Ќе се спасат 800 животи годишно доколку аерозагадувањето се нормализира

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Додека надвор воздухот беше загаден четири пати над максимално дозволениот лимит, во Кинотека на Македонија експерти и граѓански организации дискутираа како се најдовме до оваа катастрофално опасна ситуација и што да се прави понатаму.

    Професорот Драган Ѓорѓев, од Институтот за јавно здравје, објасни дека пиковите на смртност се поврзани со периодите на највисоко загадување и ниски температури, додавајќи дека овој тренд ќе продолжи доколку државните, локалните власти и граѓаните не почнат синхронизирано да реагираат.

    „Што ќе се добие ако падне загадувањето на ниво на нормите? Животот на населението во Македонија просечно ќе се продолжи за четири години. Или во животи, проценките се околу 700 до 800 луѓе кои би ги спасиле годишно. Доколку почнеме со синхронизирани акции веќе идната година би имале подобрување и би спасиле животи. А доколку не правиме ништо, таа бројка, дури и да биде иста, ќе биде пораз на сите нас“, рече тој во излагањето.

    Ѓорѓев потенцираше дека до 1200 смртни случаи годишно во Македонија се директна последица на загадениот воздух, но и дека тој учествува до 25 проценти како причинител за срцевиот инфаркт и мозочниот удар, кои се најчести хронични заболувања.

    „Има еден добар дел од популацијата која со години пружа отпор на ова високо аерозагадување, па во пикот на таа пирамида страдаат ранливите групи – децата и старите лица. Тој број на население кој реагира на високи концнтрации ќе се зголемува поради долготрајната изложеност и таа пирамида ќе добие друга форма. Поширока популација ќе почне да реагира – дали со хронични болести, дали со акутен инфаркт, дали со многу помлада возраст отколку што обично настануваат тие инфаркти. Значи комплетно ќе се поремети отпорноста на популацијата. Затоа и се прават тие норми, кои се крајна концентрација на која еден систем мора да реагира, а ние за жал и на овие високи концентрации, несинхронизирано делуваме“, рече тој.

    Загадувањето на воздухот во Македонија изминатото деноноќие на места достигна и до десет пати над максимумот

    Количината на ПМ-10 или ПМ-2,5 честички во воздухот, кои се екстремно високи деновиве, според Трајче Стафилов од Институтот за Хемија на Природно математичкиот факултет во Скопје, не се единствениот проблем, туку и токсичните и хемиските супстанци кои преку нив ги внесуваме во организмот.

    „Цврстите честички кои се добиваат од согорување на фосилни горива претставуваат активен јаглен и се извонредни абсорбенси на секакви супстанци. Тие ги задржуваат сите токсични супстанци внатре во себе и кога ние ги вдишуваме тие честички, ги внесуваме во желудникот или белите дробови и од таму се екстрахираат во крвта која ги пренесува во останатите органи и имаат токсично дејство. Од таму произлегуваат здравствените ефекти – ние покрај цврсти честички внесуваме и многу отрови со нив“, рече Стафилов.

    Директорката на Еко-свест, Ана Чоловиќ Лешоска, кои ја организираа конференцијата, истакна дека нивната замисла била таа да претставува платформа за размена на информации и научни податоци кои би помогнале на заинтересираните, бидејќи недостасуваат доволно истражувања на оваа тема.

    Чоловиќ Лешоска додаде и дека во ваква алармантна ситуација потребни се радикални мерки, како прекин на сообраќајот, скратување на работното време на индустриските капацитети, или контрола на градежната индустрија. Мерки кои институциите ги избегнуваат.

    „За жал, досега ниту една институција не преземала барем една радикална мерка – суштински промени во начинот на живеење. Институциите секогаш се повикуваат на тоа дека тие не се популарни мерки, но прашањето е дали популарна мерка е да живееме во вакво загадување. Не можете да го ставите комфорот на возење возило до работа и дишење загаден воздух 24/7 со знак равенство. Тоа за мене, како граѓанин, е недопустиво – вака да се остави со години без институциите да седнат на маса и да решат што им е приоритетот“, посочи.

    Според изнесените податоци од Еко-свест, Македонија има петта најголема стапка на смртност во Европа од загадувањето на воздухот со ситни ПМ честички. Додека, според нив, по сектори  убедливо најголем удел во загадувањето има електричната енергија и топлина (71%), па сообраќајот (15%) и производството (9%).

    Даниел Евросимоски

  • Do të shpëtohen 800 jetë në nivel vjetor nëse normalizohet ndotja e ajrit

    Përderisa jashtë ajri ishte i ndotur katërfish mbi limitin maksimal të lejuar, në Kinoteka Maqedoni, ekspertët dhe organizatat civile diskutuan se u gjendëm në këtë situatë katastrofale shumë të rrezikshme dhe çfarë të bëhet më tutje.

    Profesori Dragan Gjorgjev, nga Instituti për Shëndet Publik, sqaroi se kulmet e vdekshmërisë lidhen me periudhat e ndotjes më të lartë dhe temperaturat e ulëta, duke shtuar se kjo tendencë do të vazhdojë nëse qeveritarët shtetëror, lokal dhe qytetarët nuk fillojnë të reagojnë në mënyrë të sinkronizuar.

    “Çfarë do të fitohet nëse ndotja e ajrit do të bjerë në nivel të normave? Jeta e popullatës në Maqedoni mesatarisht do të vazhdohet për katër vjet. Ose në jetë, vlerësimet flasin se rreth 700 deri në 800 persona, do të shpëtohen në nivel vjetor.  Nëse fillojmë ti sinkronizojmë veprimet që vitin e ardhshëm do të kemi përmirësime dhe do të shpëtojmë jetë. Ndërkaq nëse nuk bëjmë asgjë, kjo shifër, madje edhe sikur të jetë e njëjtë, do të paraqesë dështim për të gjithë ne”, tha ai gjatë fjalimit që mbajti.

    Gjorgjev, theksoi se deri në 1200 raste të vdekjes në nivel vjetor në Maqedoni janë pasojë e drejtpërdrejtë e ajrit të ndotur, por edhe se ai merr pjesë me 25 për qind si shkaktar për infarkt të zemrës dhe sulmit në tru, të cilat zakonisht janë sëmundje kronike.

    “Ka një pjesë të mirë të popullatës e cila me vite i reziston ndotjes së lartë të ajrit, dhe në kulmin e asaj piramide vuajnë grupet vunerabile – fëmijë dhe persona të moshuar.  Ai numër i popullatës që reagon në përqendrime të larta do të rritet për shkak të ekspozimit të lartë dhe ajo piramidë do të fitojë formë tjetër.  Popullata më e gjerë do të fillojë të reagojë – qoftë me sëmundje kronike, me infarkt akut, qoftë me në moshë shumë më të re sesa kur zakonisht ndodhin ato infarkte.  Do të thotë tërësisht do të çrregullohet rezistenca e popullatës.  Prandaj edhe krijohen ato norma, të cilat paraqesin përqendrimin përfundimtar ndaj të cilit një sistem duhet të reagojë, ndërsa ne për fat të keq edhe ndaj këtyre përqendrimeve të larta, veprojnë të pa sinkronizuar”, tha ai.

    Ndotja e ajrit në Maqedoni, gjatë ditës që kaloi në disa vende arriti edhe deri në dhjetë fish mbi maksimumin

    Sasia e PM – 10 pse PM – 2,5 grimcave në ajër, të cilat janë ekstremisht të larta këto ditë, sipas Trajçe Stafillov nga Instituti për Kimi në Fakultetin e Shkencave Natyrore – Matematikore në Shkup,  nuk paraqesin problemin e vetëm, por edhe substancat toksike dhe kimike të cilat nëpërmjet tyre i fusim në organizëm.

    “Grimcat e forta të cilat fitohen nga djegia e lëndëve fosile paraqesin karbon aktiv dhe janë absorbues të shkëlqyer të çfarë do lloji substancash.  Ato i mbajnë të gjitha substancat toksike brenda vetes dhe kur ne i thithim ato grimca, i fusim në lukth ose në mushkëri dhe prej atje përhapen në gjak i cili pastaj i përcjell në organet të tjera dhe kanë veprim toksik.  Nga këtu rezultojnë efektet shëndetësore – ne përpos grimcave të forta fusim edhe shumë helme me ato”, tha Stafillov.

    Drejtorja e Eko – svest, Ana Çolloviq Leshoska, të cilët e organizuan konferencën, theksoi se koncepti i tyre ka qenë ajo të paraqesë platformë për këmbimin e informatave dhe të dhënave shkencore të cilat do tu kishin ndihmuar të interesuarve, sepse mungojnë hulumtime në këtë temë.

    Çolloviq Leshoska, shtoj se në një situatë të këtillë alarmante, nevojiten masa radikale, si ndërprerja e trafikut, shkurtimi i orarit të punës për kapacitetet industriale ose kontrolli i industrisë ndërtimore.  Masa, të cilat institucionet i evitojnë.

    “Për fat të keq, deri tani asnjë institucion nuk ka ndërmarrë të paktën një masë radikale- ndryshime esenciale në mënyrën e jetesës.  Institucionet çdo herë i referohen asaj se, ato nuk janë masa popullore, por shtrohet  pyetja nëse është masë popullore të jetojë në ndotje të këtillë.  Nuk mund të vendosni komoditetin e vozitjes së automjetit deri në punë dhe thithjen e ajrit të ndotur 24/7 me shenjë barazimi.  Kjo për mua, si qytetar, është e pa lejueshme- të lihet kështu me vite pa u ulur institucionet ne tavolinë dhe të vendosin çfarë paraqet prioritet”, theksoi.

    Sipas të dhënave të Eko – svest, Maqedonia ka shkallën e pestë më të lartë të vdekshmërisë në Evropë për shkak të ndotjes së ajrit me PM grimca të imta.  Ndërkaq, sipas tyre, sipas sektorëve ndikim  më të madhe dhe më të konsiderueshëm në ndotjen e ajrit ka energjia elektrike dhe ngrohja ( 71%), pastaj trafiku (15%) dhe prodhimtaria (9%).

    Daniel Evrosimoski