Полициски разговор и куќен притвор – безбедносна мерка или метод за заплашување на демонстранти

  • Повикувањето на разговор во полициска станица, куќниот притвор, како и поведување кривични постапки, поради учество во толпа за време на протест, прерасна во метода за заплашување на граѓани, за тие да не излегуваат на протести, сметаат активисти и правници. Голем дел од демонстрантите приведени по ланските протестите на 5 мај, но и на други протести претходно, се уште се заглавени во судскиот процес.

    Саше Љолес се потсетува на минатогодишниот протест на 5 мај, кога тој со своето друштво биле во првите редови пред Владата. Голем број граѓани тогаш масовно излегоа да го изразат својот револт, по објавените опозициски „бомби“, во кои високи функционери се договараат како да се релативизира случајот со Мартин Нешкоски, момчето убиено пред речиси пет години од полицаец, за време на прославата на изборната победа на ВМРО-ДПМНЕ. По протестот, Љолес бил повикан на информативен разговор, по што бил обвинет за „учество во толпа што ќе спречи службено лице во вршење на дејство“. Ова според законот е кривично дело за кое може да се добие и затворска казна од три месеци, до три години. Љолес поминал со условна казна затвор од три месеци, но претходно и 23 дена во притвор, иако смета дека за тоа немало основа.

    „Бевме прилично гласни на социјалните мрежи и мислам дека бевме посочени од некои луѓе, а не дека вистински заслуживме да бидеме приведени, особено 23 дена во притвор. Тоа е најтрагичното што може да се случи, 20 дена во притвор за протест, а притоа зборуваме за демонстранти што биле сè освен насилни кон полицијата. Тие што нападнале службени лица, што употребиле бекатон плочки, тие заслужуваа да бидат во притвор. Јас бев само граѓанин што сакаше да го искаже својот револт“, вели Љолес, кој додава дека од протестот си заминал пред да ескалира ситуацијата.

    Истото обвинение лани го заработи и студентот Давид Стефаноски. Тој добил 14 дена притвор и условна казна затвор од една година.

    „Во нормална држава за мојот случај нема притвор. Според мене, немаше основа да ме приведат. Полицијата не беше насилна, но во притвор условите се катастрофални“, раскажува Стефаноски.

    Според правничката Неда Чаловска од Хелсиншкиот комитет, вечерта на 5 мај, 2015 година, беа приведени 42 лица, од кои на 12 лица им беше изречена мерка притвор, а на едно лице куќен притвор. За демонстрантите, кои беа прекршочно казнети и кои во најголем дел не ја платиле прекршочната санкција, судските постапки се уште се во тек.

    „Сметаме дека повикувањето на разговор во полициска станица, прекршочните санкции и одлуките за куќен притвор и поведување на кривични постапки претставуваат методи на заплашување на граѓаните за да не учествуваат на протестите кои се одржуваат подолг период. Овие дејствија се спротивни на член 21 од Уставот на РМ со кој се гарантира правото на граѓаните да се собираат и да изразуваат јавен протест без претходно пријавување и без посебна дозвола. Користењето на ова право може да биде ограничено само во услови нa воена и вонредна состојба, што не е случај во оваа ситуација“, објаснува Чаловска.

    Според неа, постои селективна правда, потсетувајќи на насилните протести против Oпштина Центар во 2014 година, за кои против учесниците не беше покрената судска постапка. Истата година, се случија и протестите на стечајците пред Влада, кога насилно беа приведени нивната лидерка Лилјана Георгиевска и Васко Цацаноски, член на движењето „Солидарност“.

    Цацановски, по две години подоцна, за Радио МОФ се потсетува на настанот.

    „Мојот случај беше прекршочна пријава, односно морав да платам парична казна. Но, со неплаќање во рок од една недела, практично не го признаваш делото за кое те товари полицијата. Јас не ја платив казната од 500 евра, иако во тој рок може да се плати само половина од сумата. Јас сметав дека воопшто не бев виновен за тоа што ме товареа, а имаше и многу снимки кои го покажуваа тоа. Но, не знам дали бидејќи згрешија, или сакаа некој да обвинат во таа толпа, иако немаше докази, мене ме обвинија. Од тогаш, ми дојде една покана за на суд, со препорачано писмо и датум на праќање од минатата недела, а во пошта испратено од вчера, при што се очекува да дојдам вчера. Затоа, поднесов жалба дека премногу доцна ми била доставена поканата, имам документ и од тоа, но оттогаш нема ништо. Случајот беше во февруари 2014 година, поканата во 2015 година“, појасни Цацаноски, кој и деновиве имаше непријатно искуство на Скопскиот маратон, кога беше нападнат бидејќи носеше транспарент на кој пишуваше „Трчај како да ја носиш веста дека Грујо е во затвор“.

    Покрај Хелсиншкиот комитет, годинава бесплатна правна помош понуди и Коалицијата „Сите за правично судење“, поради како што велат, желбата за правичност и содветна правна заштита на демонстрантите.

    „Постапките против демонстрантите се експресни. Од одлука за притвор до судење се се одвива пребрзо, нормално до моментот на ставање во притвор. Оттука процесите почнуваат да забавуваат со цел да се врши психолошки притисок врз притворените да признаат вина за да излезат од притвор. Оправданоста не би можеле да ја коментираме за сите предмети бидејќи не сме биле во можност да ги погледнеме сите официјални судски одлуки и решенија, сепак евидентна е присутноста на селективната правда“, смета Александра Богдановска од Коалицијата.

    Сепак, ваквите мерки кај дел од демонстрантите делуваат, други пак, продолжуваат да протестираат. Според Стефаноски, не е време за страв, додека Љолес, вели дека престанал да оди на протести, токму поради казната.

    „Тоа заплашување не успева барем кај повеќето граѓани. Времето за страв одамна е поминато, видовме што може да ни се случи ако излезиме на протести и не е ништо страшно. Јас притворот го преживеав и тоа е најстрашно нешто што може да ти се случи ако не сториш кривично дело“, вели Стефаноски.

    Сега не одам на протести поради казната. На трети јуни беше судењето и јас од тогаш сум на условно, не би сакал да излегувам за да не ме видат некои камери, бидејќи знаеме дека полицијата ги снимаат сите протести. Ако излезам и ме фати некоја полициска камера се плашам да не ми ја активираат пак казната“, загрижен е Љолес.

    Годинава, на протестите кои започнаа по одлуката на претседателот Ѓорге Иванов да аболира 56 лица, меѓу кои и највисоки функционери од власта, беа приведени 12 лица. Тројца се во домашен притвор. За двајца од нив, денес ќе се знае дали ќе им биде продолжен притворот. Тие се товарат за „учество во толпа што ќе изврши кривично дело“, за демолирањето на инвентарот во Канцеларијата на претседателот.

    Е.П.

  • Biseda informative policore dhe paraburgim shtëpiak – masë sigurie ose metodë për frikësimin e demonstruesve

    Thirrja në bisedë në stacion policor, paraburgimi shtëpiak si dhe ngritja e procedurave penale, për shkak të pjesëmarrjes në turmë gjatë protestës, u shndërrua në metodë për frikësimin e qytetarëve, që ata të mos dalin në protesta, konsiderojnë aktivistë dhe juristë.  Pjesë e madhe e demonstruesve të arrestuar gjatë protestave të vitit të kaluar më 5 maj, por edhe gjatë protestave tjera paraprakisht, akoma kanë ngecur në procese gjyqësore.

    Sashe Ljoles, kujton protestën e vitit të kaluar më 5 maj, kur ai dhe shoqëria e tij ishin në radhët e para, para Qeverisë. Numër i madh i qytetarëve në mënyrë masive dolën të shprehin revoltën e tyre, pas publikimit të “bombave”  opozitare, gjatë të cilave funksionarë të lartë merren vesh si të relativizojnë rastin me Martin Neshkoskin, djaloshin e vrarë para pothuajse pesë vjet nga një polic, gjatë kremtimit të fitores zgjedhore të VMRO- DPMNE-së.  Pas protestës, Ljolesin e kishin thërritur në bisedë informative, pas çka u akuzua për “pjesëmarrje në turmë e cila do të pengojë person zyrtar të kryejë veprimet e tij”.  Kjo sipas ligjin përbën vepër penale për të cilën mund të dënohesh me dënim me burg prej tre muaj deri në tre vjet.  Ljoles ka kaluar me dënim me kusht burg prej tre muaj, por paraprakisht edhe 23 ditë ka qenë në paraburgim edhe pse është i mendimit se nuk kanë pasur bazë për këtë.

    “Ishin mjaft të zëshëm në rrjetet sociale dhe mendoj se ishim piketuar nga njerëz të caktuar, por nuk mban ajo se vërtet merituam të arrestohemi, në veçanti 23 ditë të kalojmë në paraburgim. Kjo është më tragjikja që mund të ndodhë, 20 ditë paraburgim për protesta, ndërkaq gjatë kësaj flasim për demonstrues që kanë qenë gjithçka, vetëm nuk kanë qenë të dhunshëm ndaj policisë.  Ata që sulmuar persona zyrtar, që kanë përdorur pllaka bekatoni, ata meritojnë të jenë në paraburgim. Unë isha vetëm një qytetar që donte të shprehë revoltën e vet”, thotë Ljoles, i cili shton se nga protesta është larguar para se të eskalojë situata.

    Gjithashtu, padi vjet ka marrë edhe studenti David Stefanoski. Ai ka fituar 14 ditë paraburgim dhe dënim me kusht burg prej një viti.

    “Në shtet normal për rastin tim nuk ka paraburgim. Sipas mua, nuk kishte bazë të më arrestojnë.  Policia nuk ishte e dhunshëm por në paraburgim kushtet janë katastrofë “, sqaron Stefanovski.

    Sipas Juristes Neda Çalavoska nga Komiteti i Helsinkit, mbrëmjen e 5 majit, 2015, u arrestuan 42 persona, prej të cilëve 12 personave u ishte shqiptuar masa paraburgim, ndërsa një personi paraburgim shtëpiak.  Për demonstruesit, të cilët ishin dënuar dhe të cilët në pjesë më të madhe nuk e kanë paguar sanksionin kundërvajtës, procedurat gjyqësore janë në vijim.

    “Konsideroj se thirrja në bisedë në stacion policor, sanksionet kundërvajtëse dhe vendimet për arrest shtëpiak dhe ngritja e procedurave penale, paraqesin metodë të frikësimit të qytetarëve që të mos marrin pjesë në protestat të cilat mbahen një periudhë më të gjatë. Këto veprime janë në kundërshtim me nenin 21 të Kushtetutës së RM-së më të cilën garantohet e drejta e qytetarëve të mblidhen dhe të shprehin protestë publike pa paralajmërim paraprak dhe pa leje të veçantë.  Shfrytëzimi i kësaj të drejte mund të kufizohet vetëm në raste të gjendjes së luftës dhe gjendjes së jashtëzakonshme, por jo edhe në këtë situatë”, sqaron Çallovska.

    Sipas saj, ekziston drejtësi seleksionuese, duke kujtuar protestat e dhunshme kundër Komunës Qendër gjatë vitit 2014, për të cilat kundër pjesëmarrësve nuk u ngrit procedurë gjyqësore. Vitin e njëjtë, ndodhën edhe protesta te të falimentuarve para Qeverisë, kur me dhunë u arrestua lideri i tyre Liljana Georgievska dhe Vasko Cacanoski, anëtar i lëvizjes “Solidarnost”.

    Cacanovski, dy vjet më pas, për Radio MOF kujton atë ngjarje.

    “Rasti im ishte flet padi kundërvajtëse, respektivisht duhej të paguaja dënim me para.  Por, me mos pagesën në afat prej një jave, praktikisht nuk e pranon veprën për të cilën te ngarkon policia.  Unë nuk e pagova dënimin prej 500 euro edhe pse gjatë atij afati mund të paguhet vetëm gjysma e shumës.  Unë isha  e mendimit se nuk isha fajtore për atë që më ngarkonin, ndërsa kishte edhe shumë incizime të cilat e dëshmonin këtë.  Por, nuk e di nëse sepse gabuan ose donin të dënonin dikë nga turma edhe pse nuk kishin prova, më akuzuan mua.  Prej atëherë, më erdhi një ftesë për në gjyq, me letër të rekomanduar me datën e djeshme të dërgesës ndërsa në postë ishte dërguar nga mbrëmë, gjatë çka pritet të vij sonte.  Prandaj, paraqita ankesë se shumë vonë më është dërguar ftesa, kam dokument edhe për këtë, por që atëherë nuk ka gjë. Rasti ndodhi në shkurt të vitit 2014, ftesa në vitin 2015”, sqaroi Cacanoski, i cili edhe këto ditë përjetoi një përvojë të pa këndshme gjatë Maratonës së Shkupit, kur u sulmua sepse mbante transparent në të cilin shkruante “Nxito sikur të mbash me vete lajmin se Grujo është në burg”.

    Përpos Komitetit të Helsinkit, këtë vit ndihmë juridike falas ofroi edhe Koalicioni “Të gjithë për gjykim të drejtë”, për shkak të siç thonë ata, dëshirës për drejtësi dhe mbrojtje juridike përkatëse për demonstruesit.

    “Procedurat kundër demonstruesve janë të menjëhershme.  Nga vendimi për arrestim deri në gjykim gjithçka u zhvillua shumë shpejtë, normalisht deri në momentin e arrestimit.  Mandej proceset fillojnë të ngadalësohet me qëllim të kryhet presin psikologjik mbi të arrestuarit të pranojnë fajin që të dalin nga paraburgimi. Arsyetimin nuk mund ta komentojmë për të gjitha rastet sepse nuk kemi pasur mundësi ti shohim të gjitha vendimet dhe aktvendimet zyrtare gjyqësore, megjithatë është evidente prezenca e drejtësisë seleksionuese”, konsideron Aleksandra Bogdanovska nga Koalicioni.

    Megjithatë, masat e këtilla te një pjesë e demonstruesve ndikojnë, të tjerët, vazhdojnë të protestojnë.  Sipas Stefanoski, nuk është koha për frikë, ndërsa Ljosec thotë se nuk shkon më në protesta, pikërisht për shkak të dënimit.

    “Ky lloj frikësimi nuk pati sukses të paktën te shumica e qytetarëve.  Koha e frikës ka kohë që ka kaluar, e pamë çfarë mund të na ndodhë nëse dalim në protesta dhe nuk është diçka e tmerrshme.  Unë arrestimin e përjetova dhe kjo është më e frikshmja që mund të të ndodhë nëse nuk kryen vepër penale”, thotë Stefanoski.

    “Tani nuk shkoj në protesta për shkak të dënimit. Më tre qershor u mbajt seanca gjyqësore dhe unë që atëherë jam në liri të kushtëzuar, nuk dua të dal mos më shohin disa kamera, sepse e dimë se policia i incizon të gjitha protestat.  Nëse dal dhe më kapin kamerat policore kam frikë mos ma aktivizojnë dënimin përsëri”, thotë i shqetësuar Ljoles.

    Këtë vit gjatë protestave të cilat filluan pas vendimit të presidentit Gjorgje Ivanov të falë 56 persona, ndër të cilët edhe funksionarë të lartë qeveritar, u arrestuan 12 persona.  Tre prej tyre janë në arrest shtëpiak. Për двајца од нив , sot do të dihet nëse do të vazhdohet arresti.  Ata akuzohen për “pjesëmarrje në turmë e cila do të kryejë vepër penale” , për shkatërrimin e sendeve në Zyrën e Presidentit.