Јазикот или ќе ги интегрира или ќе создаде паралелни општества за учениците

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Основците од училиштето „Братство“ во скопската населба Тафталиџе секојдневно поминуваат покрај шарените пораки: „Сите сме едно – Тë gjithjë jе mi një “ и „Растеме заедно – Rritemi së bashku“, поставени на ѕидовите на ходниците, изработени од самите ученици.

    Наставата во ова училиште се изведува во 28 паралелки, на македонски и на албански јазик. Околу 55% од учениците се етнички Албанци, а 45% се етнички Македонци. „Братство“ се гордее со тоа што претставува синоним за заедништво и соживот.

    „Ние сме законски обврзани секое дете да добие образование на својот мајчин јазик, меѓутоа тоа што го гледате по ходниците, дека ни е шаренолико и ги застапуваме и двата јазици – тоа е нашето мото – различни, но сепак исти“, објаснува Јадранка Поповски, директорка на училиштето.

    Училиштето „Братство“ е едно од шесте основни модел-училишта за интеркултурно образование, проект кој го спроведува Нансен дијалог центарот. Од оваа година, посочува Поповски, почнуваат со имплементација на воннаставни активности со учениците, каде децата заедно со своите наставници, кои истовремено ќе говорат и на македонски и на албански јазик, ќе учат и растат заедно.

    Дел од пораките кои ги изработиле учениците од ООУ „Братство“ во скопската општина Карпош

    „Според досегашното искуство, сите излети, сите екскурзии ги правиме заедно. Сите прослави, приемот на првачиња го правиме и на македонски и на албански јазик. Децата меѓусебно, на големите одмори играат и другаруваат надвор. Меѓутоа јас се надевам дека како модел-училиште ќе поттикнеме многу повеќе да се дружат и во слободното време и таа јазична бариера да биде надмината“, додава Поповски.

    Првичните ефекти од спроведените активности ќе треба да бидат „измерени“ по една година Засега, според неа, клучно е што наишле на големо разбирање и од вработените и од родителите и од учениците за спроведување на проектот во кој јазикот нема да биде проблем.

    Проширување на хоризонтот

    Токму „Братство“, минатата недела, беше училиштето каде се промовираше првиот илустриран македонско-албански/албанско-македонски речник за деца и ученици. Во него се наоѓаат 4.500 термини, кои се прикажани преку одреден број илустрации прилагодени на возраста, а вметнат е и краток осврт на граматиката на двата јазика.

    Високиот комесар за национални малцинства на ОБСЕ, Ламберто Заниер и директорката на ООУ „Братство“, Јадранка Поповски при промоцијата на речникот

    Покрај во печатено издание, речникот е достапен и онлајн и во форма на мобилни апликации за андроид и iOS.

    Иновативната алатка е подготвена од Високиот комесар за национални малцинства на ОБСЕ и Нансен дијалог центарот – Скопје со финансиска поддршка од германската влада, а во изработката учествувале експерти од Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ и Државниот универзитет во Тетово.

    „Со познавањето на јазикот на соседот, човекот навлегува во психата на другиот и констатира дека фактички нема никаква разлика меѓу едниот и другиот. Но, со непознавањето, секогаш има една бариера. Поради тоа и таа недоверба која постои кај нас со години. Колку повеќе јазици знаеш, толку е поширок вашиот хоризонт“, посочува пензионираниот професор Петар Атанасов, еден од авторите на речникот.

    „Ако знаеш повеќе јазици – повеќе вредиш. Но, сметам дека не треба некому да му се натура нешто. Кој сака и кој има потреба нека го научи, а мислам дека тука понекогаш има потреба“, го дополнува колегата Хаки Имери – Бина.

    Професорката Веселинка Лаброска, која заедно со Бертон Сулејмани го изработиле албанско-македонскиот дел од речникот, смета дека јазикот наједноставно се учи низ детското другарување.

    Од Нансен најавија дека речникот ќе биде поделен до сите мултиетнички училишта низ државата

    „Кога нема да имаме никакви предрасуди едни кон други, тогаш нема да има никаков проблем во комуникацијата во двете насоки. Тоа се прави постепено. Не може преку ноќ, преку политички наредби и директива, туку преку тоа сфаќање, за кое зборуваат и професорите – дека мојот другар размислува исто како мене, само зборува поразлично – тогаш ќе сакам да се разберам полесно со него и ќе го ценам“, вели таа.

    Професорот Атанасов напоменува дека за комуникацијата најважно е мешањето на населението.

    „Ние сме раслоени – една страна на Вардар, друга страна на Вардар. Кога би биле заедно, децата ќе си играат и ќе научат“, посочува тој.

    Интеграција или паралелни општества?

    Учениците од „Братство“ ја имаа можноста први да го прелистаат новиот илустриран речник, кој го добија од Високиот комесар за национални малцинства на ОБСЕ, Ламберто Заниер.

    Заниер вели дека целта на овие иницијативи е промоција на интеграцијата во образованието, во кое секој ќе може да комуницира со секого. Тој во Македонија не гледа вистинска интеграција во образованието, додавајќи дека тоа е проблем кој генерира поделено општество.

    „Училишта во кои имате само деца Албанци или само деца Македонци, ќе продуцираат две општества кои ќе бидат паралелни. Она што сакаме да го постигнеме е децата Албанци да можат да дејствуваат во околина во која ќе можат да комуницираат со Македонците и обратно. Тоа би било добро за нивната професионална иднина и за одржливоста на општеството во земјата“, вели Заниер.

    За една цела генерација на млади во мултиетничките средини во Македонија, станува сè потешко да комуницираат со другите националности поради јазичните бариери. Заниер смета дека токму оваа последна генерација, која на своја кожа почувствувала дека таквиот модел не е функционален, треба да ја ја искористи можноста и да се осигура нивните деца да имаат корист од нова визија на враќање кон заедништвото“.

    „Важно е ова прашање да се деполитизира. Бидејќи ова има врска со одржливоста на општеството… со моделот на општеството. Она што треба да го правиме е да се ангажираме, да ги убедиме семејствата дека е добро за нивните деца да излезат од нивниот менталитет и околина, која сè уште е пост-конфликтна, и да гледаат напред, кон иднината, кон иднината на нивните деца затоа што тоа е во нивен интерес“, објаснува Високиот комесар за национални малцинства на ОБСЕ.

    Етноцентричност во учебниците

    За да се зближат различните заедници, најлогично е интеграцијата да почнува од школските клупи и учебниците. Но, токму во книгите од кои се образуваат најмладите извира и дел од проблемот. Таму преовладува етноцентричност и потенцирање на разликите.

    Ова го покажува последното истражување за мултикултурноста и интеркултурноста во учебниците од прво до петто одделение на Министерството за образование, поддржано од Владата на Норвешка, преку Нансен дијалог центарот, во која се опфатени јазиците и културата на сите поголеми етнички заедници во Македонија.

    Во заклучоците од анализата се наведува дека во учебниците има малку теми кои јасно промовираат социјална интеракција меѓу припадниците на различни култури. Авторите посочуваат дека иако постојат теми кои афирмативно зборуваат за соработката, дружењето, помагањето и почитувањето на другите, не е очигледно дека „другите“ припаѓаат на различни етнички или верски заедници.

    „Најмногу содржини кои развиваат патриотски чувства (државни симболи, државни празници, културно-историски споменици) се наоѓаат во учебниците по општество, македонски јазик и турски јазик, додека во останатите учебници, главно се претставени природните убавини и градовите во Македонија во кои живеат припадниците на заедниците за кои учебникот е наменет“, се наведува во истражувањето.

    Покрај ова, анализата покажала дека во учебниците доминираат типични лични имиња за припадници на заедницата која го говори јазикот на кој е напишан учебникот и ретко се споменуваат лични имиња на припадници на други заедници кои живеат во Македонија.

    Авторите на истражувањето препорачуваат вклучување на повеќе содржини – како литературни творби, информации, илустрации, задачи и прашања – кои ќе овозможуваат запознавање со културните обележја на сите заедници во државата. Наместо потенцирање на разликите, потребно е во учебниците да се акцентираат заедничките елементи во традицијата, фолклорот и секојдневното живеење на различните етникуми.

    Се препорачува и родова и етничка избалансираност на авторите на литературните и уметничките дела, како и потреба, во сите учебници, Република Македонија да биде претставена како татковина на различни етникуми, а низ содржините да се даде приоритет на развивање чувство на припадност и грижа за татковината, наместо да се става во преден план етничкиот идентитет.

    „Интеракцијата меѓу различните треба да биде нагласена и застапена со повеќе текстови, илустрации и примери кои се однесуваат и на фиктивни ликови и на реални личности. Особено внимание треба да се обрне на формулирањето на задачите и прашањата поврзани со дружењето, помагањето и соработката, со цел да се нагласи интеркултурната димензија на овие универзални вредности“, стои во истражувањето.

    Анализата и на учебниците од шесто до деветто одделение е во тек и уште не е јавно достапно. Сепак, тешко дека резултатите од тоа истражување би ги разбиле културните ѕидови со кои се оградени учебниците од основното образование.

    Даниел Евросимоски

    *Текстот е напишан во склоп на проектот „На час“, чии активности се финансирани и се спроведуваат во партнерство со Фондација Отворено општество – Македонија.

  • Gjuha ose do ti integrojë ose do të krijojë shoqëri paralele për nxënësit

    13/11/2017 – LAJME, ARSIM

    Nxënësit e shkollës fillore “Bratstvo” në lagjen e Shkupit Taftalixhe, për ditë kalojnë afër mesazheve laramane:  “Сите сме едно – Тë gjithjë jеmi një “  dhe “Растеме заедно – Rritemi së bashku”, të vendosura në muret e korridoreve, të punuara nga vetë nxënësit.

    Mësimi në këtë shkollë zhvillohet në 28 paralele, në gjuhën maqedonase dhe në gjuhën shqipe.  Rreth 55% e nxënësve janë shqiptarë etnik ndërsa 45% janë maqedonas etnik.  “Bratstvo” krenohet me atë që paraqet sinonim për bashkim dhe bashkëjetesë.

    “Ne jemi të obliguar me ligj që çdo fëmijë të ketë arsim në gjuhën e vet amtare, mirëpo atë që e shihni nëpër korridoret, se janë laramane dhe I përfaqësojmë të dy gjuhët – kjo është motoja jonë – të ndryshëm megjithatë të njëjtë”, sqaron Jadranka Popovski drejtore e shkollës.

    Shkolla “Bratstvo” është një nga gjashtë shkollat fillore – model për arsim interkulturor, projekt të cilin e zbaton Nansen Qendra për dialog.  Nga ky vit, sqaron Popovski, fillojnë me implementim me aktivitete jashtë mësimore me nxënësit, ku fëmijët së bashku me arsimtarët e tyre, të cilët njëkohësisht do të flasin edhe në gjuhën maqedonase edhe në gjuhën shqipe, do të mësojnë dhe do të rriten së bashku.

    Një pjesë e mesazheve që i kanë punuar nxënësit e SHFK “Bratstvo” në komunën e Shkupit – Karposh.

    “Sipas përvojës së deritanishme, të gjitha piknikët, ekskursionet i bëjmë së bashku.  Të gjitha kremtimet, pranimin e nxënësve në klasë të arë e bëjmë edhe në gjuhën maqedonase edhe në gjuhën shqipe.  Fëmijët në veçanti, gjatë pushimit të madh luajnë dhe shoqërohen jashtë. Mirëpo, unë shpresoj se si shkollë – model, do të inkurajojmë shumë më tepër të shoqërohen edhe gjatë kohës së lirë dhe ta kalojnë barrierën gjuhësore”, shton Popovska.

    Efektet fillestare nga aktivitetet e realizuara do të duhet të “maten” pas një viti. Për momentin, sipas saj, kryesore është që ka hasur në mirëkuptim të madh edhe nga të punësuarit dhe nga prindërit edhe nga nxënësit për zbatimin e projektit gjatë së cilit gjuha nuk do të paraqesë problem.

    Zgjerimi I horizonteve.

    Pikërisht “Bratstvo”, javën e kalua, ishte shkolla ku u promovua fjalori i parë me ilustrime maqedonisht – shqip / shqip – maqedonisht për fëmijë dhe nxënës.  Në të gjenden 4.500 terminë, të cilat janë paraqitur nëpërmjet ilustrimeve të përshtatura për moshën, ndërsa është vendosur edhe koment i shkurtë për gramatikën e të dy gjuhëve.

    Komisari i lartë për pakica nacionale i OSBE-së, Lamberto Zanier, dhe drejtoresha e SHFK “Bratstvo”, Jadranka Popovski, gjatë promovimit të fjalorit

    Përpos në formë të shtypur, fjalori është i arritshëm edhe onlajn edhe në formë të aplikacionit për celular për adroid dhe iOS.

    Vegla inovative është përpiluar nga Komisari i lartë për pakica nacionale i OSBE-së dhe Nansen Qendra për Dialog – Shkup me mbështetje financiare të qeverisë gjermane, ndërsa gjatë përpilimit kanë marrë pjesë ekspertë nga Universiteti “Shën Kirili dhe Metodi” dhe Universiteti Shtetëror i Tetovës.

    “Me njohjen e gjuhës së fqinjit, njeriu hyn në psikën e tjetrit dhe konstaton se faktikisht nuk ka aspak dallim ndërmjet njërit dhe tjetrit. Por, me mos njohjen çdo here ka një barrierë.  Për këtë shkak edhe ai mosbesim i cili ekziston tek ne me vite Sa më tepër gjuhë njeh, aq më i gjerë është horizonti juaj”, thotë profesori në pension Petar Atanasov, një nga autorët e fjalorit.

    “Nëse di më tepër gjuhë – vlen më tepër. Por, mendoj se nuk duhet dikujt ti imponohet diçka.  Kush dëshiron dhe kush na nevojë le ta mësojë, ndërkaq mendoj se këtu ndonjëherë ka nevojë”, e plotëson kolegu i tij Haki Imeri – Bina.

    Profesoresha Veselinka Labroska, e cila së bashku me Berton Sulejmani e kanë punuar pjesë e fjalorit shqip – maqedonisht,  është e mendimit se gjuha më thjeshtë mësohet nëpërmjet shoqërimit.

    Nga Nansen, paralajmëruan se fjalori do shpërndahet në të gjitha shkollat multietnike në vend

    “Kur nuk do të kemi aspak paragjykime ndaj njëri tjetrit, atëherë nuk do të ketë asnjë problem në komunikimin e ndërsjellë. Kjo bëhet gradualisht. Nuk mundet brenda natës, nëpërmjet urdhrave politike dhe direktivave, por nëpërmjet atij kuptimi, për të cilin flasin edhe profesorët – se shoku im mendon njëlloj si unë, vetëm se flet në gjuhë të ndryshme- atëherë do të dua të kuptohemi më lehtë me atë dhe do ta vlerësoj”, thotë ajo.

    Profesoir Atanasoov përmendi se për komunikimin më me rëndësi është përzierja e popullatës.

    “Ne jemi të shpërndarë – njëra anë e Vardarit, ana tjetër e Vardarit.  Nëse jemi së bashku, fëmijët si të luajnë dhe do të mësojnë”, thotë ai.

    Integrim ose shoqëri paralele?

    Nxënësit nga “Bratstvo” e kishin mundësinë të parët të shfletojnë fjalorin e ri me ilustrime, të cilin e fituan nga Komesari i lartë për pakica nacionale I OSBE-së, Llamberto Zanier.

    Zanier thotë se qëllimi i këtyre iniciativave është promovimi i integrimit në arsim, në të cilin secili do të mund të komunikojë me secilin.  Ai në Maqedoni nuk sheh integrim të vërtetë në arsim, duke shtuar se kjo paraqet problem i cili gjeneron ndarje në shoqëri.

    “Shkollat në të cilat keni vetëm fëmijë shqiptarë ose vetëm maqedonas, do të prodhojnë dy shoqëri të cilat do të jenë paralele.  Atë që duam ta arrijmë është që fëmijët shqiptarë të mund të veprojnë në rrethinë në të cilën do të mund të komunikojnë me maqedonasit dhe e kundërta.  Kjo do të ishte mirë për të ardhmen e tyre profesionale dhe për qëndrueshmërinë e shoqërisë në vend” thotë Zanier.

    Për një gjeneratë të gjithë të të rinjve në mjedise multietnike në Maqedoni, bëhet gjithnjë e më e vështirë të komunikojnë me etnitë të tjera për shkak të barrierës gjuhësore.  Zanier konsideron se pikërisht kjo gjeneratë e fundit, e cila në lëkurën e saj e ndjeu se modeli i këtillë nuk funksionon, duhet të shfrytëzojë mundësinë dhe të sigurohet  fëmijët e tyre të kenë dobi nga vizioni i ri i kthimit drejt bashkimit.

    “Është me rëndësi kjo çështje të depolitizohet.  Sepse kjo ka lidhje me qëndrueshmërinë e shoqërisë … me modelin e shoqërisë.  Atë që duhet ta bëjmë është të angazhohemi, ti bindim familjët se është mirë për fëmijët e tyre të dalin nga mentaliteti dhe rrethi i tyre, i cili ende është ai i periudhës pas konfliktit, dhe të shohin përpara, drejt së ardhmes, drejt së ardhmes së fëmijëve të tyre sepse kjo është në interes të tyre”, sqaron Komisari i Lartë për pakica nacionale i OSBE-së.

    Etnocentrizëm në tekstet shkollore

    Në mënyrë që të bashkohen bashkësitë etnike, më e logjikshme është integrimi të fillojë nga bankat shkollore dhe tekstet shkollore.  Por, pikërisht në librat nga të cilët mësojnë më të vegjlit buron edhe një pjesë e problemit.  Atje sundon etnocentrizmi dhe theksimi i dallimeve.

    Këtë e tregon hulumtimi i fundit për multikulturalitetin dhe inter kulturalitetin në tekstet shkollore nga klasa e parë deri në klasën e pestë nga Ministria e Arsimit, mbështetur nga Qeveria e Norvegjisë, nëpërmjet Nansen Qendra për Dialog, në të cilën janë përshirë gjuhët dhe kulturat e të gjitha bashkësive etnike më të mëdha në Maqedoni.

    Në konkluzat e analizës theksohet se në tekstet shkollore ka shumë pak tema të cilat qartë e promovojnë ndërveprimin social ndërmjet pjesëtarëve të kulturave të ndryshme.  Autorët thonë se, edhe pse ekzistojnë tema të cilat flasin në mënyrë afirmative për bashkëpunim, shoqërim, ndihmë dhe respektimin e tjetrit, nuk është evidente se “të tjerët” bëjnë pjesë në komunitete të ndryshme etnike dhe fetare.

    “Më shumë përmbajtje të cilat zhvillojnë ndjenja patriotike ( simbole shtetërore, festa shtetërore, përmendore kulturore – historike) gjenden në tekstet shkollore të shoqërisë, gjuhës maqedonase dhe gjuhës turke, ndërsa në tekstet të tjera shkollore, kryesisht janë prezantuar bukuritë natyrore dhe qytetet në Maqedoni në të cilat jetojnë pjesëtarët e bashkësive etnike për të cilat teksti shkollor është i dedikuar”, thuhet në hulumtimin.

    Përpos kësaj, analiza ka treguar së në tekstet shkollore dominojnë emra vetor tipik për pjesëtarët e komunitetit i cili e flet gjuhën në të cilën është shkruar teksti shkollor dhe rrallë herë përmenden emra vetor të pjesëtarëve të bashkësive të tjera etnike të cilat jetojnë në Maqedoni.

    Autorët e hulumtimit rekomandojnë përfshirjen e më shumë përmbajtjeve – si vepra autoriale, informata, ilustrime, detyra dhe pyetje – të cilat do mundësojnë njohjen me karakteristikat kulturorë të të gjitha bashkësive etnike në vend.  Në vend të theksimit të dallimeve, nevojitet në tekstet shkollore të theksohen elementët e përbashkët në traditë, folklor dhe jetën e përditshme të etnive të ndryshme.

    Rekomandohet edhe balancimi gjinor dhe etnik i autorëve të veprave letrare dhe artistike, si dhe nevoja, në të gjitha tekstet shkollore, republika e Maqedonisë të paraqitet si atdhe i etnive të ndryshme, ndërsa nëpërmjet përmbajtjes ti jepet prioritet zhvillimit të ndjenjave të përkatësisë dhe kujdesit ndaj atdheut, në vend të vihet në plan të parë identiteti etnik.

    “Ndërveprimi ndërmjet të ndryshmëve duhet të theksohet dhe të përfaqësohet në më shumë tekste, ilustrime dhe shembuj të cilët vlejnë edhe për personazh fiktiv edhe për personazh real.  Në veçanti vëmendje duhet ti kushtohet formulimit të detyrave dhe pyetjeve në lidhje me shoqërimin, ndihmën dhe bashkëpunimin, me qëllim të theksohet dimensioni interkulturor i këtyre vlerave universale”, thuhet në hulumtim.

    Analiza edhe e teksteve shkollore nga klasa e gjashtë deri në klasën e nëntë është në rrjedhë dhe ende nuk është e qasshme për publikun.  Megjithatë, vështirë se rezultatet nga ai hulumtim do të rrëzojnë muret kulturore më të cilët janë rrethuar tekstet shkollore të arsimit fillor.

     

    Daniell Evrosimoski

     

    *Teksti është shkruar në përbërje të projektit “Në orë”, aktivitetet e të cilit financohen dhe realizohen në partneritet me Fondacionin Shoqëri e Hapur – Maqedoni.