#НаЧас: Интеграција преку вредности, а не преку проценти и бројки

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Несоодветна законска регулатива, нехармонизирани наставни програми, демотивирани наставници, институционалната неангажираност и политичките влијанија се дел од причините зошто во Македонија уште се зборува за сегрегирани, наместо за интегрирани училишта. Ова беа дел од поентите на говорниците на седмата од серијалот дискусии НаЧас, во која се дебатираше за начинот на кој во земјава се спроведува интегрираното образование.

    „Стратегијата за сегрегација беше поуспешна од Стратегијата за интеграција“, иронично ја илустрираше состојбата Флорим Реџепи, од Центарот за интеркултурен дијалог – Куманово.

    „Работата на интеграцијата е градење на заеднички вредности. Тоа значи дека сите заедно ќе имаме консензус кон некои прашања. Тоа е еден долг процес кој се одвива со договор, а не со закон. Тоа што целава оваа стратегија е направена на квантитативно ниво и целата политика се води на проценти и бројки, а се работи за вредности – тие две работи тешко одат паралелно. Целиот пристап кон решавање на проблемот е промашен“, рече тој на дискусијата.

    Професорот Абиљ Бауш, од скопската гимназија „Зеф Љуш Марку“ смета дека процесот на интегрирано образование изминатиот период се уназадувал. Проблемот, според него, е што од 90-тите години се препишувале наставни програми од поразвиени држави и се надоврзувале една на друга без никаква јасна образовна стратегија.

    „Цело време се прави тој „образовен монструм“ и не само што не интегрираме одреден етникум, туку не можеме во тој образовен систем да го интегрираме и ученикот како индивидуа. Тука се создава еден вид на сегрегација на системот и учениците“, рече Бауш.

    Фатош Усаинова од Ромскиот ресурсен центар, кои работат на туторска поддршка на ученици Роми од основни училишта во 18 општини, вели дека државата треба да ги препознае позитивните модели од граѓанскиот сектор и да ги имплементира во институциите.

    „Многу е жално тоа што и денес, во 21-виот век, после десет години од носењето на Стратегијата за интегрирано образование, ние се уште говориме дека во Македонија постојат училишта се целосно сегрегирани, односно 90% во таквите училишта се Роми. Неминовно е да се каже дека сегрегацијата постои во сериозна форма“, рече Усаинова.

    Небојша Мојсоски од Македонскиот центар за граѓанско образование, потенцира дека интеграцијата е долг процес кој бара ангажираност од сите страни. Тие биле насочени кон обезбедување контакт и заедничка соработка помеѓу учениците од различни етнички заедници, но, за жал, како што посочи, бројните позитивни примери не добивале доволно медиумско внимание за да може да ги забележи и пошироката јавност.

    „Нема дете кое не сака да научи нешто ново. Но, ние сме тие кои на децата треба да им овозможиме контакт. Ако имаме образование во кое училиштата се поделени по јазик на настава, мешани училишта кои се поделени по кат, или по крила или по смени… тогаш како ќе запознаеме некој од „другите“. Тогаш нашата перцепција за другиот се базира на медиуми, на улични разговори, или разговори по дома и создаваме слика која е базирана само на претпоставка, без контакт“, рече Мојсоски.

    Даниел Евросимоски

    *Серијалот „На час“ е финансиран и се спроведува во партнерство со Фондација Отворено општество – Македонија.

  • #NëOrë: Interaksion nëpërmjet vlerave, dhe jo nëpërmjet përqindjeve dhe shifrave

    08/12/2017 – LAJME, ARSIM

    Rregullativa ligjore jo përkatëse, programet arsimore të pa harmonizuara, mësues të de motivuar, jo angazhim institucional dhe ndikime politike janë pjesë e shkaqeve pse në Maqedoni ende flitet për shkolla të ndara, në vend për shkolla të integruara.  Këto ishin një pjesë e diskutuesve të serialit të shtatë me radhë të diskutimeve NëOrë, gjatë së cilit u debatua në lidhje me mënyrën në të cilën vendi përballet me arsimin e integruar.

    “Strategjia për segregacion ishte më e suksesshme se Strategjia për integrim”, në mënyrë ironike e ilustroi gjendjen Florim Rexhepi, nga Qendra për Dialog Inter-kulturor – Kumanovë.

    “Puna e integrimit është ndërtimi i vlerave të përbashkëta.  Kjo do të thotë se të gjithë së bashku do të kemi konsensus në lidhje me disa çështje.  Ky është një proces i gjatë i cili po zhvillohet me marrëveshje, dhe jo me ligj.  Ajo që e gjithë kjo strategji është përpiluar në nivel kuantitativ dhe e gjithë politika udhëhiqet me përqindje dhe shifra, ndërsa bëhet fjalë për vlera – këto dy çështje vështirë shkojnë paralelisht.  E gjithë qasja drejt zgjidhjes së problemit është gabuar”, tha ai gjatë diskutimit.

    Profesori Abil Baush, nga gjimnazi i Shkupit “Zef Lush Marku” konsideron se procesi i arsimit të integruar periudhën e kaluar ka shënuar regres.  Problemi, sipas tij, është se që nga vitet 90-të, janë përshkruar programet arsimore të shteteve më të zhvilluara dhe janë ndërlidhur njëra me tjetrën pa asnjë strategji të qartë arsimore.

    “Gjithë kohës po bëhet ajo “monstër arsimore” dhe jo vetëm që nuk po integrojmë etni të caktuar, por në atë sistem arsimor nuk mund ta integrojmë edhe nxënësin si individ.  Këtu, krijohet një lloj i segregacionit të sistemit dhe nxënësve”, tha Baush.

    Fatosh Usainova nga Qendra Rome për Resurse, të cilët punojnë në mbështetjen tutoriale të nxënësve romë të shkollave fillore në 18 komuna, thotë se shteti duhet të identifikojë modelet pozitive të sektorit civil dhe ti implementojë në institucionet.

    “Është për keqardhje që edhe sot, në shekullin 21, dhjetë vjet pas themelimit të Strategjisë për arsim të integruar, ne ende flasim se në Maqedoni ekzistojnë shkolla me segregacion të plotë, respektivisht 90% në shkollat të këtilla janë romë. Patjetër duhet të themi se segregacioni ekziston në formë serioze”, tha Usainova.

    Nebojsha Mojsoski nga Qendra Rinore për Arsim Qytetar, theksoi se integrimi është proces i gjatë i cili kërkon angazhim nga të gjitha palët.  Ato kanë qenë të drejtuara kah kontakti dhe bashkëpunimi ndërmjet nxënësve të bashkësive të ndryshme etnike, por, për fat të keq, siç tha ai, rastet e shumta pozitive nuk kanë fituar vëmendjen e mjaftueshme të medias, që të mund ti vërejë ato edhe publiku më i gjerë.

    “Nuk ka fëmijë i cili nuk do të mësojë diçka të re.  Por, ne jemi ata të cilët fëmijëve duhet tu mundësojmë kontakt.  Nëse kemi arsim në të cilin shkollat janë të ndara sipas gjuhës që zhvillohet mësimi, shkolla të përziera të cilat janë të ndara nëpër kate, ose kemi pjesë të ndryshme ose mësojnë në turne … atëherë si do të njoftojmë dikë nga “të tjerët”.  Atëherë perceptimi jonë për tjetrin bazohet në mediat, në bisedat në rrugë, ose në bisedat në shtëpi dhe krijojmë fotografi e cila bazohet vetëm në supozime, pa kontakt”, tha Mojsoski.

    Daniell Evrosimoski

    *Seriali “Në orë” financohet dhe realizohet në partneritet me Fondacionin Shoqëri e Hapur – Maqedoni.