë e sistemit arsimor formal në tregun e punës dalin jo konkurrues dhe pa aftësi sepse prej tyre pritet të mësojnë, por jo edhe të zbatojnë dijet e fituara.  Në numër të madh të rasteve arsimi jo formal realizon trajnime praktike të cilat ju ndihmojnë të rinjve atë që e kanë mësuar në sistemin arsimor formal në fakt ta zbatojnë për herë të parë.  Në mënyrë konsekuente, nëpërmjet arsimit jo formal, të rinjtë pajisen edhe me shkathtësi të buta të cilat kërkohen edhe nevojiten në vendin e punës.  Përpos promovimit të arsimit jo formal, nevojitet që në vazhdimësi të evaluohen efektet e këtyre trajnimeve, programeve dhe sipas nevojës të modifikohen.

    Biznes sektori përfundimisht duhet të pranojë rëndësinë e arsimit jo formal dhe të ndryshojë perceptimin e të rinjve se kjo nuk është e rëndësishme për zhvillimin e kualitetit të tyre profesional.  Duke e ndjekur shembullin e firmave të cilat organizojnë trajnime plotësuese për personelin e tyre ri  të punësuar, gjatë procesit të seleksionimit duhet ti marrin parasysh të gjitha aktivitetet të cilat kandidati i ka pasur jashtë arsimit formal si vizita e trajnimeve, programeve edukative dhe vullnetare, sepse kjo tregon se kandidati është i gatshëm të arsimohet në mënyrë plotësuese dhe në mënyrë më cilësore të kontribuojë në punën e firmës.

    Rol kryesor kanë edhe organizatat të cilat ofrojnë arsim jo formal sepse ato e diktojnë kualitetin e trajnimeve të cilat i organizojnë.  Përpos mënyrës se si realizohet, arsimi jo formal duhet, dhe është i cili ofro më tepër mësim praktik sesa teorik.  Nga arsimi formal dalin kuadro të cilat kanë mbështetje teorike për profesionin e tyre, por nuk kanë shkathtësi praktike.  Duke u udhëhequr nga përvojat paraprake me punën e Forumit Arsimor Rinor (MOF), është dëshmuar se mënyra praktike e transferimit të dijeve jua rrit përvojën e punës të rinjve, sepse fitojnë mundësi teorinë e mësuar ta zbatojnë në të vërtetë.  Në suazat e projektit “Ndërtimi i gjeneratës së ardhshme të liderëve të rinj”, me trajnime për shkathtësi për të rinjtë, MOF ju mundëson pjesëmarrësve të rinj, të punojnë projekte, të organizojnë evenimente dhe/ ose të fillojnë start up biznesin e tyre.  Arsimi i këtillë praktik duhet të ndodhë para se kandidati të hyjë në tregun e punës që të kenë cilësi më të mira për punësim.

    Ligji për arsim të lartë i miratuar në vitin 2008, e garanton mësimin praktik dhe e rregullon mënyrën në të cilën do të organizohet i njëjti.  Edhe pse kërkon studentët e fakulteteve të realizojnë mësim praktik, shpesh herë bëhet fjalë vetëm për formalitet, ndërsa gjithnjë e më pak fakultete aspak nuk ofrojnë ndihmë gjatë zgjedhjes së praktikës dhe procesit të mësimit praktik. Zakonisht studentët lihen vetë të gjejnë punë praktike, që e dëshmon interesin e ulët të fakulteteve për zbatim praktik të njohurive studentë të fituara gjatë ligjëratave.

    Reformat të cilat nevojiten në arsimin e lartë, konkretisht në pjesën e mësimit praktik duhet tu përgjigjen nevojave të studentëve të cilët tani futen në tregun e punës.  Respektivisht, fakultetet të angazhohen më tepër gjatë realizimit të mësimit praktik me çka periudha e tranzicionit “nga bankat e fakultetit  deri në vendin e punës” do të lehtësohet.  Në raste të caktuara, personave e rinj të aftë për punë duhet tu mundësohet mentorim se si të arrijnë deri te vendi i parë i punës dhe të njëjtin ta mbajnë.

    Hulumtimi “Papunësia e të rinjve në Republikën e Maqedonisë” tregon se 34,8% konsiderojnë se nuk mund të gjejnë punë sepse nuk ka punë të mjaftueshme.  Sipas kësaj, është normale të rinjtë të konsiderojnë se nuk ka punë në Maqedoni, kur shkojnë në praktikë dhe nuk ju jepet asnjë detyrë gjatë kohës së realizimit të mësimit praktik nga firmat / organizatat ku e realizojnë mësimin praktik.  Në mënyrë që të ndryshohet ky perceptim te të rinjtë, personat të cilët ofrojnë praktikë, nuk duhet ta nënvlerësojnë studentin i cili shkon në praktikë, por, përkundrazi, duhet ta motivojnë me atë që do ti delegojnë detyra dhe obligime të cilat studenti do ti realizojë me qëllim që të fitojë përvojë në suazat e profesionit të tij.

    Petar Antevski, Forumi Arsimor Rinor