Екстерно тестирање – проблемите и понатаму се игнорираат, нема анализа за ефектите од испитот

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Нелогични и двосмислени прашања, паднати системи и доцнење со полагањето – веќе четврта година по ред продолжуваат проблемите со кои учениците во основно и средно образование се соочуваат при полагањето на екстерното тестирање. Иако Министерството за образование најави реформи и работни групи кои би го подобриле тестирањето, од Наставнички пленум велат дека тоа сè уште се нема случено. Познавачите на состојбата за Радио МОФ коментираат дека сè уште отсуствува и анализа за ефектите од ова полагање, кое е задолжително за учениците.

    „Екстерното е стресно и напорно, бидејќи не знаеш што ќе полагаш. Кога ќе дознаеш, треба да почнеш да учиш, па се грижиш за тоа што ќе направиш на полагањето, каква оценка ќе добиеш и до тогаш стресот само се таложи. Инаку, полагањето не е тешко, бидејќи ги имаме прашањата. Сепак, зависи по кој предмет полагаш и колку си учел. Кај мене немаше технички проблеми и прашањата беа јасни.“, вели И.Т., средношколка од Валандово.

    Според неа, тестирањето е проблематично бидејќи не се прави за подобрување на знаењето, туку само за оценка.

    „Тоа знаење е минливо и не придавам многу значење на него, но сепак е лошо што оценката ни влегува во просекот. Според мене, треба да се укине. Не може со еден тест да се оцени кој колку знае. Екстерното не те дефинира, но успехот ти зависи од таа оценка“, смета таа.

    За екстерното тестирање, кое се спроведува веќе четврта година по ред, наставниците и учениците велат дека има многу негативности и проблеми кои мора да се решат.

    „Информациите од колеги од моето и други училишта се дека проблемите остануваат исти од минатите години. Прво, проблемите со технологијата – понекогаш снемува интернет, а во одредени училишта се доцни со почетокот на полагањето. Пак ги има и проблемите со прашањата, има многу двосмислени и прашања без понудени одговори“, вели Владо Димовски од Наставничкиот пленум.

    Иако во април минатата година Министерството за образование и наука најави дека ќе се формираат работни групи во кои ќе има претставници на наставниците, родителите и учениците, Димовски вели дека такви работни групи сè уште не се формирани.

    „Сафет Незири, кој го изработи Законот за екстерно тестирање, најави дека сега има расположение да се седне и да се разговара за некој нов концепт или да се подобри постоечкиот, но досега нема ништо такво“, додава Димовски.

    Тој додава дека голем број од проблемите се нотирани и во Извештајот на Државниот завод за ревизија, кој иако и во МОН е доставен лани, сè уште нема промени.

    Сања Божовиќ од Младинскиот образовен форум вели дека од почетокот на спроведувањето на екстерното тестирање, алармирале на неколку проблеми. Главниот, вели таа, е отсуството на сеопфатна анализа која ќе покаже зошто екстерното тестирање, како една од најголемите реформи во последната деценија, треба да биде дел од образовниот процес.

    „Не можат ниту државните институции кои се дел од овој процес да направат една анализа од која ќе видиме што кои се слаби, а кои јаки страни, што да се направи понатаму и со кој интензитет. Анализата е неопходна и ја потенцираме, затоа што без неа не може да се спроведе добра политика. Мора да ги видиме и ефектите што денес ги има екстерното тестирање“, смета Божовиќ.

    Таа вели и дека екстерното тестирање постои во многу земји и придонесува за квалитетот на образованието, но доколку се спроведува на друг начин. Смета дека целта не треба да биде казување на учениците и професорите, туку екстерното треба да послужи за да се препознаат слабите страни на образовниот процес, но и како основа за стратегија и годишна програма за понатамошно подобрување на училиштата.

    „За да можеме да направиме нешто такво, ни требаат самите училишта, родителските совети, наставниците, а би требало да се вклучат и учениците. Сите три страни се неопходни кога правиме политика за образованието. Јас верувам дека доколку се осмисли добар процес за да сето ова се трансформира во некаков начин со кој го подобруваме квалитетот на образованието, би можеле да се вклучат родителите со свој сегмент, наставниците со главниот сегмент, и учениците, нормално, и како субјекти врз кои се врши тестирањето, а и како некој кој може да даде соодветен фидбек во целото тестирање“, смета Божовиќ.

    Симона Туфегџиќ од Средношколскиот пленум се согласува дека проблемите само се таложат и игнорираат.

    „Генерално ништо не е променето, ни од лани ни од годините пред тоа. Проблемите си останаа исти, само сè повеќе и повеќе се игнорирани отколку што беа претходните години“, вели таа. Смета дека екстерното би можело да се подобри на начин на кој оценката би била многу пореална, затоа што учениците не постигнуваат ништо само со меморирање прашања и одговори.

    „Така не се оформува ученик. Ние цела година пишуваме, правиме проекти, размислуваме, дебатираме, за на крај на годината да добиеме оценки од учење на памет“, смета таа.

    Додава и дека иако Средношколскиот пленум се заземаше за укинување или реформа на екстерното тестирање, во моментов не прави ништо на тој план.

    „Нашата кауза остана во сенка на сите случувања во земјава. Сега е и крај на учебната година, се полага матура, есктерно, имаме еден куп обврски“, забележува Туфегџиќ.

    Од Министерството за образование и наука останаа недостапни за коментар за Радио МОФ во однос на состојбата и спроведувањето на екстерното тестирање годинава.

    Годинава екстерно тестирање е предвидено да полагаат  178648 ученици од основните и средните училишта, кои треба да се тестираат по 1972 предмети. Тестирањето започна на седми, а ќе заврши на 11-ти јуни.

    Стефанија Тенекеџиева

  • Testimi ekstern – problemet po injorohen edhe më tej, nuk ka analizë në lidhje me efektet e provimit

    Pyetje të pa logjikshme dhe me dy kuptime, sisteme të dështuara dhe vonesë gjatë dhënies së provimit – tani më katër vite me radhë vazhdojnë problemet me të cilat po përballen nxënësit e shkollave fillore dhe të mesme gjatë testimit ekstern.  Edhe pse Ministria e Arsimit paralajmëroi reforma dhe grupe pune të cilat do të përmirësojnë testimin, nga Plenumi i Arsimtarëve thonë se një gjë e këtillë ende nuk ka ndodhur.  Njohësit e situatave për Radio MOF komentojnë se ende mungon edhe analiza në lidhje me efektet e dhënies së këtij provimi, i cili është i detyrueshëm për nxënësit.

    “Testimi ekstern është stresues dhe i lodhshëm, sepse nuk e di për se do të japësh provim.  Kur do ta kuptosh, duhet të fillosh të mësosh, pastaj kujdesesh për atë se çfarë do të bësh gjatë provimit, çfarë notë do të marrish dhe deri atëherë stresi vetës shtresohet.  Për ndryshe, dhënia e provimit nuk është shumë i vështirë, sepse pyetjet i kemi.  Megjithatë, varet për cilën lëndë jep provim dhe sa ke mësuar.  Te unë nuk kishte probleme teknike dhe pyetjet ishin të qarta thotë I.T, gjimnaziste nga Vallandova.

    Sipas saj, testimi është problematik sepse nuk bëhet që të përmirësohet dituria, por vetëm për notë.

    “Kjo dituri është kalimtare dhe nuk i kushtoj shume rëndësi të njëjtës, por, megjithatë është keq sepse nota bëhet pjesë e mesatares tonë. Sipas mua, duhet të abrogohet.  Nuk ka mundësi me një test të vlerësohet kush, sa di. Testimi ekstern nuk të përkufizon, por suksesi të varet nga ajo notë:, konsideron ajo.

    Për testimin ekstern, i cili po realizohet tani më katër vite me radhë, mësimdhënësit dhe nxënësit thonë se ka shumë anë negative dhe probleme të cilat duhet të zgjidhen.

    “Informatat nga kolegët e shkollës time dhe shkollave të tjera thonë se problemet ngelin po të njëjtat si vitin e kaluar. E para, probleme me teknikën, ndonjëherë nuk ka internet, ndërsa në shkolla të caktuara provimi fillon me vonesë.  Përsëriten problemet me pyetjet, ka shumë pyetje me dy kuptime dhe pyetje pa përgjigje të ofruara”, thotë Vllado Dimovski nga Plenumi i Arsimtarëve.

    Edhe pse në prill të vitit të kaluar Ministria e Arsimit dhe Shkencës paralajmëroi se do të formojë grupe pune ku do të ketë përfaqësues edhe të mësimdhënësve, prindërve dhe nxënësve, Dimovski thotë se grupet e tilla të punës, ende nuk janë formuar.

    “Safet Neziri, i cili ka përpiluar Ligjin për testim ekstern, paralajmëroi se ka disponim të ulen në biseda për ndonjë koncept të ri ose të përmirësohet ekzistuesi, por deri tani nuk ka ndodhur një gjë e tillë”, shton Dimovski.

    Ai shton se numër i madh i problemeve janë identifikuar edhe në Raportin e Entit Shtetëror për Revizion, i cili edhe pse i është dorëzuar edhe MASH-it vjet, ende nuk ka ndryshime.

    Sanja Bozhoviq nga Forumi Arsimor i të Rinjve, thotë se nga fillimi i zbatimit të testimit ekstern, kanë alarmuar në lidhje me disa probleme.  Kryesori, thotë ajo, është mungesa e analizës gjithëpërfshirëse e cila do të tregojë pse, testimi ekstern, si një nga reformat më të mëdha gjatë dekadës së fundit, duhet të jetë pjesë e testimit ekstern.

    “Nuk kanë mundësi as institucionet shtetërore të cilat janë pjesë e këtij procesi të bëjnë një analizë me të cilën do të shohim cilat janë anët e dobëta, dhe cilat janë anët e forta, çfarë të bëhet më pas dhe me çfarë intensiteti.  Analiza është e nevojshme dhe e theksojmë, sepse pa atë nuk mund të zbatohet politikë e mirë.  Duhet ti shohim edhe efektet të cilat sot i ka testimi ekstern”, konsideron Bozhoviq.

    Ajo thotë edhe atë se testimi ekstern, ekziston në shume shtete dhe kontribuon në cilësinë e arsimit, por nëse zbatohet në mënyrë tjetër.  Konsideron se qëllimi nuk duhet të jetë dënimi i nxehësve dhe profesorëve, por se testimi ekstern duhet të shërbejë që të identifikohen anët e dobëta të procesit arsimor, por edhe si bazë për strategji dhe program vjetor për përmirësimin e mëtejmë të shkollave.

    “ Që të mund të bëjmë një gjë të atillë, na duhen vetë shkollat, këshillat e prindërve, mësimdhënësit, ndërkaq duhet të përfshihen edhe nxënësit.  Të tri palët janë të domosdoshme kur do të hartojmë politikat e arsimit.  Unë besoj se, nëse formulohet proces i mirë, në mënyrë që e gjithë kjo të transformohet në një mënyrë me të cilin do të përmirësojmë cilësinë e arsimit, do të mund të përfshihen prindërit me segmentet e tyre, mësimdhënësit me segmentin kryesor, dhe nxënësit normalisht edhe si subjekte mbi të cilët kryhet testimi por edhe si dikush i cili mund të japë fidbek në gjithë testimin”, konsideron Bozhoviq.

    Simona Tufegxhiq nga Plenumi i Gjimnazistëve pajtohet se problemet vetëm po shtresohen dhe po injorohen.

    “Në përgjithësi asgjë nuk ka ndryshuar, as nga viti i kaluar as nga vitet para asaj. Problemet ngelën të njëjta, vetëm se gjithnjë e më tepër injorohen, më tepër se vitet e kaluara”, thotë ajo. Konsideron se testimi ekstern do të mund të përmirësohej në mënyrë që nota të ishte më reale, sepse nxënësit nuk arrijnë asgjë vetëm me mbajtjen mënd të pyetjeve dhe përgjigjeve përmendësh.

    “Kështu nuk formohet nxënës.  Ne gjatë vitit shkruajmë, bëjmë projekte, mendojmë, debatojmë, që në fund të vitit të fitojmë nota nga mësimi përmendësh”, konsideron ajo.

    Shton edhe atë se Plenumi i Gjimnazistëve angazhohej për abrogim ose reformë të testimit ekstern, për momentin nuk bën asgjë në këtë plan.

    “Kauza jonë ngeli në hijen e të gjitha ndodhive në vend. Tani është fundi i vitit, jepet provimi i maturës, testimi ekstern, kemi një sërë obligime”, thotë Tufegxhiq.

    Nga Ministria e Arsimit dhe Shkencës, ngelën të pa kapshëm për komente për Radio MOF, në lidhje me gjendjen dhe realizimin e testimit ekstern këtë vit.

    Këtë vit është parashikuar provimin e testimit ekstern ta japin 178648 nxënës të shkollave fillore dhe të mesme, të cilët duhet të testohen në 1972 lëndë. Testimi filloi më shtatë ndërsa do të përfundojë më 11 qershor.

    Stefanija Tenekexhieva