#НаЧас: Формалното има што да учи од неформалното образование

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Иако веќе 18 години успешно работи во областа на графичкиот дизајн, Горан Костовски – Индог својот занает го научил надвор од формалното образование. Посетувал печатници, го следел процесот и ги учел програмите. Тоа не било едноставно, но објаснува дека тој начин на учење и комуникацијата со различни луѓе не можел да го научи на ниту едно друго место.

    „Генерално неформалното образование многу повеќе ми се допадна, затоа што секогаш имаше многу покул предавачи, ни објаснуваа на поинтересен начин, никогаш го немаше оној притисок на учителката која треба да е авторитет врз тебе… туку, буквално, едукацијата беше на пријателски начин. Мојот пат на самоедукација беше макотрпен и јас сè уште се едуцирам, без разлика што 18 години професионално го работам ова“, рече Костовски во дискусијата #НаЧас која овој четврток беше посветена на придобивките од неформалното образование.


    Костовски објасни дека тоа што знаел точно што сака да работи било пресудно во неговиот живот, а желбата да се продолжи овој круг на неформално образование подоцна го мотивирало и самиот да се вклучи во улога на едукатор на млади.

    „Многу се нервирам кога ќе кажат дека младите се мрзливи или дека не сакаат да работат. Во принцип тоа е затоа што никој не се труди како да ги привлече младите луѓе, за да ги направи активни во самото образование. Мислам дека во школите треба да се направи поголем пристап до неформалното образование – дали ќе биде факултативно, дали ќе се вклучи како дел од програмата, дали ќе има тестирање за учениците да се предодредуваат што сакаат да учат“, рече Костовски.

    Фари Хисени, предавач на обуките од Младинскиот образовен форум, истакна дека од неговото искуство, учениците кои во формалната настава се незаинтересирани или покажуваат слаби успеси, се едни од најактивните и најредовните кога доаѓаат во клубовите „Учиме Право“ каде тој држи предавања и обуки.

    „Разликата е во начинот на кој се развива комуникацијата предавач-ученик, во која никогаш ништо не е погрешно. Доколку кажат нешто што е погрешно, се поправаат без страв дека за тоа ќе бидат оценувани“, вели Хисени.

    Тој додава и дека за разлика од проблемите со концептот на интегрирано образование во формалното образование, тоа доста успешно се одвива во неформалното. Според неговото искуство токму на неформалните обуки често се случувало средношколци од различни националности и различни градови за прв пат да се најдат во директна комуникација.

    Проблем на формалното образование е тоа што системот тешко се менува и не може да ги следи брзите технолошки промени кои се случуваат, рече Анче Јованоска од Семос Едукација. Токму затоа луѓето преку неформалното образование бараат преквалификации или доквалификации која потоа им обезбедува и поквалитетно вработување.

    „Можете за три месеци да станете програмер и веднаш да најдете работа во компанија. Огромен дел од луѓето кои ги посетувале Јава обуките од Агенцијата за вработување веќе се вработени. Голем дел преку нашиот кариерен центар сме ги поврзале со компаниите за пракса или вработување. И сè повеќе се оди кон тоа неформалното образование да креира целосен човек, кој има потесна струка и кој полесно може да најде вработување“, рече Јованоска.

    Од 2010 година преку 25.000 невработени лица биле дел од обуките кои ги нуди Агенцијата за вработување на Република Македонија, со кои им се нуди преквалификација и учење нови вештини за полесно наоѓање работа. Менка Гугулевска од Агенцијата, посочи дека во просек околу половина од овие лица веќе се вработени, додека кај обуките за напредни IT вештини тој процент доаѓа и над 70 проценти.

    „Во завршна фаза сме со изработката на оперативниот план за 2018 година и размислуваме да воведеме некои новини. Размислуваме она што ни е проверено да остане, а и да го зголемиме опфатот на лицата. Планираме и сосема нови обуки, како и комбинирање на одредени мерки и програми што би подразбирало секое вклучување во обуките да произлезе со вработување, каде што би требало да се вклучи бизнис секторот, со нивните конкретни слободни работни места, преку овие обуки веднаш да добијат соодветна работна сила“, рече Гугулевска.

    Даниел Евросимоски

    *Серијалот „На час“ е финансиран и се спроведува во партнерство со Фондација Отворено општество – Македонија.

  • #NëOrë: Arsimi formal ka ç’të mësojë nga arsimi jo formal

    29/12/2017, LAJME, ARSIM

    Edhe pse 18 vite me sukses punon në fushën e dizajnit grafik, Goran Kostovski – Indog, zanatin e tij e ka mësuar jashtë arsimit formal.  Ka vizituar shtypshkronja, e ka ndjekur procesin dhe i ka mësuar programet.  Kjo nuk ka qenë e thjeshtë, por, sqaron se këtë mënyrë të të mësuarit dhe komunikimit me njerëz të ndryshëm, nuk ka mundur ta mësojë në asnjë vend tjetër.

    “Në përgjithësi arsimi jo formal, më pëlqen shumë më tepër, sepse çdo herë kishte ligjërues shumë kull, na sqaronin në mënyra më interesante,  asnjëherë nuk ka ekzistuar ai presioni i mësueses e cila duhet të jetë autoritet mbi ty… por, tekstualisht, edukimi ishte miqësor.  Rruga ime drejt vetedukimit ishte shumë e mundimshme dhe në po edukohem ende, pa dallim që 18 vjet në mënyrë profesionale e punoj këtë”, tha Kostovski gjatë diskutimit #NëOrë, që këtë të enjte iu përkushtua përfitimeve nga arsimi jo formal.

    Kostovski sqaroi se ajo që e ka ditur saktë se çfarë dëshiron të punojë ka qenë vendimtare në jetën e tij, ndërsa dëshira të vazhdohet ai rreth  arsimit joformal më vonë e ka motivuar edhe vetë të përfshihet në rolin e edukatorit për të rinj.

    “Nervozohem shume kur thonë se të rinjtë janë përtacë ose se nuk duan të punojnë.  Në parim kjo ndodh sepse askush nuk përpiqet, se si ti tërheqim të rinjtë, në mënyrë që ti bëjmë më aktiv në vetë arsimin.  Mendoj se në shkollat duhet të bëhet qasje më e madhe drejt arsimit jo formal – qoftë të jetë fakultativ, qoftë të përfshihet si pjesë e programit, a do të ketë testim për nxënësit të përcaktohen çfarë duan të mësojnë”, tha Kostovski.

    Fari Hiseni, ligjërues i trajnimeve të Forumit Arsimor Rinor, theksi se nga përvoja e tij, nxënësit të cilët në arsimin formal janë të pa interesuar ose tregojnë rezultate të dobëta, janë më aktivët dhe më të rregulltit kur vijnë në klubet “Mësojmë drejtësi” ku ai mban ligjërata dhe trajnime.

    “Dallimi është në mënyrën në të cilën zhvillohet komunikimi ligjërues – nxënës, gjatë së cilit komunikim asnjëherë asgjë nuk është e gabuar.  Nëse thonë diçka që është gabim, korrigjohen pa frikë se për të njëjtën do të vlerësohen”, thotë Hiseni.

    Ai shton edhe atë se për dallim nga problemet me konceptin për arsim të integruar në arsimin formal, kjo në mënyrë shumë të suksesshme po zhvillohet në arsimin jo formal.  Sipas përvojës së tij, pikërisht gjatë trajnimeve jo formale shpesh ka ndodhur nxënës të shkollave të mesme të bashkësive të ndryshme etnike dhe qytete të ndryshme për herë të parë të jenë në komunikim të drejtpërdrejtë.

    Problem i arsimit formal është ajo se sistemi vështirë ndryshon dhe nuk mund të ndjekë ndryshimet e shpejta teknologjike të cilat ndodhin, tha Ançe Jovanoska nga Semos Edukim.  Pikërisht prandaj, njerëzit nëpërmjet arsimit jo formal kërkojnë ri kualifikime ose kualifikime plotësuese, të cilat pastaj ju sigurojnë edhe punësim më cilësor.

    “Për tre muaj mund të bëheni programer dhe menjëherë të gjeni punë në kompani.  Numër i madh i personave që kanë vizituar trajnimet për Java të organizuara nga Agjencia për Punësim, tani më janë punësuar.  Një pjesë të madhe nëpërmjet Qendrës tonë për Karrierë i kemi lidhur me kompanitë për praktikë ose ër punësim.  Dhe gjithnjë e më tepër po shkohet drejt asaj që arsimi jo formal të krijojë person të plotë, i cili ka strukturë më të ngushtë dhe i cili lehtë mund të gjejë punësim”, tha Jovanoska.

    Nga viti 2010 mbi 25.000 persona të papunësuar kanë qenë pjesë e trajnimeve të cilat i ofron Agjencia për Punësim e Republikës së Maqedonisë, me të cilat u ofrohet ri kualifikim dhe mësim i shkathtësive të reja me qëllim më lehtë të gjejnë punë. Menka Gugulevksa nga Agjencia, sugjeroi se mesatarisht rreth gjysma e këtyre personave tani më janë punësuar ndërsa te trajnimet për IT shkathtësi të përparuara, ajo përqindje shkon edhe mbi 70 për qind.

    “Në fazë përfundimtare jemi, me përpilimin e planit operativ për vitin 2018 dhe mendojmë të vendosim disa risi.  Mendojmë ajo që është tani më e provuar të ngelë, ndërsa mendojmë edhe të rrisim përfshirjen e personave.  Planifikojmë edhe trajnime krejtësisht të reja, si dhe kombinimin e masave të caktuara dhe programeve që do të nënkuptonte çdo përfshirje në trajnimet të rezultojë me punësim, ku do të duhet të përfshihet edhe sektori i biznesit, me vendet e tyre të lira të punës, nëpërmjet këtyre trajnimeve menjëherë të fitojnë fuqi pune përkatëse”, tha Gugulevksa.

    Daniell Evrosimoski

    *Seriali “Në orë”  financohet dhe realizohet në partneritet me Fondacionin Shoqëri e Hapur – Maqedoni