Младите учат за диплома, а не знаат да си ги заштитат правата

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Сакаме образование што ќе се прилагодува на општествените промени, или сакаме образование што ќе иницира промени? Ова прашање денеска им го постави Народниот правобранител Иџет Мемети на студентите од Правниот факултет пред да го потпише Меморандумот за соработка со овој факултет.

    „Образованието не е само учење и стекнување на знаење. Напротив, образованието е дејствување што пак претставува основа за секој успех. Секој млад човек кој сака да ја осигура својата иднина не смее да биде рамнодушен кон образованието. Не смее да се постави во улога на набљудувач на работите кои во суштина и него го засегаат“, рече Мемети.

    Професорката Ана Павловска Данева потсети дека младите во Република Македонија во изминатите години се дел од дното на повеќе табели кои го следат образовниот развој, иако од формален аспект, држава ги почитува сите стандарди и критериуми.

    „Две третини од нашите млади се функционално неписмени, или според последниот економски извештај на Светска банка, ние се наоѓаме на 68 место од 70 држави, или со други зборови ние сме подобри само од Косово и Доминиканската Република“, нагласи Павловска Данева.

    „Функционална писменост значи дека нашите млади знаат да пишуваат и да читаат, и толку. Слабо или скромно користат соговорни вештини, не познаваат ниту еден странски јазик и не можат да користат компјутери. Тоа значи дека оспствената писменост што ја добиле во образованието не можат да ја стават во функција, во употреба. Не можат да одат на пазарот на трудот и тоа понатаму раѓа невработеност и пад на економски развој“, појасни таа.

    Според неа, во иднина Законот за високо образование треба да се смени за да има развој во образованието и тоа како што рече таа, „да не се прави во тесни чиновнички кругови, туку тоа да го прават професорите и студентите.

    „Образованието е скапо, но незнаењето и тука не смее ниту една следна владејачка гарнитура да штеди ако сакаме да ни се сменат состојбите“, подвлече таа.

    Васка Барјамора Мустафа од Канцеларијата на Народниот правобранител потврди дека досега не се направени крупни промени во образованието.

    „За жал, дојдено е до размислување во насока што е пострашно – да имате дете кое не е запишано во матичната книга на родени и коешто нема пристап до образованието од една страна, или пак да имате лице  што му е достапно образованието на некој начин, завршува определо образование, но во практична смисла тој не може да функционира, односно е образован за да има диплома, а во пракса не може да си ги заштити сопствените права“, рече таа.

    Според неа, поразително е тоа што самите студенти покажуваат огромна незаинтересираност во делот на заштитата на нивните права.

    Сепак, право на образование значи должност на државата да им овозможи на своите граѓани да се образуваат. Државата таа своја должност ја изврши преку своите јавни служби и установи од областа на образованието. Но, пристапот до образовниот систем се уште е отежнат за одредени категории, смета професорот и поранешен декан на Правниот факултет, Борче Давитковски. Причина за ова, според него, се големиот број на административни пречки.

    Тој вели дека образованието покрај тоа што е право на секој граѓанин, е и обврска. Но, тоа право не може да се исполни се додека една личност нема идентитет, како што е случајот со стотици луѓе родени во државата, а се без документи, рече тој.

    Е.П.

  • Të rinjtë mësojnë për diplomë, ndërkaq nuk dinë të mbrojnë të drejtat e tyre

    Dëshirojmë arsim i cili do tu përshtatet ndryshimeve shoqërore, ose dëshirojmë arsim i cili do të iniciojë ndryshime?  Këtë pyetje, sot, Jua shtroi Avokati i Popullit Ixhet Memeti studentëve të Fakultetit Juridik, para se të nënshkruajë Memorandumin për bashkëpunim me këtë fakultet.

    “Shkollimi nuk paraqet vetëm mësim dhe fitim i njohurive.  Përkundrazi, shkollimi është veprim që nga ana tjetër paraqet bazë për çdo sukses.  Çdo i ri, i cili dëshiron të sigurojë të ardhmen e tij, nuk guxon të jetë indiferent ndaj arsimimit.  Nuk guxon të vihet në rolin e vrojtuesit të punëve të cilat në esencë e tangojnë edhe atë”, tha Memeti.

    Profesoresha Ana Pavllova Daneva, përkujtoi se të rinjtë në Republikën e Maqedonisë vitet e kaluara gjenden në fundin e më shumë tabelave të cilat mbikëqyrin zhvillimin e arsimit, edhe pse nga aspekti formal, shteti i respekton të gjitha standardet dhe kriteret.

    “Dy të tretat e të rinjve tanë janë analfabet funksional, ose sipas raportit të fundit ekonomik të Bankës Botërore, ne jemi në vendin e 68-të nga gjithsej 70 vende, ose me fjalë të tjera në jemi më të mirë vetëm nga Kosova dhe Republika Domenikane”, theksoi Pavllova Daneva.

    “Shkollimi funksional do të thotë se të rinjtë tanë dinë të shkruajnë dhe të lexojnë, dhe kaq.

    Dobët ose në mënyrë modeste përdorin shkathtësitë për bashkëbisedim, nuk njohin asnjë gjuhë të huaj dhe nuk mund të përdorin kompjuter.  Kjo do të thotë se njohuritë që i kanë fituar gjatë shkollimit nuk mund ta vënë në funksion, në përdorim.  Nuk mund të shkojnë në tregun e punës dhe kjo më pas rezulton me papunësi dhe rënien e zhvillimit ekonomik”, sqaroi ajo.

    Sipas saj, në të ardhmen Ligji për arsimin e lartë duhet të ndryshohet që të ketë  zhvillim në arsimin dhe kjo sipas saj, “ të mos bëhet në qarqet e ngushta burokratike por këtë ta bëjnë profesorë dhe studentë.

    “Arsimi është i shtrenjtë, por injoranca edhe këtu nuk guxon asnjë garniturë e ardhshme qeveritare të kursejë, në duan të na ndryshojnë gjendjet”, theksoi ajo.

    Vaska Barjamora Mustafa nga Zyra e Avokatit të Popullit, konfirmoi se deri tani nuk janë bërë ndryshime të mëdha në arsim.

    “Për fat të keq, kemi ardhur në pikën e të menduarit se çfarë është më e tmerrshme – të keni fëmijë i cili nuk është regjistruar në librin amë dhe i cili nuk ka qasje drejt arsimimit nga njëra anë, ose po, të keni person i cili ka arsimimin të qasshëm në një mënyrë, kryen një shkollim të caktuar, por në kuptimin praktik ai nuk mund të funksionojë, respektivisht është i arsimuar që të ketë diplomë, por në praktikë nuk mund ti mbrojë të drejtat e veta”, tha ajo.

    Sipas saj, është dëshpërues fakti që vetë studentët tregojnë mos interesim goxha të madh në pjesën e mbrojtjes së të drejtave të tyre.

    Megjithatë, e drejta për shkollim do të thotë obligim për shtetin tu mundësojë qytetarëve të saj të arsimohen.  Shteti, obligimin e vet e kryen nëpërmjet shërbimeve publike dhe institucioneve nga fusha e arsimit.  Por, qasja drejt sistemit arsimor ende është e vështirësuar për kategori të caktuara, konsideron profesori dhe ish dekani i Fakultetit Juridik, Borçe Davitkovski.  Shkak për këtë, sipas tij, janë numri i madh i pengesave administrative.

    Ai thotë se shkollimi përpos asaj që është e drejtë e çdo qytetari, paraqet edhe obligim.  Por, kjo e drejtë nuk mund të plotësohet derisa një person nuk ka identitet, siç është rasti me qindra njerëz të lindur në vend, ndërsa janë pa dokumente përkatëse, tha ai.

    E.P.