Поделени по партии, со желба за странство – младите чекаат друг да им ги реши проблемите

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Над 60 отсто од младите во Македонија имаат партиска книшка, речиси половина ја гледаат својата иднина во странство, а поголемиот дел се надеваат дека некој друг ќе им ги реши проблемите. Ова го покажаа податоците на најновото истражување на Институтот за социјална демократија Прогрес и Институтот за социолошки анализи.

    Вкупно 62 отсто од испитаниците изјавиле дека припаѓаат на одредена политичка партија, наспроти 15 отсто кои откриле дека се дел од невладина организација. Од вкупно 900 испитаници, 45 отсто би си заминале од Македонија, бидејќи сметаат дека во странство ќе постигнат поголем успех. Две третини од испитаниците очекуваат политичките партии, државата и меѓународни институции да им ги решат проблемите.

    За професорката Емилија Симоска, која е една од авторите на истражувањето, причината за поделеност помеѓу младите е припадноста во некоја од политичките партии, додека линијата која треба да ги спои не постои. Ова пак, се одразува на нивната желба за самоорганизација за решавање на проблемите.

    „Само една третина од младите, односно 31 отсто, изјавиле дека би можеле да се вклучат во решавање на нивните проблеми, додека две третини, решавањето на нивните проблеми се гледа како активност во која треба да се вклучат политичките партии, државата, меѓународни институции, а само еден отсто сметаат дека не треба да се организираат“, соопшти Симоска.

    Според неа, иселувањето е исто толку алармантно, ако се знае дека испитаниците кои рекле дека сакаат да си одат се на возраст од 16 до 30 години. Сепак, Симоска вели дека постои надеж, бидејќи 74 отсто изјавиле дека би сакале да видат Комисија за млади во Собранието, на која ќе се дискутира за нивните потреби.

    Според професорот Петар Атанасов, во државата се случува егзодус на младите, за кои вели дека се на маргините на општеството. Според него, секоја нова владина политика не одговара на потребите на младите, што како што вели, придонесува кон иселување и зголемена невработеност. Како дополнителен проблем го нагласи и недостигот од законодавство кое би се однесувало строго за младите.

    „Не постојат ниту структури, ниту организации, ниту посебни закони за проблемите на младите. Нема еден закон за млади, нема Комисија за млади во Собранието. Тие немаат обезбедено место во процесите на донесување на одлуки, и затоа не се чинители на една проактивна младинска политика. Општеството не успеа да допре до младите, не успеа да ги отвори проблемите на младите, да ги идентификува нивните правци, или главните причини зошто не се решаваат нивните проблеми“, рече тој.

    Она што е заедничко за владините и невладините политики е тоа што голем дел од младите не се запознаени со нивната содржина, ниту со активностите кои ги спроведуваат.

    Целта на ова истражување беше да направи паралела помеѓу вистинските потреби на младите и официјалните политики на државата, насочени кон младите. Во него беа вклучени млади луѓе од Скопје и уште неколку градови како Битола, Гостивар, Куманово, Виница.

  • TË NDARË NË PARTI, ME DËSHIRË TË LARGOHEN NGA SHTETI – TË RINJTË PRESIM DIKUSH TJETËR T’JUA ZGJEDHË PROBLEMET

    Mbi 60 për qind e të rinjve në Maqedoni posedojnë librezë partiake, pothuajse gjysma e shohin të ardhmen e tyre jashtë vendit, ndërsa pjesa më e madhe shpresojnë se dikush tjetër do tua zgjidhë problemet.  Këtë e treguan të dhënat e hulumtimit më të ri të realizuar nga Instituti Demokraci Sociale Progres dhe Instituti për Analiza Sociologjike.

    Gjithsej 62 për qind e të anketuarve kanë deklaruar se janë pjesëtarë të ndonjë partie politike të caktuar, përkundër 15 për qind të cilët kanë zbuluar se janë pjesë e organizatave jo qeveritare.  Nga gjithsej 900 të anketuar, 45 për qind do të ishin larguar nga Maqedonia, sepse janë të mendimit se  në vende të huaja do të arrijnë sukses më të madh. Dy të tretat e të anketuarve presin partitë politike, shteti dhe institucionet ndërkombëtare tua zgjedhin problemet.

    Për profesoreshën Emilija Simoska, e cila është një nga autorët e hulumtimit, shkaku për ndarjen ndërmjet të rinjve është përkatësia në ndonjë parti politike, ndërsa linja e cila duhet ti bashkojë, nuk ekziston.  Kjo nga ana tjetër, reflektohet mbi dëshirën e tyre për vetë organizim për zgjidhjen e problemeve.

    “Vetëm një e treta e të rinjve, respektivisht 31 për qind, kanë deklaruar se do të mund të ishin përfshirë në zgjidhjen e problemeve të tyre, ndërsa dy të tretat, zgjidhjen e problemeve të tyre e shohin si aktivitet në të cilin duhet të kyçen partitë politike, shteti, institucionet ndërkombëtare ndërsa, një për qind konsiderojnë se duhet të organizohen”, njoftoi Simoska.

    Sipas saj, shpërngulja gjithashtu është alarmante, nëse dihet se të anketuarit të cilët kanë deklaruar se dëshirojnë të largohen janë të moshës 16 deri në 30 vjeç. Megjithatë, Simoska thotë se ekziston shpresë, sepse 74 për qind kanë deklaruar se do të kishin dashur të shohin Komision të të Rinjve në Kuvend, ku do të diskutojnë në lidhje me problemet e tyre.

    Sipas profesorit Petar Atanasov, në shtet ndodh ekzodusi i të rinjve, për të cilët thotë se janë në margjinat e shoqërisë. Sipas tij, secila politikë qeveritare nuk i përgjigjet nevojave të të rinjve, që siç thotë ai, kontribuon për shpërngulje dhe papunësi të madhe.  Si problem plotësues e theksoi edhe mungesën e legjislacionit i cili rreptësishtë do të vlente vetëm për të rinjtë.

    “Nuk ka as struktura, as organizata, as ligje të veçanta për problemet e të rinjve.  Nuk ekziston asnjë ligj për të rinjtë, as Komision për të rinjtë në Kuvend.  Ata nuk kanë siguruar vend në proceset e marrjes së vendimeve dhe prandaj nuk janë pjesë e një politike pro- aktive të të rinjve. Shoqëria nuk ia doli të depërtojë deri te të rinjtë, nuk ia doli të hapë problemet e të rinjve, të identifikojë drejtimet e tyre ose shkaqet kryesore pse nuk zgjidhjen problemet e të rinjve”, tha ai.

    Ajo që është e përbashkët e politikave qeveritare dhe jo qeveritare është ajo se pjesë e madhe e të rinjve nuk janë të njoftuar me përmbajtjen e tyre, as me aktivitetet të cilat i realizojnë.

    Qëllimi i këtij hulumtimi ishte të bëhet paralele ndërmjet nevojave të vërteta të të rinjve dhe politikave zyrtare të shtetit, për të rinjtë.  Pjesë e sondazhit ishin të rinjtë e Shkupit dhe e disa qyteteve tjera Manastirit, Gostivarit, Kumanovës, Vinicës.