Брзите реформи без подготвени наставници произведуваат неписмени ученици

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Во шарената училница на ОУ„Илинден“ во Крива Паланка учат втородделенците на учителот Добре Јовевски. На ѕидовите има цртежи, учениците учат букви правејќи ги од пластелин, за полесно да се снајдат со геометриските фигури ги изработуваат од хартија. И сите дидактички помагала што може да им се најдат на учениците од помош во наставата, стојат на дофат на рака, за да бидат употребени.

    Ова е од голема важност, објаснува Јовевски, кој причината за лошите резултати на македонските основци за јазична и математичка писменост, ги гледа во немотивираноста на наставниците за предавање, и на учениците за учење.

    „Нема жар во нивните очи дека ќе одат во училиште и дека нешто ќе научат. Многу реформи се случија за краток временски период, и некако и ние како наставници како да не бевме спремни да го прифатиме тоа. Се воведе деветолетка, па имаше прескокнување на одделение, од прво во трето, потоа се наметна екстерно тестирање, па интерна евалуација на наставниците, проверки во училиштата. Сето тоа дава една голема слика која ја прифативме неспремни за сето она што ни се случуваше во краток период од неколку години“, вели Јовески.

    Смета дека наставниците беа неподготвени за брзите промени во основното образование. Деветолетката донесе нови предизвици, а воведувањето на новите програми предизвика неусогласенот на предметите, што пак се покажа и на тестовите за јазична и математичка писменост.

    ОУ „Илинден“, второ одделение

    „Мора да има ускладеност помеѓу предметите. Ако почнуваме прво одделение, по математика веднаш се бара да се пишуваат бројки, а по македонски јазик имаме само препознавање букви, и немаме развиена моторика за пишување. Дури во второ одделение се пишуваат буквите, се учат зборчиња. Како еден ученик би напишал некој резултат, кога ние се уште не работиме пишување букви? Ускладеност мора да има и меѓу предметите, англиски и македонски јазик. Ние по македонски јазик учиме кирилични букви во второ одделение, а истовремено по англиски се учат буквите латиница. Па ние во малите детски мозочиња правиме една забуна“, загрижен е Јовевски.

    Јазична и метаматичка писменост далеку под европскиот просек

    Викторија Димитровска, од фондацијата „Чекор по чекор“ објаснува дека истражувањето за раната јазична и математичка писменост спроведено од нивната фондација, ги извадило на виделина пропустите на образовниот систем. Ланското истражување, направено во сите 340 училишта во Македонија, меѓу ученици во почетните одделенија, покажа дека учениците не знаат течно да читаат, па оттука и не го разбираат прочитаното.

    Европскиот просек не е достигнат ниту на еден од јазиците опфатени со истражувањето – македонски, албански и турски. Учениците умеат да одговорат фактографски на прашањето, но сериозен проблем е критичката опсервација на текстот.

    „Мора да се смени нешто во наставната програма, ние би сакале описменувањето да почне порано, уште во прво одделение, да не се губи, затоа што колку порано почне, толку подобри резултати се добиваат. Секое задоцнување понатаму се одразува на начинот на кој децата учат. Така, ако едно дете не стане писмено до крајот на трето, максимум четврто одделение, нема да може да ја следи предметната настава, затоа што со читање ќе треба да ги учи останатите предмети. “, вели Димитровска.

    Истражувањето даде поразителни резултатите и по математика, кои укажуваат на проблем во усвојување на основните математички операции. По воведувањето на „Кембриџ“, вели Димитровска, подобрени се резултатите кај низите за броеви, но не и во собирање и одземање.

    „Знаеме дека математика се учи со вежбање. Ние ги проверуваме за основните операции, собирање и одземање, а според наставниците, на часот времето е прекратко да ги извежбаат сите содржини предвидени да се поминат во текот на годината. Затоа, повеќе внимание и часови треба да се обратат на вежбање, а не само на совладување нови содржини“, децидна е таа.

    И Љуљзим Адеми, кој е раководител на Институтот за одделенска настава на Педагошкиот факултет во Скопје, е свесен за јазичната и математичка неписменост на македонските основци. Решението пак, го наоѓа во креативноста на наставниците и поврзување на содржините.

    „За да се надмине овој проблем и нашите ученици да почнат да се приближуваат кон постигањата на учениците треба нашите одделенски професори да употребуваат разни техники со кои ќе ги анимираат сите ученици. Тоа најдобро се прави преку игра која во моментот скоро целосно е изземена од денешната настава. Исто така, каде што има можност да се прави интеграција на наставни содржини одделенските наставници, да пристапат и кон тоа“, смета Адеми.

     

    Образовна стратегија без приоритети

    Иако Владата како свој приоритет најави дека во фокусот ќе бидат јазичните и математичките вештини на учениците, во новата стратегија чие носење е во тек, ниту еднаш не се споменува математичката и јазична писменост, ниту критичкото размислување.

    „Образованието е комплексен проблем, но сите држави кои постигнале добри резултати како Финска, Естонија, Ирска, имаат стратегии кои се базираат на одредени приоритети и се работи на тие приоритети. Не може приоритет да ни биде сè во образованието, бидејќи не може сè да се смени одеднаш, Но, математичката и јазичната писменост се основа за било што друго кое сакаме да го менуваме, и ако нашето образование образува неписмени ученици тоа е еден голем проблем за образовниот систем“, вели Димитровска.

    И Адеми се повикува државата сериозно да почне со решавање на проблемот. За отсуството на сериозен пристап кон образованието, тој се осврнува и на програмата што се спроведува на педагошките факултети, а која, се чини, тешко ги следи брзите реформи во наставата.

    „Досегашното искуство укажува на тоа дека во сите реформи многу малку се инволвирани високо образовните институции кои продуцираат кадар за таа потреба, и наместо тие со своето искуство да бидат носители на тие промени, напротив, не учествуваат ниту во еден дел. Како пример може да ви наведам дека Педагошкиот факултет ја акредитираше постоечката програма во 2013 година, а „Кембриџ“ програмите беа усвоени веднаш по таа акредитација и тие измени не беа вклучени во нашите предметни програми. Што значи, од старт, кадарот се обучува за нешто што нема да може да го примени во практиката“, вели Адеми.

    Дополнително, забележува, за квалитетно образование се потребни се мотивирани наставници. А нив ги има се помалку.

    „Исто така мотивираноста на наставниот кадар е многу мала, се соочуваат со разни контроли и постојано им се укажува на казни, а никаде не се нагласува можноста за пофалба и награда на сите тие што заслужуваат. Конечно треба да профункционира кариерниот развој на наставниот кадар и да им се подобрат условите за работа, да им се обезбедува потребниот дидактички материјал и да се мотивираат да создаваат такви материјали кои ќе бидат во функција на наставата“, објаснува Адеми.

    Наставникот Јовевски гледа дека отсуствува мотивацијата кај наставниците. И во делот на платите и во делот на институционална поддршка. Низ смеа забележува дека во школо наместо да ги посетуваат советниците на Бирото за образование, кои треба да им помогнат со техниките на предавање, редовно ги посетуваат само инспекторите кои проверуваат и казнуваат ако материјалот не е предаден по наставниот план и програма.

    „Треба наставникот да има поголема плата и да биде материјално поткрепен за да има поголема мотивираност. Имаме премногу бирократија, на сметка на посветеноста на учење“,  заклучува учителот.

    Јасмина Јакимова

    *Текстот е напишан во склоп на проектот „На час“, чии активности се финансирани и се спроведуваат во партнерство со Фондација Отворено општество – Македонија.

  • Reformat e shpejta pa arsimtarë të përgatitur prodhojnë nxënës analfabet
    27/11/2017, LAJME, ARSIM
    Në klasën laramane të SHF “Ilinden” në Kriva Pallnakë, mësojnë nxënësit e klasës së dytë të mësuesit Dobre Jovevski. Në muret ka vizatime, nxënësit mësojnë shkronja duke i formuar ato me plastelinë, që lehtë të gjinden me figurat gjeometrike i përpunojnë nga letra. Dhe të gjitha mjetet ndihmëse didaktike që mund tu gjinden nxënësve dhe tu ndihmojnë gjatë mësimit, qëndrojnë afër tyre, që të përdoren.
    Kjo është me rëndësi të madhe, sqaron Jovevski, i cili shkakun për rezultatet e këqija të nxënësve filloristë maqedonas për gjuhë dhe matematikë, i sheh në mungesën e motivimit të arsimtarëve për ligjërim, dhe të nxënësve për mësim.
    “Nuk ka pasion në sytë e tyre, për faktin se do të shkojnë në shkollë dhe se do të mësojnë diçka. Ndodhën shumë reforma për periudhë të shkurtë kohore, dhe disi edhe ne arsimtarët sikur nuk ishim të gatshëm ta pranojmë atë. U vendos klasa e nëntë, pastaj kishte kapërcim të klasës, nga klasa e parë në të tretën, pastaj u imponua testimi ekstern, pastaj evaluimi intern i arsimtarëve, kontrolle nëpër shkollat. E gjithë kjo jep një imazh të madh të cilin e pranuam të pa përgatitur për atë që na ndodhte për periudhë të shkurtë kohore prej disa vjet”, thotë Joveski.
    Është i mendimit se mësimdhënësit ishin të pa përgatitur për ndryshimet e shpejta në arsimin fillor. Nëntëvjeçarja solli sfida të reja, ndërsa vendosja e programeve të reja shkaktoi jo harmonizim të lëndëve, që nga ana tjetër u dëshmua edhe në testet për gjuhë dhe matematikë.
    “Duhet të ketë harmonizim ndërmjet lëndëve. Nëse fillojmë klasë të parë, në matematikë menjëherë kërkohet të shkruhen numra, ndërsa në gjuhë maqedonase kemi vetëm njohjen e shkronjave, dhe nuk kemi motorikë të zhvilluar për shkrim. Madje, deri në klasë të dytë shkruhen shkronja, mësohen fjalë. Si do të shkruajë ndonjë nxënës ndonjë rezultat kur ne ende nuk punojmë me shkrimin e shkronjave? Harmonizim duhet të ketë edhe ndërmjet lëndëve, anglisht dhe gjuhë maqedonase. Ne në lëndën gjuhë maqedonase mësojmë shkronja cirilike në klasë të dytë, dhe njëkohësisht në gjuhë angleze mësohen shkronjat latine. Në këtë mënyrë, ne në mendjet e vogla të fëmijëve krijojmë një huti”, shprehet i shqetësuar Jovevski.

    Mësimi i gjuhës dhe matematikës larg nën mesataren evropiane
    Viktorija Dimitrovska, nga fondacioni “Hap pas hapi” sqaron se hulumtimi për mësimin e hershëm të gjuhës dhe matematikës i realizuar nga fondacioni i tyre, i ka nxjerrë në pah lëshimet e sistemit arsimor. Hulumtimi i vitit të kaluar, i realizuar në të gjitha 340 shkollat në Maqedoni, në mesin e nxënësve të klasave fillestare, tregoi se nxënësit nuk dinë rrjedhshëm të lexojnë, dhe së këndejmi edhe nuk e kuptojnë atë që e kanë lexuar.
    Mesatarja evropiane nuk është arritur në asnjë gjuhë të përfshirë në hulumtim- maqedonisht, shqip dhe turqisht. Nxënësit mund të përgjigjen në mënyrë faktografike në pyetjet, por problem serioz paraqet observimi kritik i tekstit.
    “Duhet të ndryshohet diçka në programin arsimor, ne do të kishim dashur mësimi të fillojë më herët, që në klasë të parë, të mos humbet, sepse sa më herët fillon, rezultate aq më të mira fitohen. Çdo vonim më tutje reflektohet mbi mënyrën në të cilën fëmijët mësojnë. Kështu, nëse një fëmijë nuk arsimohet deri në fund të klasës së tretë, maksimum të katërt, nuk do të mund të ndjekë mësimin e lëndëve, sepse me lexim do të duhet ti mësojë lëndët të tjera. “, thotë Dimitrovska.
    Hulumtimi dha rezultate dëshpëruese edhe për lëndën e matematikës, të cilat sugjerojnë në problemin me mësimin e operacioneve matematikore themelore. Pas vendosjes së “Kembrixh”, thotë Dimitrovska, janë përmirësuar rezultatet te vargjet e numrave, por jo edhe në mbledhje dhe zbritje.
    “E dimë se matematika mësohet me ushtrime. Ne i kontrollojmë për operacionet themelore, mbledhje dhe zbritje, ndërsa sipas arsimtarëve, gjatë orës koha është e shkurtë që ti ushtrojnë të gjitha përmbajtjet e parashikuara të kalohen gjatë vitit. Prandaj, më tepër vëmendje dhe orë duhet të punohen për ushtrime, dhe jo vetëm të mësohen përmbajtje të reja”, është e bindur ajo.
    Edhe Lulzim Ademi, i cili është udhëheqës në Instituti për Mësim Klasor në Fakultetin Pedagogjik në Shkup, është i vetëdijshëm për analfabetizmin gjuhësor dhe matematikor të filloristëve në Maqedoni. Zgjidhjen, e gjen në kreativitetin e mësimdhënësve dhe lidhjen e përmbajtjeve.
    “Në mënyrë që të tejkalohet ky problem dhe nxënësit tanë të fillojnë ti afrohen arritjeve të mira, profesorët klasor duhet, të përdorin teknika të ndryshme, të cilat do ti animojnë nxënësit. Kjo bëhet më mirë nëpërmjet lojës e cila për momentin pothuajse tërësisht është e përjashtuar nga mësimi i sotshëm. Gjithashtu, ku ka mundësi të behet ndërveprim i përmbajtjeve mësimore, mësimdhënësit , ti qasen kësaj mënyre”, konsideron Ademi.

    Strategjia arsimore pa prioritete
    Edhe pse Qeveria si prioritet të vetin, paralajmëroi se në fokus do të jenë shkathtësitë gjuhësore dhe matematikore të nxënësve, në strategjinë e re, miratimi i së cilën është në rrjedhë, asnjëherë nuk përmendet mësimi i matematikës dhe gjuhës, as mendimi kritik.
    “Arsimi është problem kompleks, por të gjitha vendet të cilat kanë arritur rezultate të mira si Finlanda, Estonia, Irlanda, kanë strategji të cilat bazohen mbi prioritete të caktuara dhe punohet në drejtim të tyre. Në arsim nuk mund gjithçka të paraqesë prioritet, sepse nuk mund të ndryshohet gjithçka përnjëherë. Por, matematika dhe mësimi i gjuhës janë baza për çfarë do qoftë të cilën dëshirojmë ta ndryshojmë, dhe edhe pse arsimi ynë formon nxënës analfabet, ky është një problem i madh për sistemin arsimor”, thotë Dimitrovska.
    Edhe Ademi, bën thirrje shteti seriozisht të fillojë me zgjidhjen e problemit. Për mungesë të qasjes serioze drejt arsimit, ai i referohet edhe programit që realizohet në fakultetet pedagogjike, ndërkaq e cila, duket se, vështirë i ndjek reformat e shpejta në arsim.
    “Përvoja e deritanishme sugjeron në atë, në të gjitha reformat shumë pak janë involvuar institucionet e arsimit të lartë, të cilat prodhojnë kuadro për këtë nevojë, dhe në vend ato me përvojën e tyre të jenë bartës të këtyre ndryshimeve, përkundrazi, nuk marrin pjesë në asnjë pjesë. Si shembull mund tu përmend se Fakulteti Pedagogjik e akreditoi programin aktual në vitin 2013, ndërsa “Kembrixh” programet u miratuan menjëherë pas atij akreditimi dhe ato ndryshime nuk ishin përfshirë n” programet tona të lëndëve. Që do të thotë, nga starti, kuadri trajnohet për diçka që nuk mund të zbatohet në praktikë”, thotë Ademi.
    Në mënyrë plotësuese, vëren, për arsim cilësor nevojiten arsimtarë të motivuar. Ndërsa ata janë gjithnjë e më pak në numër.
    “Gjithashtu, motivimi i kuadrit arsimor është shumë i vogël, përballen me kontrolle të ndryshme dhe vazhdimisht ju sugjerojnë për dënime, ndërsa diku nuk theksohet mundësia për lavdërime dhe shpërblime për të gjithë që i meritojnë. Përfundimisht, duhet të funksionojë zhvillimi i karrierës së kuadrit arsimor dhe tu përmirësohen kushtet për punë, tu sigurohet materiali i nevojshëm didaktik dhe të motivohen të krijojnë materiale të atilla të cilat do të jenë në funksion të mësimit”, sqaron Ademi.
    Arsmtari Jovevski, sheh se mungon motivimi te arsimtarët. Edhe në pjesën e pagave edhe në pjesën e mbështetjes institucionale. Me shaka thotë se në shkollë në vend ti vizitojnë këshilltarët e Byrosë për Arsim, të cilët duhet tu ndihmojnë me teknika për ligjërim, rregullisht i vizitojnë vetëm inspektorët të cilët kontrollojnë dhe dënojnë nëse materiali nuk është ligjëruar sipas plan – programit mësimor
    “Arsimtari duhet të ketë pagë më të madhe dhe të mbështetet materialisht që të ketë motivim më të madh. Kemi shumë burokraci, në llogari të përkushtimit në mësim”, përfundon arsimtari.

    Jasmina Jakimova
    *Teksti është shkruar në përbërje të projektit “Në orë”, aktivitetet e të cilit financohen dhe realizohen në partneritet me Fondacionin Shoqëri e Hapur – Maqedoni.